KRIZNI ŠTAB KAŽE DA NIJE ODGOVORAN: Za netačne podatke o umrlim od KOVID-19 u Srbiji okrivljeni informatičari!?

Predrag Delić, zamenik Instituta za javno zdravlje Kragujevac kaže, da su u pogledu broja preminulih od prvog dana pandemije postojale sumnje u zvaničan broj preminulih od korona virusa.

Iako jedino Krizni štab raspolaže podacima svih 25 instituta i zavoda koji pokrivaju celu Srbiju, izjava člana Kriznog štaba Predraga Kona da je, prema njegovoj proceni, od marta do juna bilo tri puta više smrtnih slučajeva od KOVID-19 u Beogradu nego što je zvanično objavljeno, nije začuđujuća.

-Međutim, na osnovu površnog uvida u izveštaje sa terenu bilo je izvesno da postoji diskrepanca između stvarnog stanja i onog što je prezentirano javnosti. Sada je na svima njima da objasne zbog čega je tako bilo, kaže on.

Kon je tokom gostovanja na televiziji N1 dan kasnije kao krivca za situaciju označio informatički sistem, na koji su se medicinski članovi Kriznog štaba oslanjali kada su saopštavali podatke.

-Ja odgovornost prebacujem na informatičare koji su nam davali podatke koji nisu bili potpuno tačni. Tvrdim, pod punom moralnom odgovornošću da Krizni štab u medicinskom delu nije mogao da ima druge podatke od onih koje je dobijao od informatičara, istakao je Kon.

Šta je problem sa informacionim sistemom?

Informacioni sistem KOVID 19 osnovala je u aprilu Vlada Srbije kako bi epidemiološki nadzirala institucije za vreme pandemije.

Odlukom Vlade sve ustanove iz zdravstvenog sistema bile su u obavezi da šalju podatke u vezi sa korona virusom na dnevnom nivou. Zadužene institucije za obradu su bili Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", Ministarstvo zdravlja i Vladina Kancelarija za IT.

Kon je rekao tokom medijskih gostovanja da je novi informacioni sistem za prikupljanje i obradu podataka o razvoju bolesti KOVID-19 prvi put korišćen u toku pandemije, te da nije bio dovoljno razvijen.

-Ne mogu da tvrdim zašto - dakle negde od sredine juna on nije bio precizan. Ispitivanjem svega onoga što se dešavalo, jasno se videlo da postoji razlika između onoga što mi na nivou Beograda utvrđujemo kao slučajeve i, posebno smrtne slučajeve, rekao je Kon i objasnio da „smrtni slučajevi ne mogu precizno da se iskazuju ukoliko ne prođe određen period“.

Naglasio je da se tek za dva meseca vraćaju nazad podaci koji su upisani u potvrdi o smrti i da sada očekuje podatke za jun.

-Ja sam obradio podatke do juna meseca. Najkraće da vam kažem, tri puta je bilo više smrtnih slučajeva nego što je sistem, nego što je pismeno prijavljeno, rekao je Kon i istakao da sada, što se Beograda tiče, „može da tvrdi da su podaci vrlo približni i vrlo tačni. Odgovornost za ovu situaciju je na informatičarima i onima koji su pravili informacioni sistem.

Ovo nije jedini propust u informacionom sistemu koji je napravila Vlada Srbije zbog pandemije. Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava na Internetu, SHARE, upozorila je u aprilu da su korisničko ime i lozinka za pristup informacionom sistemu KOVID-19 bili su osam dana javno dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove.

Podacima je, zbog toga, mogao da pristupi svako, naveli su u saopštenju aktivisti.

Kako je Kon procenio da je preminulo više ljudi od KOVID-19?

Kon je rekao da je upoređivao podatke koji dolaze iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu i podatke iz informatičkog sistema i tako došao do te brojke.

-Na osnovu mortalitetne statistike petostruko je više bilo umrlih u Beogradu nego što je uopšte prijavljeno. To znači da sami lekari nisu prijavljivali da je smrt od KOVID-19. Nisu uradili svoj posao jer su se borili za živote, kazao je on.

Takvih podataka o smrti je, prema njegovim rečima, bilo 210 za period od marta do juna u kojima je upisano da je uzrok smrti KOVID-19, a da je 118 takvih slučajeva zvanično prijavljeno. Kon je naveo da je upoređivao taj broj sa podacima o broju umrlih od virusne pneumonije, od koje prethodnih godina nije bilo zabeležen nijedan smrtni ishod, kao i neoznačene pneumonije. Podaci takođe, kako navodi, pokazuju da je 345 ljudi umrlo (od svih bolesti) više 2020. nego što je u proseku bilo prethodnih godina za posmatrani period.

Kon je rekao i da on od 20. juna traži reviziju podataka u vezi sa brojem smrtnih slučajeva. Posle 3. avgusta, kako je rekao, ti podaci su se sve više uklapali i trenutno se radi na usavršavanju informatičkog sistema.

Povodom iznetih rezultata istraživanja doktora Kona oglasio se i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, rekavši na konferenciji za novinare da podaci koje je izneo Kon nisu konačni i da će se raditi dodatna revizija.

-Kon je lepo obrazložio da tu ima nečega što nije ušlo u sistem, što nije bilo prijavljeno, ali smo krajnje razjasnili. Ne postoji nijedna stvar koja je prijavljena, za koju smo znali, a da nije objavljena. Niko ne može da utvrdi na osnovu čega je pacijent umro, ako se ne uradi obdukcija, objasnio je Lončar na konferenciji za novinare 30. septembra.

Sumnje u brojke

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je bilo jasno i ranije da zvanični podaci koji su objavljivani nisu validni.

-Potpuno je besmisleno da on mora sam da ručno prevrće prijave i broji kad, kao član Kriznog štaba, mora da ima sve te podatke. Kon je ranije rekao da je brojeve dobijao na ceduljici pred konferenciju za štampu, to je gore od laganja jer smo onda odlučivali o situaciji o kojoj pojma nismo imali, ističe Radovanović i izrazio i sumnju u podatak da je Srbija obavljala 10.000 testova na KOVID-19 dnevno i da su tu ubrajani serološki testovi koji ne utvrđuju trenutno prisustvo virusa korona.

Ove sumnje potvrđuje i istraživanje nedeljnika NIN, koje je objavljeno u izdanju od 24. septembra, gde piše da je u julu, kada se Srbija suočavala sa novim udarom korona virusa, urađeno „bar sto hiljada testova manje nego što su to pokazali zvanični podaci i više stotina hiljada od početka pandemije“, a da je taj broj umanjen i kada su u pitanju smrtni slučajevi.

NIN je naveo da su na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tražili od tri instituta za javno zdravlje i 13 zavoda za javno zdravlje, koji zajedno pokrivaju sve okruge u Srbiji, podatke o broju obolelih, umrlih i PCR testiranih za period od početka epidemije do 17. avgusta.

„Iako je šest institucija odbilo da nam dostavi podatke, na osnovu pristiglih je jasno da je broj obolelih i mrtvih konstantno umanjivan, a broj PCR testova konstantno naduvavan“, stoji u tekstu NIN-a.

BIRN: U aprilu je u proseku umiralo 20 ljudi dnevno

Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje "Batut" u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Najviše smrtnih ishoda bilo je, tvrde, sredinom aprila kada je prema podacima informacionog sistema u proseku umiralo po 20 ljudi na dan koji su u bazi označeni kao pozitivni na virus.

-Tokom 12.04. zabeležen je najveći broj smrtnih ishoda pacijenata koji su testirani kao pozitivni na KOVID 19. Čak dvadeset i troje naših sugrađana preminulo je ovog dana, dok je javno saopšteno da ih je šest, navodi se u tekstu BIRN-a.

Kon je nalaze BIRN-a u izjavi za N1 u junu okarakterisao kao „teoriju zavere“ rekavši da on stoji iza zvaničnih podataka jer „pričati o tome da neko zavarava narod, to neka istražuje dalje i neka objašnjava onaj ko je to izneo“.

Mišljenje doktora Kona promenilo se mesec dana kasnije kada je u gostovanju na televiziji Pink rekao „da je bilo grešaka u bazi statističkih podataka o epidemiji virusa korona u Srbiji“.

Demanti vlasti

Na tadašnje istraživanje BIRN-a reagovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je na konferenciji za medije Kriznog štaba 13. jula objasnila „da nisu svi ljudi koji su pozitivni od kovida, preminuli od kovida“.

-Sve su to podaci koje mi imamo ukršteno. Kako ćete da brojite nekog ko je u petak bio pozitivan, a u ponedeljak negativan? To su sve nedostaci te baze, navela je i rekla da će svakako imati reviziju baze podataka.

Polemike oko zvaničnih i nezvaničnih brojeva zaraženih i umrlih intenzivirale su se otkako je žarište epidemije buknulo u opštinama Raškog okruga na jugozapadu Srbije, Novom Pazaru i Tutinu u junu mesecu. Tada je pažnju izazvala izjava premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je pokušala da objasni metodologiju po kojoj Srbija računa umrle.

-Recimo, ja imam simptome, odem u KOVID ambulantu i tamo dobijem pozitivan nalaz i tamo me upišu u bazu podataka. Krenem na Infektivnu kliniku i udari me autobus. U toj bazi podataka ja sam preminula. Mislite da treba da se brojim kao preminula od KOVID-19. Takvih je XY slučajeva, rekla je Brnabić gostujući na TV Pink 28. juna.

I ministar zdravlja Zlatibor Lončar pokušao je da objasni da problem sa utvrđivanjem smrtnosti od korona virusa postoji jer se na preminulima ne rade obdukcije.

Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija?

U uputstvu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o tome na koji način se treba ophoditi prema pacijentima preminulim od KOVID-19 nalazi se podatak da se obdukcije mogu raditi, uz prethodno ispunjene uslove i striktno poštovanje mera prevencije.

Definicija smrti od KOVID-19 je smrt koja je rezultat klinički kompatibilne bolesti u verovatnom ili potvrđenom slučaju KOVID-19, osim ako postoji jasan alternativni uzrok smrti koji ne može biti povezan sa KOVID bolesti.

SZO je navela da je moguće da je broj umrlih od KOVID-19 širom sveta veći od brojki koje se pojavljuju u zvaničnim statistikama. U toj međunarodnoj organizaciji upozoravaju da bi se broj smrtnih slučajeva do pronalaska vakcine mogao udvostručiti.

U Srbiji je od početka epidemije do 30. septembra zvanično registrovana 33.551 osoba pozitivna na korona virus, a broj preminulih je 749. U bolnicama se trenutno nalazi 269 osoba, od kojih je 21 osoba na respiratoru.

(Glas Javnosti/RSE)

SKINI APLIKACIJU