Odbranili nas od variole, sada upozoravaju: Evo gde grešimo

-Ja sam vodio osam beogradskih karantina. Imali smo četiri bolničke i četiri vanbolničke izolacije. Vodilo se računa, trudili smo se da u sobama ne bude više od dve osobe. Brzo se reagovalo i uspelo smo da prekinemo taj lanac beogradske epidemije variola vere- tako svoja iskustva iz 1972. prenosi epidemiolog Zoran Radovanović.

“Vanbolnički karantini su bili u hotelima B kategorije, sada bi to bili hoteli sa tri zvezdice. To su bili ‘Mladost’, sad Hotel M na Avalskom drumu, tu smo prvo smeštali, pa zatim u ‘Nacionalu’, to je motel na Bežanijskoj kosi. Karantin je bio i u motelu ‘Šumadija’ iza Avale”, priseća se Radovanović nekih od mesta u kojima se tada boravilo po 16 dana, toliko je trajala izolacija.

Smrtnost od variole vere je veća nego od koronavirusa, ta bolest je bila mnogo opasnija, a ključ je bio u pravovremenoj reakciji i prekidanju lanca zaraze, ukazuje naš sagovornik.

-Taj koji je uneo epidemiju u Beograd, on je samo u Beogradu zarazio 27 ljudi. Zarazio je i nekoliko u Novom Pazaru i Čačku, naparavio je i jednu metastazu u Moroviću. Energično smo reagovali, da nije ništa preduzeto u Beogradu ne bi bilo samo 27, bilo bi ih 150. Uspeli smo da presečemo lanac. Samo je pet obolelih bilo je u drugom talasu, a tih pet nije zarazilo nikoga, tu se lanac završio- objašnjava Radovanović kako je epidemiolška služba razmišljala i reagovala pre skoro 50 godina.

-Kamp u Subotici nije smeo da bude karantin-
-Trudili smo se da hvatamo sve te kontakte, u Beogradu je u karantinu bilo nešto više od 1.000 ljudi. Sada se računa da je kroz kontakte potencijalno ugroženo na desetine hiljada, što podrazumeva da se za karantine koriste neki masovniji kapaciteti- priča epidemiolog za Nova.rs.

Ipak, Radovanović ističe da mora da se vodi računa o uslovima u karantinima, kako se zaraza ne bi širila, a period izolacije produžavao u nedogled.

-Nije smelo da se dozvoli da karantin bude onaj izbeglički kamp kod Subotice. Tamo su kreveti na sprat i zajednički mokri čvor. Suština karantina je u tome da ste vi možda zaraženi. Vi ste zdrava osoba koja je bila u kontaktu sa izvorom zaraze i sada treba sačekati period inkubacije. Veliki je broj povratnika iz inostranstva i verovatno je da će barem jedan u karantinu imati bolest. U trenutku kada se on razboli, onda počinje odbrojavanje za sve ostale – 14 dana po 14 dana, tako oni mogu i da ostanu do zime- kaže Radovanović.

Petrović: "Trebalo je sve odmah da izoluju”
Epidemiolog koji se na trerenu borio sa variolom verom Radmilo Petrović poručuje da nije trebalo razvlačiti epidemiju koronavirusa.

-Nije epidemija lastiš, niti žvaka. Oni su išli na tehniku razvlačenja. Trebalo je odmah da izoluju sve kontakte, i prve i druge. Trebalo je odmah da se ide na sve kontakte, a ne ‘pusti ga kući da se on sam čuva i da se javlja iz samoizolacije’. Nismo mi toliko disciplinovan narod- oštar je Petrović u izjavi za Nova.rs.

On se priseća da je epidemija variole vere trajala tri meseca, od sredine februara do sredine maja. Te 1972. policija je reagovala i u karantine odvodila sve kontakte zaraženog.

I on je lično bio smešten u jednom vanbolničkom karantinu.

-Ja sam spavao u karantinu ‘Mladost’, tu sam bio sa svojim šefom. Išao sam na teren, a sa kontaktima i potencijalno zaraženima sam u tom karantinu doručkovao, ručao, večerao. To je bio hotel Ferijalnog saveza Srbije i tu su bili smešteni svi oni koji su bili u prvom kontaktu sa zaraženima. Ljudi su pričali svoje životne priče i čekali su da prođe tih 16 dana izolacije- priča Petrović.

Sebe opisuje kao izviđača, a svoj posao nam objašnjava do detalja, slikovito.

-Ja sam bio onaj koji, kada se javi neki sumnjivi slučaj, odlazi bilo gde na teritoriji Jugoslavije, da se uzme materijal. Ja sam njemu čeprkao po koži, uzimao virus i odnosio ga na Torlak avionom, helikopterom, automobilom. Obišao sam sve karantine- priča Petrović.

Svedoči i da na samom početku epidemije nisu svi uslovi bili naročito sjajni, pa se u Đakovici, gde je epidemija počela, dešavalo da u sobama bude po sedmoro do desetoro zaraženih.

-To je bio pakao- opisuje Petrović.

Dodaje i da su na početku epidemije lekari nosili samo obične maske, kape i rukavice, a oprema se po izlasku iz karantina i obilaska zaraženih ili potencijalno zaraženih odmah spaljivala.

-Posle 10-15 dana su napravljeni skafanderi- priseća se sagovornik.

Izvor: Nova S

SKINI APLIKACIJU