Pre pandemije, mnogi parovi živeli su „poput dva broda koja se mimoilaze u noći“, kaže Emili Džamea, seksualna terapeutkinja iz Hjustona, u Teksasu.
Prethodno preopterećeni obavezama izvan kuće, pojedini parovi su u karantinu pronašli preko potreban predah. Dok su bili zaglavljeni kod kuće mogli su malo da uspore i izdvoje više vremena za zajedničke intimne trenutke – makar u početku.
- Isprva, pandemija je pružila priliku ljudima da se ponovo povežu onako kao što su ranije možda mogli samo na odmorima“, kaže Džamea. Međutim, kako se pandemija vukla dalje, počela je da „ostavlja duboki trag - na intimnim vezama, kaže ona.
- Za većinu parova, seksualna želja se strmoglavila u ponor -
Studije iz svih delova sveta daju sličnu sliku. Istraživanja sprovedena 2020. godine u Turskoj, Italiji, Indiji i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pokazuju da je na opadanje učestalosti seksa sa partnerima, ali i i solo radnji, direktno povezano sa karantinom.
- Mislim da razlog leže u tome što su se mnogi našli pod velikim stresom - kaže Džastin Lemiler, socijalni psiholog i stručni saradnik sa Instituta Kinsi, koji je sproveo istraživanja u SAD. Za većinu, karantin je stvorio atmosferu neizvesnosti i straha – mnogi su doživeli neprikosnovenu anksioznost u vezi sa zdravljem, finansijsku nesigurnost i druge značajne životne promene. Stres izazvan ovim faktorima – a da ne pominjemo probleme koji nastanu od provođenja previše vremena sa drugom osobom u skučenom prostoru između četiri zida – doprineo je značajnom padu u seksualnom životu parova.
Na neki način, svet Kovida-19 pokazao se toksičnim po seksualnost. Hoćemo li, dakle, moći da se vratimo na naše stare seksualne živote nakon što popusti pandemijski stres ili su naše veze već pretrpele dugoročnu štetu?
Kao što je Džamea primetila, mnogi parovi su doživeli kratak podsticaj u svojim seksualnim životima na samom početku karantina.
Ronda Balzarini, socijalna psihološkinja i vanredna profesorka na američkom Državnom univerzitetu u Teksasu opisuje ovaj prvobitni skok seksualne želje kao fazu „medenog meseca“. To je period kada ljudi konstruktivnije reaguju na stres.
Tokom te faze, ljudi imaju običaj da sarađuju.
- To je ono kad odlazite do komšijine kuće i pozajmljujete mu toaletni papir na pragu kad mu je potreban - kaže Balzarini.
- Ali onda, vremenom, kako resursi postaju sve oskudniji, ljudi počinju da osećaju veći stres i energija se gubi, prolaze kroz razočaranje i depresiju. Kad to počne da se dešava, tad bismo mogli da viđamo kako parovi počinju da imaju probleme - dodaje.
Isti obrazac
Balzarini je primetila ovaj obrazac kod mnogih učesnika, onih od 18 godina i starijih, iz 57 zemalja, u studiji koju su ona i kolege sproveli tokom pandemije. Na samom početku pandemije, Balzarini i kolege primetili su da su faktori kao što su finansijska zabrinutost povezani sa većom seksualnom željom među partnerima. Međutim, vremenom, kako su ljudi prijavljivali povećanje uzročnika pandemijskog stresa, poput usamljenosti, opšteg stresa i brige vezane konkretno za Kovid-19, prijavljivali su i smanjenje seksualne želje prema partnerima.
- Kako su ljudi prijavljivali povećanje uzročnika pandemijskog stresa, prijavljivali su i smanjenje seksualne želje prema partnerima.-
Veliki zaključak ove studije, prema Balzarini, jeste veza stresa, depresije i seksualne želje. Na početku pandemije, uzročnici stresa možda još nisu „izazivali depresiju“, objašnjava ona. Ali kad su se ti uzročnici stresa odužili, ljudi su se umorili.
- Depresija negativno utiče na seksualnu želju - kaže ona. Uz svakodnevne uzročnike stresa do kojih dolazi u pandemiji, nad sve se nadvila šira pretnja virusa, kako su stopa smrtnosti i hospitalizacije počeli da se povećavaju širom planete. Osećaj sveprisutne opasnostit svakako je pomogao da se pokvari ugođaj.
- Čućete kako seksualni terapeuti govore stvari u stilu: ‘Dve zebre se neće pariti pred lavom' - kaže Džamea.
- Ukoliko postoji nekakva masovna opasnost, to šalje signal našim telima da sad možda nije pravo vreme za seks.“ Iz tog razloga, „povećani stres dovodi do opadanja želje ili poteškoća sa seksualnim uzbuđenjem - kaže ona.
Iako je Balzarini čula da su se parovi tokom dana zajedno tuširali ili odlazili na popodnevna plivanja na početku pandemije, ta iskustva koja su bila više seksi nego obično na kraju su „izgubila privlačnost“, kaže ona.
Zamenile su ih nagomilane dnevne obaveze, poput neurednijih domova, i parovi su počeli da zvocaju jedni drugima. Lemiler to opisuje kao „efekat prevelike izloženosti“, koji pruža priliku da „male navike vašeg partnera počnu da vam idu na živce“.
Balzarini se priseća kako joj je neko rekao da nikad ranije nije bio svestan koliko glasno njegov partner žvaće sve dok nisu počeli da jedu svaki obrok zajedno tokom zaključavanja. Previše vremena zajedno može da ugasi seksualno uzbuđenje.
- jedan od ključeva za održavanje želje u dugoročnoj vezi jeste imati neku vrstu misterije u vezi sa partnerom i određenu distancu“, kaže Lemiler.
- Kad se viđate sve vreme… osećaj misterije nestaje.“ Odvojeni od svih pred-pandemijskih društvenih i profesionalnih života, ljudi mogu i da počnu da gube osećaj vlastitog identiteta, što takođe može da utiče na seksualno samopouzdanje i učinak. Žene su posebno morale da skrajnu poslovne karijere tokom pandemije, jer je teret kućanskih poslova, staranja o deci i školovanja od kuće neproporcionalno pao na njihova pleća.
- To je bilo veoma, veoma teško za mnoge žene - kaže Džamea.
- Karijera je veliki deo čovekovog identiteta i mi unosimo sve ono što jesmo u spavaću sobu. BAko odjednom ne znamo više ko smo, možemo da se osećamo kao da nemamo šta da ponudimo u krevetu.-
Seks, međutim, nije nužno osuđen na propast.
Istraživači sa Instituta Kinsi sugerisali su da jedno specifično ponašanje može da poboljša seksualni život parova: malo začiniti stvari.
Svaki peti učesnik studije isprobao je nešto novo u krevetu i to je pomoglo da se ponovo ožive želja i intima.
- Ljudi koji su isprobali nove stvari bili su skloniji da se pohvale poboljšanjem - kaže Lemiler.
Nove aktivnosti koje su pomogle da se poboljšaju seksualni životi partnera uključivali su „isprobavanje novih poza, iživljavanje fantazija, isprobavanje BDSM-a [seksualne prakse koja uključuje vezivanje i disciplinu, dominaciju i potčinjenost, sadizam i mazohizam], kao i davanje masaža“, pokazala je studija.
Ali kod onih u vezi kod kojih je seksualna aktivnost opala tokom protekle godine i nije se popravila, hoće li biti nekakve trajnije štete?
Sve zavisi, kažu stručnjaci.
Neki se možda neće oporaviti, smatra Lemiler, „zato što su toliko dugo imali odsustvo povezanosti“.
Njegovo istraživanje pokazalo je i da su neki ljudi prevarili partnere prvi put tokom pandemije – što je indiskrecija od kojih partneri teško mogu da se oporave.
Drugi će nastaviti da pate od gubitka posla usled pandemije, kao finansijskih uzročnika stresa koji prete vezama i mogu da dovedu do trenja.
Ali, za mnoge ima nade. Kako je sve više ljudi vakcinisano, tako se ponovo otvaraju poslovi, a neki radnici se vraćaju u kancelarije.
- Ljudi lagano počinju da se vraćaju u staru rutinu - kaže Džamea.
Ona uviđa da to čak može dobro da utiče na parove.
Bilo kakva vrsta povratka u „normalnost dobar je pokazatelj za partnere čije su muke počele tokom pandemije“, kaže ona.
- Moguće je da će neki od ovih parova, jednom kad se pandemija zauzda, vratiti pređašnjem stanju - dodaje Lemiler.
- Stres će nestati i njihov seksualni život će se popraviti. -
(Glas javnosti/BBC)