KOLIKI JE SUNČEV SISTEM? NAUČNO OTKRIĆE dovodi u pitanje prethodne teorije

Tim astronoma, predvođen kanadskim Herzbergovim istraživačkim centrom za astronomiju i astrofiziku, nameravao je da otkrije nove mete za sondu Nju Horajzons tokom njenog putovanja kroz spoljne delove Sunčevog sistema.

Nova revolucionarna metoda za analizu slika teleskopa pružila je nove uvide u veličinu Sunčevog sistema koji se proteže duboko u međuzvezdani prostor, što dovodi u pitanje prethodne naučne pretpostavke.

Godinama su astronomi smatrali da se Kojperov (ili Kajperov, prema engleskom izgovoru) pojas, područje ledenih objekata, nalazi na udaljenosti od Sunca, otprilike 48 puta većoj od udaljenosti između Zemlje i Sunca (48 astronomskih jedinica ili AJ). Međutim, opaženi su pojasovi ledenih krhotina koji se protežu mnogo dalje oko drugih zvezda, što sugeriše da Sunčev sistem možda nije tako jedinstven kao što se dosad mislilo.

Uloga mašinskog učenja

Tim astronoma, predvođen kanadskim Herzbergovim istraživačkim centrom za astronomiju i astrofiziku, nameravao je da otkrije nove mete za sondu Nju Horajzons tokom njenog putovanja kroz spoljne delove Sunčevog sistema. Ova sonda, poznata po svojim snimcima Plutona izbliza, snimila je stenu u obliku snežnog čoveka na oko 40 AJ od Sunca pre nego što je nastavila svoje putovanje brzinom od skoro 60.000 kilometara na čas ka ivici Sunčevog sistema.

Izrečena prva novčana kazna za svemirski otpad

Posmatranje objekata na toj ekstremnoj udaljenosti je izazov zbog ograničene svetlosti u tom delu svemira. Jedna uobičajena tehnika je slaganje smena, gde se kombinuje više slika snimljenih u različito vreme kako bi se poboljšala vidljivost zatamnjenih objekata. Međutim, ovaj metod zahteva poznavanje putanje objekata i znatan ljudski napor.

Kako bi ubrzao proces i smanjio ručni rad, naučni tim je koristio tzv. mašinsko učenje. Oni su obučili neuronsku mrežu na sintetičkim objektima umetnutim u slike teleskopa, a zatim je primenili na podatke koje je prikupio teleskop Subaru na Havajima 2020. i 2021. godine. Pristup mašinskog učenja identifikovao je dvostruko više objekata Kojperovog pojasa nego ljudska pretraga podataka iz 2020. godine, što ukazuje na veću gustinu materijala na udaljenosti od približno 60 do 80 AJ i duž putanje sonde Nju Horajzons.

Mogućnost postojanja dva različita „prstena“ ledenog materijala

Ova otkrića bi potencijalno mogla da objasne neočekivan sjaj koji su primetile i sonda Nju Horajzons i svemirski teleskop Habl. Pored toga, otkriveni ledeni ostaci mogu da doprinesureflektujućoj prašini u spoljašnjem solarnom sistemu. Međutim, ostaje nejasno da li je nalaz jedinstven za putanju Nju Horajzonsa ili su slična zapažanja na drugim delovima noćnog neba jednostavno bila nesrećna.

NAUČNICI ZBUNJENI: Misteriozni objekti u svemiru, evo šta je najčudnije!

Dok rezultati studije čekaju pregled i potvrdu budućih zemaljskih i svemirskih istraživanja, oni sugerišu da Sunčev sistem može da imati dva različita „prstena“ ledenog materijala, odvojena razmakom od oko 50 AJ.

Jedan prsten odgovara čuvenom Kojperovom pojasu, dok se drugi sastoji od širokog prostranstva ledenih gromada koje se prostiru van od Plutona, što je udaljenost Plutona od Zemlje. Postojanje pomenutog jaza između dva pojasa je intrigantna misterija, preneo je „Sajens alert“.

Rezultati istraživanja su preliminarno predstavljeni na 54. konferenciji o lunarnoj i planetarnoj nauci 2023. godine u SAD.

Glas javnosti/S04S

SKINI APLIKACIJU