OVO JE JEDINA KNELETEOVA SLIKA U NASELJU BRAĆA JERKOVIĆ: 'Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik'

Knele je bio prava mlada "zvezda" podzemlja. Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde.

Krajem osamdesetih godina upoznaje Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška, sa kojim postaje veliki prijatelj. Pošto su se bili veoma bliski Knele postaje član srpske garde i odlazi na ratište Borovo, selo kraj Vukovara. 

Bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića.

Nakon "pohoda" i želje da se uključi u biznis oko auto - otpada, dolazi u skob sa kockarom Kocom i ranjava ga u noge. Posle toga kriminalne radnje su krenule da se ređaju. Učestvovao je u više pucnjava. Ranjavali su ga, ali i on je izazivao sudbinu! Više puta je pukom srećom izbegao smrt. 

Knele se družio sa ljudima iz svoje "branše". Kriminalcima koji su važili za opasne momke sa ulice. Bio je veoma blizak sa Romeo Savićem, ali i ubicom Ljube Zemunca, Goranom Vukovićem zvanim Majmun, šefom Voždovačke kriminalne grupe.

Iako mlad, veoma brzo stekao je reputaciju momka sa kojim se ne treba kačiti. Imao je jake veze u policiji, pa čak ni od njih nije prezao. 

Pronađen je mrtav 28. oktobra 1992. godine u apartmanu broj 331 beogradskog hotela Hajat. Ležao je na stomaku, a na ogledalu je bila krvlju ispisana poruka: „Broj 1“. Telo je pronađeno sledećeg dana oko 15 sati. U džepu je imao 5.000 maraka gotovine i na sebi zlata u vrednosti od 80.000 maraka.

Furao je stil po kojem je bio prepoznatljiv, a koji su i nakon njegove smrti mnogi momci kopirali. Trenerka upasana u framerke, a sve zbog lakšeg nošenja pištolja. Lansirao je stil koji su mnogi poštovali godinama nakon njegove smrti.

 Bilo je poznato da je inače izuzetno oprezan, da više puta proverava koga pušta u sobu, da je pištolj držao čak i kada bi primao bliske prijatelje. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu.U "Freski", omiljenom Kneletovom kafiću, pošto se čulo za ubistvo, nije bilo muzike. Velika grupa mladića, koji su izgledom oponašali Kneleta, odbijala je svaki razgovor.

Otac ga je često upozoravao na opasnosti, a on mu je uvek isto odgovarao: 

"Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik. Pusti me, ovo je moj život".

Na Kneletovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi.  Svi su bili ozbiljni, napeti, obučeni u skupocena odela, kratko ošišani, poput Kneleta. Ispratilo ga je i puno lepih devojaka koje su neprekidno plakale, piše u knjizi "Kriminal koji je promenio Srbiju". Ispraćen je uz zvuke pesme Tiho Noći.

Knele je najpre bio sahranjen na istom delu Topčiderskog groblja kao i Majmun, Romeo i Sale, ali je potom premešten na parcelu broj 24. I dan danas na njegovom grobu nalazi se mnogo cveća. Klupica, saksije i sveće koje neprekdino gore krase grob ovog momka koji je u to, svoje vreme imao vodeće mesto među momcima koji su hteli "sve i odmah".

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU