NAJPOZNATIJI NEMAČKI VIROLOG: Podleže se masovnoj histeriji, ljudi su postali iracionalni, dosta! Smirite se!

Najpoznatiji nemački virolog Hendrik Strek, direktor Instituta za virologiju Univerziteta u Bonu, oštro se usprotivio povratku u izolaciju i karantin kao rešenju za novi udar pandemije koronavirusa s kojim je suočen deo Evrope.

Kako piše britanski Telegraf, Strek je ponudio savet svim državama koje su krenule u smeru nove karantinizacije: 'smirite se, ne podležite sveopštoj masovnoj histeriji'.

- Vreme je da se prekine sa svim tim alarmizmom. Virus možemo da nadmudrimo koristeći naše znanje. Moramo da shvatimo da će kovid-19 s nama biti jako dugo i moramo se naučiti da živimo s njim. Ne možemo nastaviti s prekidanjem naših normalnih života i paraliziranjem svega, izjavio je.

Profesor Strek, kako podseća Telegraf, podržao je prvo “zaključavanje” kada je bio uveden u Nemačkoj. U tom trenutku su stizali šokantni preliminarni podaci iz Italije i naučnici su se tek počinjali hvatati u koštac s kovidom. Princip opreza stoga je nalagao drakonske poteze. No, računica se tokom sledećih meseci razvoja pandemije dramatično promenila.

Virus, prema njemu, sada predstavlja manju opasnost iz niza razloga i danas princip opreza nalaže poteze u suprotnom smeru, tj. zahteva kalibrirane mere i hladnu glavu.

- Ja ne omalovažavam virus, ali ga ni ne preuveličavam. Moramo naći primeren balans, izjavio je ne želeći pritom da ulazi u detaljnije opservacije aktuelne situacije u Velikoj Britaniji, koja je sve bliže drugom nacionalnom karantenu, pogotovo nakon što su tamošnji članovi naučnog saveta Džonsonove vlade utvrdili da državi preti čak 50.000 novozaraženih dnevno ako se ne poduzmu drastične mere.

Ipak, upozorio je na lošu naviku pogrešnog tumačenja porasta broja slučajeva. - Uveren sam da su promene u ponašanju ljudi imale snažan utjecaj na zarazu. Ljudi se sada inficiraju s manjim dozama virusa zbog praktikovanja socijalne distance pa su im i kliničke slike blaže. Bolja higijena i mere poput nošenja maski su smanjile te doze virusa. To je teško dokazati, ali imali smo istraživanja s drugim virusima čiji rezultati sugerišu upravo to, kaže Strek.

- Nije više dobro samo posmatrati broj novih slučajeva zaraze. Morate gledati i što se događa na bolničkim odelima i na intenzivnim jedinicama. To je mnogo bolji vodič za ovu pandemiju, dodao je.

Telegraf navodi da u Britaniji opterećenost zdravstvenog sastava trenutno nije no blizu situacije u martu iako valja biti oprezan jer se broj teže obolelih nakon porasta broja novozaraženih uvek naknadno može povećati.

Profesor Strek kaže da je sada prilično sigurno utvrditi sledeće: velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze, ali odlazak u prodavnicu ili kod frizera je rizik kojim se može upravljati.

U poređenju sa Španijom (652 umrla s koronom na milion stanovnika), SAD-om (615), Velikom Britanijom (614), Italijom (591) i Francuskom (479), Nemačka je sa 113 preminulih na milion stanovnika primer uspešne borbe s kovidom u zapadnom svetu, ocenjuje Telegraf. Njihov decentralizirani model prvi talas je savladao brzo i efikasno uz ograničenu ekonomsku štetu.

Strek smatra da tajna leži u pravovremenom testiranju i praćenju kontakata, visokom nivou discipline, dobroj saradnji porodičnih doktora sa svojim pacijentima kao i opštoj praksi među Nemcima da ostanu kod kuće ako su bolesni. On predlaže tzv. sastav semafora, odnosno uvođenje lokalizovanih mera zavisno o tome gde se situacija bude pogoršavala, tj. koja područja budu u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni. Boje bi pritom označavale popunjenost bolničkih kapaciteta. Sličnu verziju je nedavno uvela Austrija, piše Telegraf.

Nemački virolog je tokom prvog talasa pandemije sa svojim timom proveo veliko istraživanje zaraze u Hajnzbergu. Otkrio je da je procenjena stopa smrtnosti među inficiranima iznosila 0,37 posto, što je oko četiri puta više od gripa, ali i puno manje od 1 posto, što je stopa koja se spominjala u kontekstu 'koronakruzera' i Bergama.

On smatra da se stopa u međuvremenu smanjila na 0,30 posto zahvaljujući novim metodama lečenja, ranijem davanju kiseonika teže obolelima i boljem sastavu praćenja kontakata. On takođe smatra da su prenaduvane tvrdnje tzv. 'lokdaun jastrebova' da osobe koje prebole kovid imunitet gube vrlo brzo zbog čega im je i sama pomisao na pojam kolektivnog imuniteta nedopustiva.

 - Širom sveta je zabeleženo više od 30 milina zaraženih i samo dva slučaja reinfekcije. To vam govori da mora postojati trajniji imunitet. Znamo iz iskustva s drugim koronavirusima da možete dobiti zaštitu u vidu antitela na godinu ili dve, a ako posle toga i obolite ponovno, imaćete delimični imunitet zahvaljujući T-ćelijama tako da simptomi neće biti teški. Ne mislim da će kovid-19 biti drugačiji, izjavio je profesor Strek.

- Biće jako zanimljivo promatrati što će se dogoditi u velikim gradovima u kojima je već zabeleženo puno zaraženih. Ne bi me iznenadilo da je u Njujork već dostignuti kolektivni imunitet, a možda i u Švedskoj, dodao je.

Na kraju zaključuje da državne vlasti u borbi s pandemijom ne mogu da pogreše sve dok se oslanjanju na zdrav razum i na detaljne analize o tome što predstavlja najmanje zlo. Klatno je u ovom trenutku, kaže, otišlo previše na stranu 'kovid neuroze' zbog čega su radikalno redukovani ključni UN-ovi programi za borbu protiv HIV-a i gladi u nerazvenom svetu što bi moglo dovesti i do nebrojenih smrtnih slučajeva.

- Strah je često koristan refleks, ali u ovoj situaciji je loš advokat. Ljudi su postali iracionalni, zaključio je, kako navodi Telegraf.

(Glas Javnosti/jutarnji. hr)

SKINI APLIKACIJU