Jedini lek u borbi protiv teoretičara zavera i antivaskera jeste uzvratiti im istom merom - bukom, činjenicama i rečima, a jedan od njih je i Saša Stevanović, pedesetogodišnji muškarac iz Lebana, koji već duže radi kao profesor engleskog u gradu Čengdu, Kina, gde ga je i dočekao početak pandemije korona virusa.
U nameri da proudi glas razuma, nije tih, ali njegov jučerašnji status koji, inicijalno posvećen bardu našeg glumišta Vlasti Velisavljeviću, odjeknuo je jako, piše Blic.
"Umro je i Vlasta Velisavljević od posledica korone (ove taze i friške Sars cov-2, a ne neke od onih bolesti koje izazivaju korona virusi a za koje se zna od ranije). Umrli su i mnogi pre njega, a vi i dalje besramno trabunjate da je korona najobičniji grip i da je vaše telo vaš hram. Se*em vam se ja na takav hram u kojem obitava odvratna i sebična duša. I moje telo je moj hram, ali ja ne puštam pacove iz mog hrama da vršljaju po vašim hramovima kako im se ćefne.
Ja sam imao sreću da se za vreme ove pandemije nađem u Kini, gde sam mogao da svedočim i onom najgorem kako se ponaša jedna vlada (kako je to bilo na početku pandemije), ali i onom najboljem (kako je uporavljala krizom od trenutka kada su shvatili da se ne može ovakvo sr*nje tek tako "metnuti pod tepih".) Bilo je i ovde polupismenijh kenja*a i samozvanih sveznajućih proroka i mahaluških arlaukača koji su tvrdili da je NJIHOVO TELO NJIHOV HRAM, ali su im kineske vlasti ubrzo objasnile da je telo svakog njihovog sugrađanina takođe hram i da oni nemaju prava da svojim sebičlukom ogade taj hram.
Mi već skoro godinu dana žvimo bez korone (povremeno se javi neki klaster koji se za dve nedelje sanira) i uživamo u normalnom životu. A vama, imačima hrama i ekskluzivnim tumačima nečega što se u vašim moždanim vijugama doživljava kao sušta istina, najiskrenije želim da vam Bog, đavo, Proviđenje, štagod da malo saosećanja i sposobnosti da sagledate ljude oko sebe. Budi Bog s vama i da sreću što živimo daleko jedni od drugih podelimo zbog manje tragičnih stvari. Svako dobro".
Pitamo se kako se danas odvija život u Čengdu, koji je u toku pandemije "stao" na mesec dana. Ono što Saša posebno ističe, jeste činjenica da se život vratio u normalu, ali da su posledice i dalje vidljive.
-Živi se normalno, i ipak ne kako pre pandemije. Ljudi jesu opušteni, druže se, radi ama baš sve, od uličnčih prodavaca do noćnih klubova. Ljudi su ovde i pre ove pandemije nosili maske zbog zagađenosti koja je u poslednje dve godine značajno manja nego ranije. Stoga nošenje maski ovde niko na doživljava kako atak na lične slobode Još jedna stvar koja je bitna - oni još od epidemije SARSA imaju razvijene automatizme zaštite. Vlada je nakon početnog traljavog, šta više katastrofalnog pristupa shvatila da je vrag odneo šalu i počela ozbiljnije da radi posao. Najpre su ljudima objasnili kakva je to nova bolest i šta je to što trenutno možemo svi mi da uradimo da se za početak zaustavi eksponencijalni rast novoobolelih. Krenuli su sa zatvaranjem, ali ne kao kod nas. To uopšte nije bio policijski čas. Mogao je svaki drugi dan po jedan član porodice da izađe u nabavku. Zvanično svaki drugi dan, ali se tolerisalo i svakodnevno napuštanje kampusa- kaže Saša.
(Glas javnosti)