KOLIKO DEDA MRAZ ZARAĐUJE U SRBIJI: Jedan angažman i do 100 evra! Evo od čega zavisi visina plate

Bez rumenog dede u crvenom odelu, sa belom bradom i naočarima na vrh nosa, ne može da prođe nijedan doček Nove godine - on iz godine u godinu deci širom sveta donosi poklone, putujući iz daleke Laponije na sankama koje vuku irvasi.

A da li ste zapitali koliko se njemu isplati da svake godine pravi, pakuje i tegli tolike poklone čak sa Severnog pola? Eee, ima i Deda Mraz tu svoju računicu...

U SAD, gde je Deda Mraz i najviše komercijalizovan, profesionalni "Santa" u sezoni praznika "uzme" i do 20.000 dolara, odnosno 55 dolara po satu.

A koliko može da zaradi u Srbiji?

- Svako ko kaže da se ne isplati biti Deda Mraz, ne govori istinu - kaže za eKapiju Miroslav Bronzić, suvlasnik beogradskog servisa Deda Mraz koji je registrovan za iznajmljivanje Deda Mrazeva i njihovih kostima, kao i za slanje pisama Deda Mrazu i pisama Zubić vile.

Prema rečima Bronzića, koji trenutno zapošljava četiri Deda Mraza, period poslovanja je možda kratak, svega dva meseca, od kojih intenzivno nekih nedelju dana, ali može da se zaradi.

- Mi smo jedna od dve agencije koja se ovim poslom profesionalno bave. Naravno, ni našim Deda Mrazevima to nije osnovna delatnost, ali ljudi u decembru uzmu godišnji odmor u firmi i dođu kod nas da rade na ugovor o dopunskom radu. Jedina celogodišnja aktivnost su nam pisma i novčići koje šaljemo deci u ime Zubić vile kada im ispadne zub – objašnjava Bronzić.

- Mi uglavnom imamo takvu bar dvojicu, i oni su najomiljeniji među decom, jer najviše liče na Deda Mraza. Deda Mraz mora da bude deda. A i njima je bolje da se ne dosađuju kod kuće, plus ovako mogu da zarade bar još jednu penziju za tih nekoliko dana. Glumce, s druge strane, izbegavamo da unajmljujemo, oni su poseban svet, sujetan. Kad sam jednom od njih napomenuo da mu se vidi plavi duks ispod crvenog kostima, on mi je rekao da je "važno kako će on to da iznese, a ne kako izgleda".


Bronzić napominje i da ne može u svakom gradu u Srbiji jednako da se zaradi, te da zarada zavisi od još nekoliko faktora.

- Mi radimo u Beogradu i Novom Sadu, u drugim gradovima nam se ne isplati. A koliko će koji Deda Mraz da zaradi, zavisi od toga koliko ima godina i da li je motorizovan. Ako je deda penzioner, pa ide autobusom s penzionerskom markicom, njemu ne možete zakazati više od četiri termina dnevno, umoriće se - kaže sagovornik.

On navodi da se usluge iznajmljivanja Deda Mraza kreću od 3.800 do 12.800 dinara, u zavisnosti od momenta, odnosno koliko je blizu Nova godina. - Da li je to preskupo? Kad se uzme jeftiniji termin, pa se udruži s komšijom, skoro svima je dostupno. Ne mora svakom Deda Mraz da dođe 31. januara, kada je tarifa naravno najskuplja – priča Bronzić i dodaje da Deda Mraz može da zaradi 30 do 35% od iznosa koji je naplaćen.

Ali ipak ne želi da kaže kolika je to, u proseku, cifra po sezoni.


- Zavisi koliki im je kapacitet, koliko mogu dnevno da obiđu, ali i kolika je potražnja. U jeku korone je recimo bila nikakva, a i mi smo vodili računa o zdravlju naših Deda Mrazeva i dece. Prošle godine je bilo onako, a i ove godine nije tražnja kakva je znala da bude pre korone, jer haraju neke druge vrste virusa, deca se masovno razboljevaju, vrtići su poluprazni trenutno i dosta klijenata nam otkazuje usluge. Svesni su da, i ako su im deca zdrava, mogla bi da se razbole jer se zna koliko dece Deda Mrazu "pređe preko kolena" u decembru - navodi sagovornik.

Osim toga, kako kaže Bronzić, "svi hoće skupe termine i zakažu ih dok još imaju novca, ali onda kad se istroše za kupovinu poklona i novogodišnju trpezu, otkazuju pod izgovorom da su bolesni ili putuju na Zlatibor". Ipak, stvar spašavaju marketinške agencije, produkcijske kuće i televizije.

- Oni su nam glavni klijenti tokom oktobra i novembra, od nas iznajmljuju Deda Mrazeve ili samo kostime za snimanje televizijskih reklama i novogodišnjih TV programa, propagandnih spotova i reklama za YouTube i društvene mreže, čak iznajmljuju kostime i za snimanje filmova.


Na pitanje koliko košta pokretanje biznisa sa Deda Mrazevima, Bronzić kaže da nije nimalo jeftino.

- Prvo morate da nabavite veliku količinu kostima, bez 20 ne možete da radite ako planirate da ih iznajmljujete, to je primarna masa. A jedan kostim Deda Mraza košta 42.000 dinara, pa vi vidite. Osim toga, naporan je to posao, Deda Mraz je po čitav dan u šubari, bundi, sa perikom i u čizmama u zatvorenom prostoru, znoji se... Nakon svakog nošenja i iznajmljivanja, kostim mora na hemijsko čišćenje, a on ne trpi više od 12 hemijskih čišćenja, polovina njih ni toliko, zavisi kakvo je krzno, pliš, ima li kostim ispod lepljivo platno ili nema, jer ako se odlepi može da se iznajmljuje samo kao druga klasa. Dakle, biznis je isplativ, i te kako, jer se kostimi izdaju i za 9.000 dinara, a druga klasa za po 5.500 dinara, ali, opet, sezona traje sedam dana godišnje...

Dodaje da, osim plata Deda Mrazevima i hemijskog čišćenja koje mora da bude na usluzi "dan za dan", ima tu još troškova - morate da imate krojača koji vam je non-stop na usluzi, pa lokal, obavezno u centru grada ako izdajete kostime, "jer vam niko neće doći u Resnik po kostim".

- Naravno, plaćate i poreze i doprinose, mi smo registrovani kao paušalci, ali ni to više nije idealan oblik oporezovanja – kaže sagovornik.


Bronzić ističe da je, kao i u svakom biznisu, i u ovom najvažnije naći model i formulu po kojoj će funkcionisati:

- Morate da znate koje ćete usluge da pružate. Naš biznis se, recimo, proširio sasvim slučajno, tako da mi i nismo pravili biznis plan i projekciju troškova pokretanja posla. Pre desetak godina, bili smo registrovani samo za pisma Deda Mrazu, kada me je pozvala jedna novinarka i pitala da li hoćemo da se slikamo za novine. Ja sam odbio, ali kad sam spustio slušalicu, posmislio sam - "šta bi mi sad rekao moj profesor PR-a", pa sam je pozvao i rekao da ipak dolazim.

A onda je, kaže, shvatio da nema kostim pa je svratio da ga kupi, pa je nakon toga, "iz griže savesti", postavio na sajt firme da odsad pružaju i usluge iznajmljivanja Deda Mraza.

- Posle toga sam shvatio da sam zaradio mnogo više nego što sam uložio u kostim, i tako je sve počelo. U početku smo imali jednog deda mraza, pa tri, u jednom momentu smo ih imali i osam, a sada imamo četiri – završava svoju priču Bronzić, koji svima čestita Novu Godinu i poručuje da se čuvaju virusa i da i dalje veruju u Deda Mraza.

Glas javnosti/Ekapija