Lekari sve više odlažu stavljanje pacijenata na RESPIRATOR

Za sada je nemoguće znati da li bi osobe koje su stavljene na respirator svejedno umrle zbog težine njihovog stanja.

OD Italije do Sjedinjenih Američkih Država, lekari poslednjih nedelja debatuju o tome kada je pravi trenutak da teško obolele pacijente od novog virusa korona stave na respirator.

 
- Reč je o jednom od aktuelnih pitanja koje sada nije ništa manje važno od rasprave o efikasnosti hidroksiklorokina - rekao je jedan američki lekar.

Za sada je nemoguće znati da li bi osobe koje su stavljene na respirator svejedno umrle zbog težine njihovog stanja. Međutim, brojni lekari konstatovali su da se stanje dela obolelih pacijenata rapidno pogoršalo nakon intubacije i stavljanja na respirator, zbog čega već nekoliko nedelja američke bolnice odlažu taj postupak iako je, u strahu od nestašice, američka vlada nedavno naručila više od 130.000 tih mašina za disanje.

Prva upozorenja stigla su iz Italije, gde je umrla velika većina pacijenata koja je završila na respiratoru. Statistike su jednako neumoljive i u Velikoj Britaniji i u Njujorku, gde je 80 odsto intubiranih pacijenata preminulo, prema rečima guvernera te države Endrua Kuoma.

SLABLjENjE TELA

On je naveo da je smrt često nastupila nedelju-dve nakon tog postupka, što je dug period koji oslabi telo jer su gotovo svi pacijenti stavljeni u veštačku komu i atrofiraju im mišići.

Prema pacijentima koji su ostali bez daha na početku pandemije postupalo se prema dobro uhodanom protokolu za akutni respiratorni distresni sindrom (ARDS). To stanje, koje sprečava pluća da uzmu dovoljno kiseonika, može biti izazvano infekcijom ili fizičkom povredom. ARDS je vrlo teško stanje i smrtnost mu je oko 40 odsto.

Uhodana je praksa da se takvi pacijenti relativno brzo intubiraju. Takav se protokol primenjivao i za obolele odvirusa korona, sve dok lekari nisu ustanovili da sindrom Kovida-19 nije baš identičan "uobičajenom" respiratornom distresu, barem ne za deo obolelih. Pluća nisu oštećena na isti način, odnosno, manje su “kruta”.

PRILAGOĐAVANjE POSTUPKA

Dr Lučano Gatinoni i njegove kolege iz Milana opisali su krajem marta kako su prilagodili postupak.

- Sve što možemo da uradimo stavljanjem tih pacijenata na respirator je da kupimo vreme sa minimalnom dodatnom štetom - istakao je Gatinoni, preneo je Večernji list.

Kevin Vilson, profesor medicine na Bostonskom univerzitetu i član američkog torakalnog društva, slaže se da je potreban oprez.

-Većina zdravstvene zajednice postala je nervozna zbog izveštaja da pacijentima ne ide tako dobro na respiratorima i pokušavaju da odlože intubaciju - rekao je dodajući da odlažu koliko mogu, “ali ne do tačke hitnosti”.

"UČIMO U HODU"

Lekari su ustanovili da ima pacijenata kojima je postotak kiseonika u krvi dosta opao, što bi u normalnim uslovima zahtevalo intubaciju, ali koji zapravo nisu u tako lošem stanju. Umesto da ih brzo intubiraju, lekari se koriste drugim postupcima davanja kiseonika: nazalnim kanilama (male cevčice koje se stavljaju u nozdrve), konvencionalnim ili sofisticiranijim maskama s kiseonikom ili polaganjem obolelog na stomak jer to pomaže plućima.

- Učimo u hodu - kaže Vilson.

To se događa i u Njujorku, gde je virus pokosio više od 10.000 života.

- Pokušavamo malo duže da čekamo, ako je moguće, pa tek onda intubiramo. Ako se oceni da pacijenti mogu još da izdrže, daju im se manje količine kiseonika i neki od njih tako uspeju da se oporave bez respiratora - rekao je Danijel Grifin, epidemiolog “Prohelt kera”, mreže više od hiljadu lekara koji rade u dvadesetak njujorških bolnica.

Ako pacijentima ipak treba respirator, Grifin kaže da se mašine mogu različito podesiti tako da snabdevaju telo kiseonikom pod manjim pritiskom.

Medicinska društva upravo rade na smernicama za najbolju upotrebu, ali niko još nema konačan odgovor.

Večernji.hr

SKINI APLIKACIJU