Kina poslednjih nekoliko godina prolazi kroz ekstremne meteorološke prilike, od vrućina do suša, preko jakih kiša i poplava.
Kina ove nedelje beleži rekordne temperature preko 40 stepeni
Vesti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Rekordne temperature, od više od 40 stepeni, zabeležene su ove nedelje u Kini, javili su državni mediji.
Kina je prva zemlja na svetu po emisiji gasova sa efektom staklene bašte, ali je takođe i ogroman proizvođač obnovljive energije i nada se dostizanju ugljeničke neutralnosti do 2060. godine.
Među gradovima najpogođenijim velikom toplotom je Džendžu, metropola od 13 miliona ljudi i glavni grad centralne provincije Henan, gde je danas zabeležen 41 stepen Celzijusa, javila je državna televizija CCTV.
U mestu Lindžuu, malo severnije, temperatura je porasla do 43,2 stepena Celzijusa, dok je u gradu Šaheu, u severnoj provinciji Hebei zabeleženo 42,9 stepeni Celzijusa, javila je nacionalna meteorološka služba.
Te ekstremne temperature trebalo bi da opadnu do petka, sa naglim padovima koji će na mestima biti i za 15 stepeni Celzijusa.
Kina je znatno povećala svoje kapacitete u energiji vetra i sunca poslednjih godina, da bi smanjila zavisnost svoje privrede od uglja, vrlo zagađujućeg izvora energije.
Ipak, prema stručnjacima Kina kasni oko jednog od svojih najvažnijih ciljeva za 2030, a to smanjenje intenziteta ugljenika (emisije ugljendioksida u odnosu na BDP) za 65 odsto u odnosu na 2005. godinu.
Porast prozvodnje energije iz obnovljivih izbora u Kini dovelo je do smanjenja emisija ugljendioksida u prvom tromesečju 2025. godine, iako snažno raste tražnja za strujom.
Uz svoje nove kapacitete u energiji vetra, sunca i nuklearnoj energiji u Kini je emisija ugljen dioksida pala za 1,6 odsto na godišnjemnivou, prema Lauriju Milivirti, analitičaru u Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), istraživačkom institutu sa sedištem u Finskoj.
Kina je prošlog meseca objavila da je njen kapacitet za proizvodnju energije vetra i i sunca u prvom tromesečju prvi put prešao proizvodnju termikčkih postrojenja, što uglavno dolazi iz centrala na ugalj.
Ugalj ostaje nepohodan element u raznim energetskim izvorima Kine.
Uprkos jačanju proizvodnje energije iz obnovljivih izbora Kina je tako u 2024. godini počela izgradnju centrale na ugalj kapaciteta za 94,5 gigavata, što je 93 odsto od ukupne svetske proizvodnje prošle godine, prema izveštaju koji je u februaru objavio CREA i telo Global Energy Monitor (GEM) sa sedištem u SAD.
Kineska proizvodnja uglja konstantno raste poslednjih godina, i prešla je sa 3,9 milijardi tona 2020. godine na 4,8 milijardi tona 2024.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
