Ko su bili najpoznatiji zatvorenici sa "gvozdenom maskom"?

Tajanstveni zatvorenik je došao u Bastilju 1698. godine, a pet godina kasnije je sahranjen pod imenom Marčioli. Niko nije znao njegovo pravo ime i nije mu video lice jer nikada nije skinuo masku od crnog pliša, koja se u legendama pretvorila u gvozdenu masku.

Najpopularnija verzija među istoričarima je bila ta da je to bio brat Ludviga XIV, koji je možda bio i njegov blizanac. Snimljen je i holivudski film „Čovek sa gvozdenom maskom“ 1998. godine, a i monarha i zatvorenika je igrao Leonardo di Kaprio. Nije isključeno i da je zatvorenik bio otac kralja-sunca, a Ludvig XIII, navodno, nije mogao da ima decu.

Prema drugim verzijama, tajanstveni zatvorenik je bio italijanski grof-avanturista Matiolo. Koji je uništio važan tajni ugovor za Francusku, general francuske vojske de Bulond, koji je pobegao sa bojnog polja, bio je nezakoniti sin engleskog kralja Karla II. Tajnu čoveka sa maskom još uvek nisu otkrili.

U Petropavlovskoj tvrđavi je 1775. godine od tuberkuloze umrla zatvorenica čije je poreklo bilo tajna čak i za Katarinu II, koja je lično kontrolisala istragu. Prema rečima savremenika ona je bila veoma lepa devojka, koristila je razna imena, ali je jednom prilikom rekla da je ćerka carice Jelisavete Petrovne, kneginja Tarakanova.

Legendu o novoj unuci Petra I su podržali Poljaci, koji su napustili zemlju i koji su bili protiv Katarine Velike. Novu „kneginju“ su prihvatili Francuzi i Englezi. Grofu Alekseju Orlovu su savetovali da je isporuči Rusiji i ona je uhapšena u trenutku kada se ukrcala na ruski brod.

Na ispitivanju je devojka je negirala da joj nije bio cilj da bude u srodstvu sa carskom porodicom, da ne zna svoje poreklo, kao i da ju je ćerkom Jelisavete Petrovne, navodno, nazvao neki „knez Gali“, kod koga je živela.

Katarinu II je hteo da svrgne sa prestola i neki bezimeni zatvorenik iz Keksgolma (današnji Priozersk na severozapadu evropskog dela Rusije). Njega su zatvorili u tvrđavi 1785. godine. U dokumentima nije naznačeno njegovo ime, ali je navedeno da mora da bude odvojen od drugih.

Ostao je u zatvoru i u vreme Pavla I. Aleksandar I je naredio da se zatvorenik oslobodi početkom XIX veka i car mu je, navodno, čak dao svoju odeću. On je tada imao već 50 godina i skoro bio slep. Naređeno mu je da ostane u Keksgolmu, ali mu je data penzija. Živeo je na slobodi 15 godina i svi su ga zvali Nikifor Pantelejevič. Nikada nije otkrio svoje pravo ime.

Istoričari smatraju da je to mogao biti Ivan Pakarin koji je govorio da je sin Katarine II. Prema drugoj verziji, on je sebe nazivao verenikom carske ćerke, a jedina njena ćerka je umrla u mladosti.

U Permskoj guberniji su 1836. godine uhapsili i poslali u Sibir starca koji nije želeo da otkrije svoje zvanje, ali je rekao samo svoje ime Fjodor Kuzmič Kuzmin. Tajanstveni čovek je nosio seosku odeću, ali je imao aristokratske manire i učio je decu da pišu.

On je došao u Tomsk zajedno sa osuđenicima. Kazak Berezin se zapanjio kada je video Fjodora Kuzmiča jer je imao oči i bio je iste visine kao Aleksandar I, i kao i on je imao naviku da drži ruku na grudima.

Neki su pričali da je imperator inscenirao smrt da bi otišao i obrisao greh zbog ubistva oca, drugi da se krio od brata Nikolaja I, koji je želeo da zauzme presto. Nakon smrti Fjodora Kuzmiča 1864. godine su pokušali da uporede rukopis monarha i starca, ali nije bilo dokaza da je on napisao poruku koja je pronađena kod pokojnika.

Priče o tome kada je Aleksandar I umro su još uvek aktuelne, čak su predlagali i da se otvori njegova grobnica u Petropavlovskom saboru. Međutim, sada je već nemoguće utvrditi kome pripadaju mošti.