SVE VIŠE MLADIH DIŽE RUKU NA SEBE: Samoubistvo mladića potreslo sugrađane i upozorilo na zabrinjavajuću statistiku
Autor: Glas javnosti
Nakon samoubistva mladića u Leskovcu stručnjaci ukazuju da je važno na vreme potražiti stručnu pomoć i upozoravaju na zabrinjavajući trend povećanja broja pokušaja samoubistava i broja tinejdžera i dece koja dižu ruku na sebe, uglavnom uzrasta od 12 do 14 godina.
Vest o samoubistvu tridesetjednogodišnjeg mladića M.S. na Svetoilijskom groblju potreslo je Leskovac. Stručnjaci upozoravaju da je poražavajuća činjenica da se na ovaj korak odlučuju uglavnom ljudi bez neke konkretne dijagnoze.
– Odlučuju se na ovaj korak zbog takozvanog beznađa, dok su pacijenti sa depresijom tek na drugom mestu. Ne vide izlaz iz teške ekonomske, socijalne, emotivne situacije u kojoj se nalaze“, objašnjava psihijatar Tatjana Jovanović.
Kako navodi, veliki deo onih koji su pokušali samoubistvo nije želeo da nastavi lečenje.
Zabrinjavajuće je to što se, prema rečima lekara, broj pokušaja samoubistava povećava, a uočen je porast broja tinejdžera i dece koja dižu ruku na sebe, uglavnom uzrasta od 12 do 14 godina, upozorava Jovanovićeva, prenosi Rešetka i navodi da su, prema komentarima na društvenim mrežama i onih koji su mladića dobro poznavali, razlozi za tragediju bili narušeni porodični odnosi.
– Statistika govori da se nasilje prema deci i ženama unutar porodica i vanbračnih zajednica višestruko povećalo u odnosu na vreme pre pandemije. Samoubisto je retko impulsivan čin. Najčešće mu prethode duže izmene u ponašanju u smislu povlačenja u sebe, pada ili gubitka raspolozenja, odsustva životne radosti… Samoubistva su češća i kod mladjih ljudi sklonih korišćenju psihoaktivnih supstanci ili im prethodne psihotične izmene u ponašanju, gde se obolela osoba u potpunosti odvoji od realnosti i živi u svom imaginarnom svetu. Kada je u pitanju prepoznavanja mentalnog poremecaja,opet su članovi porodice oni koji bi to trebalo da primete. Svako odstupanje od uobičejenih obrazaca ponašanja, osamljivanje, česta, brza i eksplozivna izmena emocija, verbalni i/ili fizicki agresivni ispadi, jesu razlozi za zabrinitost, kaže Jovanovićeva.
U intervjuu za lokalni portal Stav.Life ona odgovara i na pitanje da li smo uspeli da srušimo tabue kada je reč o traženju stručne pomoći.
– U našoj lokalnoj zajednici, kao i u Službi za psihijatriju, postoje telefoni za psihosocijalnu podršku, procenu rizika za mentalnu bolest i suicidalnost, a s obzirom na to da su operateri za ovu vrstu aktivnosti stručno edukovana lica, uvek se može dobiti i informacija o tome gde dobiti stručnu pomoć. Pouzdano znam da Centar za socijalni rad u našem gradu takođe ima porodične terapeute koji su izuzetno stručni sa velikim iskustvom u svom poslu. Međutim, od strane roditelja i dalje postoje zablude da ce traženjem pomoći u institucijama koje se bave mentalnim zdravljem njihovo dete biti obeleženo, navodi Jovanovićeva.
Inače, telo M.S. (31) pronađeno je u ponedeljak, 17. aprila, ujutru, obešeno pored groblja u Leskovcu. M.S. je nestao prethodne noći oko ponoći i odmah je prijavljen njegov nestanak jer je slao sumnjive poruke svojoj porodici. Navodno poslao je poruku u kojoj je naveo da će učiniti nešto loše.
Stručnjaci upućuju na SOS telefone za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu. Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja. Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra „Srce“ od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
.png)
