Omikron nije najgore što je moglo da nas snađe: Na pomolu još OPASNIJA varijanta virusa?!

Stručnjaci kažu da ne bi bilo iznenađujuće da se ove godine pojavi još jedna zabrinjavajuća varijanta korona virusa, te izneli realne strahove da omikron varijanta nije i poslednja.

Stručnjaci su za "Live Science" rekli da se ne bi iznenadili ako se ove godine pojavi nova varijanta korona virusa – ali da je teško predvideti koliko će se brzo ta varijanta širiti, koliko će dobro odreagovati ljudski imuni sistem i da li će ostavljati teže posledice od prethodnih verzija virusa. Omikron varijanta je odnela prednost u odnosu na deltu i zato što je visoko prenosiva i zato što može da izbegne imunološku odbranu vakcinisanih i prethodno zaraženih ljudi. Ovo je omogućilo da omikron zarazi deo populacije koju delta ne može lako da zarazi, rekao je za "Live Science" Kartik Čandran, virusolog i profesor mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu "Albert Ajnštajn" u Njujorku, piše Blic žena.

"Očekujem da ćemo videti više varijanti i videćemo slične modele ponašanja, što znači porast stope infekcije nakon pojave nove varijante", izjavio je virusolog.

Ali dok se sledeća varijanta može lako proširiti i nadmudriti imuni sistem, putanja za druge njegove osobine, kao što je virulencija - težina bolesti koju izaziva virus - ostaje nejasna.
"S obzirom na trenutnu stopu zaražavanja korona virusom širom sveta i stopu mutacije SARS-CoV-2, predviđamo da će se pojaviti nove varijante", rekla je Karen Mosman, profesorka patologije i molekularne medicine na Univerzitetu "McMaster" u Ontariju, za "Live Science".

Buduće varijante bi mogle da steknu konkurentsku prednost u nekoliko kategorija. U teoriji, jedna od ovih potencijalnih mutacija bi mogla da dovede do virusa koji je prenosiviji od omikrona, a da izazove manje teške bolesti, rekla je Mosman.

"Virusi treba da se razmnožavaju i šire na nove domaćine. Najuspešniji virusi to rade tako što se brzo šire bez izazivanja simptoma, jer zaraženi domaćin može lako da se kreće i prenosi virusne čestice novim domaćinima", pojasnila je dr Mosman i dodala da za virus nije korisno da ubije svog domaćina pre nego što se proširi.

Možda je manje verovatno da će omikron izazvati težu bolest od prethodnih varijanti, ranije je izvestio pomenuti portal. Delimično, to može biti zato što lakše raste u gornjim disajnim putevima, a slabije u plućima - što takođe može pomoći da se varijanta lakše širi. U ovom slučaju, čini se da je virus možda evoluirao da bude manje virulentan "u zamenu" za povećanu sposobnost da se brže prenosi.
Međutim, mutacije koje virusu daju mogućnost da se replicira neverovatno brzo ili da pobegne iz kandži antitela koja ga sprečavaju da uđe u ćelije, takođe mogu povećati verovatnoću da će naredna varijanta izazivati tešku infekciju. Delta je pokazala takvu kombinaciju osobina zato što se širila lakše od svih prethodnih varijanti korona virusa, dok je istovremeno udvostručila rizik od hospitalizacije za nevakcinisane ljude, u poređenju sa alfa, objavio je "Njujork Tajms".

Ideja da bi virus vremenom mogao postati manje virulentan "sigurno nije nerazumna kao hipoteza", rekao je Čandran, ali se složio sa dr Mosman da takav ishod nije siguran. Često, kako se virusi repliciraju i mutiraju, pojedinačne mutacije unutar genoma interaguju jedna sa drugom i mogu proizvesti neočekivane osobine, primetio je on. Ovaj fenomen, nazvan epistaza, čini evoluciju i ponašanje budućih varijanti teškim za predviđanje.

Velike nepoznanice

Postoje fizička i genetska ograničenja koja uslovljavaju koliko SARS-CoV-2 može da evoluira, primetio je Čandran. Neka od ovih ograničenja sprečavaju virus da postane zarazniji i iz tog razloga naučnici očekuju da će se prenosivost virusa na kraju prestati da raste, preneo je "Nature".
Na fizičkom nivou, "virusi moraju da hodaju ovom tankom linijom između stabilnosti i nestabilnosti", a ovo balansiranje ograničava njihovu prenosivost, rekao je dr Čandran. Virus je u osnovi mikroskopska kutija puna genetskog materijala, a ta kutija mora biti dovoljno čvrsta da genetski materijal bude bezbedan u telu i u spoljašnjem svetu. Ali da bi se inficirale ćelije, kutija mora da se otvori kako bi genetski materijal virusa izašao. Previše stabilan virus ne može da se otvori i inficira ćelije tako efikasno, dok previše nestabilan virus neće dugo preživeti nakon što je izbačen nečijim kijanjem.

Na genetskom nivou, virus može da akumulira određeni broj mutacija pre nego što počne da se "kvari", objasnio je doktor.
Na primer, virusu je potreban njegov šiljasti protein da bi se dobro uklopio u receptor na ljudskim ćelijama kako bi pokrenuo infekciju. Omikron nosi oko 30 mutacija u svom vrhu, od kojih neke pomažu da varijanta izbegne imuni sistem. Ali verovatno postoji ograničenje koliko mutacija šiljak može da primi pre nego što njegova sposobnost da se uključi u ljudske ćelije počne da slabi, rekao je Čandran.

U tom pogledu, virus verovatno još uvek ima nešto genetskog prostora za mutiranje.
"Velika strukturna fleksibilnost koju smo videli u proteinu SARS-CoV-2 sugeriše da omikron verovatno neće biti kraj priče o ovom virusu", rekao je viši autor studije dr Džonatan Abraham, docent mikrobiologije na "Harvard Medicalu" za "Harvard Gazette".

Još jedan džoker

U međuvremenu, životinje kao domaćini korona virusa su još jedan džoker.

SARS-CoV-2 može da zarazi različite životinje, uključujući tvorove, mačke, jelene i razne primate, preneo je "Nature". Ovo je izazvalo zabrinutost da bi virus, dok cirkuliše u životinjama, mogao da pokupi mutacije koje bi ga načinile zaraznijim ili smrtonosnijim za ljude. Da bi se ovaj scenario odvijao, korona virus bi morao da se vrati na ljude nakon što je zarazio životinju, a u nekim slučajevima virus bi mogao toliko da mutira da ne može da se vrati u ljude, primetio je Čandran.

"Genetska putanja virusa mogla bi biti sasvim drugačija kod ovih drugih domaćina", rekao je on.
"Ono što treba da uradimo je da smanjimo prostor koji virus mora da replicira. A način na koji ćemo to uraditi je vakcinisanje ljudi“, rekao je Čandran.

Čak i ako vakcine nude samo delimičnu zaštitu od buduće varijante, kao što je slučaj sa omikronom, one bi verovatno i dalje smanjile šanse ljudi da se zaraze i prenesu virus. Međutim, vakcinacija bi najbolje funkcionisala u kombinaciji sa drugim merama, kao što su nošenje maski, fizičko distanciranje i česta testiranja, rekao je Čandran. Takođe, povećanje broja vakcinisanih bi ublažilo pritisak na zdravstveni sistem sprečavanjem teških bolesti, primetio je on.

BONUS VIDEO: KINA VLADA SVETOM PREKO PARAPSIHOLOGA

SKINI APLIKACIJU