Svetska zdravstvena organizacija je prošlog petka po hitnom postupku odobrila vakcinu protiv kovida koju su proizveli “Novavaks” i Institut za serum iz Indije, čime je otvoren put da se njihova vakcina uključi u program Ujedinjenih nacija Kovaks za isporuku tretmana siromašnim državama sveta.
To je deveta vakcina kojoj je SZO izdala dozvolu za hitnu upotrebu, što može da znači da će je prihvatiti i neke države koje putnicima priznaju jedino imunizaciju vakcinama koje priznaje ova svetska organizacija, preneo je “Radio Slobodna Evropa”.
- Odluka SZO ima za cilj da poveća pristup vakcinama, naročito u siromašnim zemljama, od kojih 41 država još nije uspela da vakciniše 10 odsto populacije, dok je u 98 zemalja ta stopa manja od 40 odsto - izjavila je pomoćnica generalnog direktora SZO za pristup lekovima i medicinskim proizvodima Marijangela Simao.
Program Kovaks distribuira vakcine protiv kovida u mnoge zemlje sa niskim prihodima. Sa indijskim Institutom za serume, najvećim svetskim proizvođačem vakcina, zaključen je ugovor o isporuci 1,25 milijardi doza “Novavaksovih” vakcina.
Sve vakcine funkcionišu tako što uče imuni sistem tela da napadne korona virus, ali to rade na različite načine. Za razliku od vakcina koje su već odobrene za upotrebu u Sjedinjenim Američkim Državama, “Novavaksova” vakcina protiv kovida, nazvana NVKS-CoV2373, napravljena je upotrebom konvencionalnijih metoda, navodi Blic.
Ova vakcina napravljena je na konvencionalom pristupu za razliku od drugih vakcina i smatra se da može da smanji neodlučnosti u vezi sa vakcinama.
“Novovaksova” takozvana proteinska podjedinična tehnologija (što znači da njihove vakcine sadrže prečišćene delove patogena) je već ispitana i testirana, a koristi se decenijama za vakcinisanje protiv raznih bolesti, uključujući hepatits B.
NVX-CoV2372 proteinska podjedinična vakcina protiv kovida sadrži laboratorijski napravljene deliće korona virusa, odnosno njegov šiljati protein, za stimulisanje imuniteta. Vakcina se sastoji od prefuzionog proteina pune dužine napravljenog korišćenjem rekombinantne tehnologije nanočestica i njenog patentiranog dodatka na bazi sapuna “matriks-M”.
Prema studiji koja je objavljena u martu nakon finalne faze testiranja u Velikoj Britaniji, efikasnost vakcine “Novavaksa”, biotehnološke kompanije sa sedištem u Gejtersburgu u Merilendu, je bila čak 96 odsto.
Protiv britanskog, alfa soja, efikasnost je tada bila 86 odsto, a 55% u odvojenom, manjem ispitivanju u Južnoj Africi, gde su volonteri bili izloženi novom, zaraznijem beta soju. U oba slučaja, vakcina je bila 100 odsto efikasna u sprečavanju ozbiljnih oblika bolesti i smrti.
Iz “Novavaksa” kažu da je njihova vakcina na ispitivanjima u Severnoj Americi bila efikasna 90,4 odsto protiv kovida, preneo je France24.com.
Zahvaljujući tehnologiji kojom je proizvedena, “Novavaksova” vakcina ne mora da se čuva na ultra niskim temperaturama, što joj potencijalno daje logističku prednost nad nekim drugim vakcinama.
Ali, “Novavaks” se mučio sa višemesečnim odlaganja zbog “problema u proizvodnji”. Kako je preneo “Forbs”, merilendska kompanija zbog poteškoća u proizvodnji nije uspela da iznese vakcinu na tržiše prvi put u svojoj 24-godišnjoj istoriji. Ali, dobila je zeleno svetlo u Indoneziji i na Filipinima, dok neka odobrenja i dalje čeka.
Sem Filipina i Indonezije – koja je postala prva zemlja koja je odobrila hitnu upotrebu ove vakcine – “Novavaks” je do sada podneo zahtev za odobrenje u nekoliko drugih zemalja, među kojima i Velikoj Britaniji, Evropskoj uniji, Kanadi, Indiji, te na Novom Zelandu.
Ovog maja su “Novavaks” i “Moderna” objavile ugovor sa južnokorejskom vladom o proizvodnji vakcina, koja se u Indiji razvija kao “Kovovaks”. Japan je pristao da kupi 150 miliona doza “Novavaksove” vakcine, navodi France24.com.
Druga prednost “Novavaksove” vakcine u odnosu na “Fajzer” i “Modernu” je cena – 16 dolara u SAD. Cena “Moderne” je 25-37 dolara po dozi, a “Fajzera” 19,50 po dozi (za prvih 100 miliona doza), prema portalu Biospace.com.
Dobra za alergične na "Fajzer"
EU je u novembru već naručila 200 miliona doza “Novavaksove” vakcine, namenjene prvenstveno osobama alergičnim na “Fajzerovu” ili “Moderninu”.
S obzirom da ova proteinska vakcina deluje na drugačiji način od „Fajzerove” i „Modernine”, očekuje se da osobe koje su imale alergijske reakcije na iRNK (mRNA) vakcine neće loše reagovati na “Novavaksovu”.
Izvršni direktor Stenli Erk rekao je početkom novembra da bi se njihova vakcina mogla koristiti i kao buster za osobe koje su prethodno primile “Fajzerovu”, “Moderninu”, ili vakcinu kompanije “Džonson i Džonson”.
Američka kompanija je početkom decembra najavila i vakcinu protiv omikrona, novog soja koji je Evropu ponovo stavio u stanje uzbune. Kompanija je tada rekla da bi mogla da započne komercijalnu proizvodnju vakcine protiv omikrona u januaru 2022, dok izvodi testove da li njena trenutna vakcina deluje protiv te varijante.
Laboratorijski podaci koji se očekuju u narednim nedeljama pokazaće da li antitela pojedinaca koji su prethodno primili “Novavaksovu” vakcinu protiv kovid-19 mogu da neutrališu novu varijantu, navela je kompanija.
“Novavaks” je takođe saopštio da je započeo razvoj antigena šiljatog proteina specifičnog za omikron i da će započeti laboratorijske testove nove vakcine na novoj varijanti za nekoliko nedelja. I drugi proizvođači vakcina, poput “Moderne” i “Fajzera”, takođe već uvelike rade na proizvodnji vakcine protiv omikrona.
6 sati