Profesor Diligenski: ’LOŠIM ĐACIMA MORATE HILJADU PUTA DA PONOVITE DA BISTE DOBILI REZULTATE’… Korona na mnogo načina ugrožava i naše psihičko zdravlje

Prof. Dr. Vladimir Diligenski, načelnik kliničke psihijatrije KBC ’Dragiša Mišović’ upozorava, da bez obzira što se stalno apeluje na pridržavanje mera, kulturološki faktor u ovom slučaju igra glavnu ulogu. ’Uvek ima onih koji će raditi suprotno od onog što im se kaže’.

Prof. Diligenski kaže, da kao ’lošim đacima, našim ljudima morate hiljadu puta da ponovite da bi se nešto na kraju dobilo’ i zaključuje da sada plaćamo visoku cenu svega toga.

Širom Evrope, zemlje se polako zatvaraju, uvodi se policijski čas i zabrane kretanja tokom noći. U Španiji epidemija bukti, u Sloveniji se zatvaraju škole, vrtići, butici.

Vladimir Diligenski ističe da smo kulturološki takvi ljudi i da uvek ima bar pet do deset posto onih koji će uraditi suprotno od onog što se kaže. Ukazuje i da se nešto takvo ne može desiti u Japanu ili Nemačkoj, gde su ljudi mnogo disciplovaniji.

- Taj kulturološki faktor zaista igra glavnu ulogu. Vi znate da se u pojedinim zemljama kao što je Novi Zeland  apsolutno pod kontrolom drži od samog početka epidemije - objašnjava neuropsihijatar i psihoterapeut Diligenski.

Smatra da bez obzira što se apeluje uvek ima jedan broj ljudi koji to neće izvršiti, uraditi i tu ne može mnogo da se promeni.

Stalno apelovati

Opšti je utisak ipak, ocenjuje doktor,  da neka brižnost velika i strah jenjava na neki način,  jer nam je ovo neki treći tzv. vanredni sistem u koji ulazimo i pomalo nam je dosta svega.

- Tako da su ljudi manje opterećeni, imaju neko iskustvo i ipak će to u jednom trenutku proći tako da je to malo i rasterećenje. Međutim brojevi su neminovni, dolazi sve više i više pacijenata, biće puno sve - upozorava Diligenski.

Dodaje da je neizvesnost velika, i da ne znamo kada će sve ovo prestati, neki kažu 2024, neki na leto.

Savetuje stalne restriktivne mere, jer ljudi će i dalje praviti neke žurke. Zato stalno apelovati, više puta ponavljati na televiziji da se ljudi drže tih mera jer to je jedino što daje rezultate - distanca i maska.

’Biti na respiratoru nije naivna priča’
Doktor navodi da u bolnici ’Dragiša Mišović’ imaju konsultativnu službu koja obilazi pacijente kojima je potrebna psihološka pomoć, kao i organizovanu službu koja pomaže zaposlenima, prvenstveno sestrama, jer je dolazilo do vrlo teških situacija.

- Kada neko umre u smeni ko je veoma mlad, sestra koja je emotivno veoma uložila da pokuša ga spasi da ne umre, ne može da dođe sebi, dešavalo se da počinje da povraća i tu su neophodne te psihijatrijske intervencije - iskustva su doktora Diligenskog.

Veruje i da su sadašnji slučajevi ipak nešto manjeg intenziteta u odnosu na ono što su prošli.

Nije naivno biti na respiratotu

Ističe i da imaju dosta iskustva s onima koji su već preležali koronu. Pacijenti imaju posle toga intenzivne glavobolje, anksioznost, dobiju panični poremećaj, depresivnost, iz razloga što su bili u bliskom kontaktu sa smrću.

- Biti na respiratoru nije uopšte naivna priča, pacijenti budu uspavani za to vreme, odjedanput se probude s novim nekim činjenicama. Neki su odbijali respirator i tako umrli, znam nekoliko slučajeva. Posledice su malo dugoročnije, uvek je problem sa srčanom akcijom, česta je komplikacija i encefalitist, znači dobijate i zapaljenje mozga a sa tim dobijate i razne posledice - upozorio je Diligenski.

Naglasio je da je povećan je broj suicida, i da to najviše pokazuju američki podaci gde je povišena stopa. Anksioznost je povećana za 30-40 procenata, depresivnost 50, pokušaj suicida i realizacije za oko 35 odsto.

Diligenski posebno naglašava da bi trebalo obratiti pažnju i na jedan nemedicinski faktor a to je gubitak posla. 

Takođe, upozorava i da pomeranje časovnika veoma utiče na naše ponašanje, ubacuje nas u anksioznost, depresivnost, a i procenat infarktnog stanja je daleko veći.

 (Glas javnosti/Telegraf)

SKINI APLIKACIJU