TUŽNA ISPOVEST O NESREĆI NA MILJAKOVCU: Veoma mi je teško, izgubio sam oca, a brat se bori za život

Jedna nesreća zavila je porodicu u crno, a brigu o članovima posle smrti oca poverila mladom momku koji tek treba da uživa u svojoj mladosti. Sve zbog trenutka nepažnje.

Ovo je za ispovest  Nikole Žugića (19), sina Miloša Žugića (39), koji je poginuo, i brata Aleksandra Žugića (17), koji je teško povređen u saobraćajnoj nesreći kod okretnice autobusa 48 u beogradskom naselju Mirijevo tri, u utorak, sat posle ponoći.

- Otac mi je poginuo, brat se bori za život, majka i baka su bolesne, sestra još mala. Svi smo neutešni zbog onoga što nam se dogodilo. Sve je palo na mene i ne znam kako ću se izboriti. Da li je to stvar sudbine ili čega već... Ali znam da moram da idem napred i zahvaljujući rođacima i prijateljima koji su mojoj porodici našli u ovim tužnim danima, nadam se da će savladati sve prepreke i uraditi sve što mogu i kako najbolje znam i umem - kaže Nikola.

Iz Urgentnog centra potvrđuju da je Aleksandrovo stanje i dalje kritično. Navode da je na intenzivnoj nezi i da lekari čine sve da ne dođe do komplikacija.

I porodica sedamnaestogodišnjaka objašnjava:

 - Nadamo se najboljem, verujemo lekarima i u Aleksandrovu mladost. On je u nesreći zadobio prelom rebara i ima hematome na glavi i povredu slezine. Međutim, javio se izvestan problem sa plućima. Ipak, očekujemo bolje vesti.

Nikola, njegova majka Jelena, rođaci, komšije i mnogobrojni prijatelji, koji od trenutka kada su čuli za nesreću obitavaju u porodičnom domu Žugića, kako bi jedni drugima pružili podršku. Zahvaljuju se svima koji su reagovali na njihov apel i pomogli da se nađe krv za teško povređenog Aleksandra.

- Nisam očekivao da će sve ići tako brzo, ali, eto, pokazalo se da još ima dobrih i plemenitih ljudi. Mom bratu je bila potrebna nulta grupa, i apelovao sam za pomoć. Više od 100 ljudi, koje poznajem, ali i one koje ne znam, dalo je krv. Hvala im svima - kaže on.

Dodaje da ne zna šta se dogodilo kobne noći. Ali, naglašava da je čuo da je Aleksandar te večeri bio u gradu sa društvom i da je pozvao oca da dođe po njega što je ovaj i učinio.

Prve nezvanične informacije o mogućem uzroku nesreće govorile su o tome da je možda do nje došlo zbog neprilagođene brzine automobila BMW, kojim je upravljao Miloš, lošeg puta, neosvetljenosti, ali i navodno zbog sumnje da je vozio u alkoholisanom stanju. Porodica i prijatelji to negiraju:

- Miloša svi znamo kao dobrog čoveka, izuzetnog majstora molera i veoma odgovornog kad je reč o saobraćaju. Apsolutno se isključuje mogućnost da je vozio u pijanom stanju, tim pre što Miloš nikada u životu nije okusio ni kap alkohola. Miloš je tuda prošao bar hiljadu puta. Nažalost, iako je dobro poznavao kobnu krivinu, ona mu je odnela život. Možda je zaista vozio brže, a možda je sve stvar trenutka i sudbine.

Dobri odnosi

Nikola kaže da su se njegovi roditelji razveli dok su on, Aleksandar i njihova trinestogodišnja sestra Jasna bili mali.

- Bez obzira na razvod, moj otac i majka Jelena, koja je potpuno slomljena zbog svega što nam se sada dogodilo, ostali su u veoma dobrim odnosima. Oboje su podjednako brinuli o nama tokom odrastanja i nismo osetili da naši roditelji nisu više zajedno. Malo smo živeli kod bake Ljilje i tate u stanu, a malo sa majkom u Miljakovačkim stazama - rekao je za kraj.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU