Stamenković je optužen za težak udes na Bulevaru Medijana u Nišu, u kojem su poginuli Andrej Prenkljušaj (12) i Dejan Ilić (48).
Veštačenje će biti povereno Zavodu za sudsku medicinu koji će angažovati neurologa i druge specijaliste koji budu bili potrebni, piše Nova.
Stamenkovičev branilac, advokat Saša Knežević, istakao je da presuda bez ovakvog psihijatrijskih veštačenje ne bi bila celovita imajući u vidu da se radi o mlađem punoletnom licu te da ocenu neuroloških tegoba koje je opisao mogu da daju samo stručnjaci.
Pa njihovim rečima, saobraćajni policajci su svedočili o emotivnom i psihičkom stanju okrivljenog posle udesa, rekavši da je plakao i bio uplašen, te da samo stručna lica mogu da daju sud o njegovim ponašanju. Knežević je rekao i da prema sudskoj praksi presude bez takvog veštačenja, kada su u pitanju mlađa punoletna lica, bivaju oborene.
Zamenik OJT Vladimir Stanojević usprotivio se ovakvim veštačenju, istakavši da se uračunljivost ispituje samo kad postoji sumnja u neuračunljivost, što ovde nije slučaj, te da je netačno da postoji obaveza utvrđivanje zrelosti mlađih punoletnih lica već da je to samo zakonska mogućnost.
– Ne postoje nikakvi podaci o istoriji bolesti na koji se žali okrivljeni, niti je ikada zbog tog poremećaja bio kod lekara, a prvi put ga pominje u toku saobraćajne nezgode. Protivim se ispitivanju uračunljivosti imajući u vidu da su svi saobraćajci opisali njegovo ponašanje kao tipično za učesnike u takvim prilikama – istakao je on.
Jedan od advokata porodica nastradalih Goran Đorđević takođe se usprotivio takvom veštačenju rekavši da ne postoji nikakva sumnja u smanjenu ili isključenu uračunljivost okrivljenog, kao i da njegovo ponašanje ukazuje na zdravu osobu. I zastupnik porodice nastradalog dečaka advokat Bratislav Stojanović bio je protiv ovakvog veštačenja, ali ga je sud ipak naložio.
Posle dvoipočasovnog ispitivanja saobraćajnog veštaka Dejana Bogićevića od strane Stamenkovićeve odbrane, advokat Stojanović je zatražio novo saobraćajno veštačenje koje bi bilo povereno departmanu za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
– Veštak nije uradio kompjutersku animaciju saobraćajne nezgode koja je moguća i kojom se može utvrditi da se „audi“ kretao brzinom od 152 kilometra na čas. Zato je potrebno uraditi novo veštačenje, komisijsko, koje bi uradio saobraćajni departman Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, u kojem sede doktori nauka – rekao je Stojanović. O njegovim predlogu će odlučiti sud.
Na početku suđenja, on je rekao da bi utvrđivanjem veče brzine mogla biti promenjena i kvalifikacija krivičnog dela što bi značilo da se okrivljenom može izreći i kazna do 12 godina zatvora, dok je po sadašnjoj kvalifikaciju maksimalna sankcija osam godina.
Postojećim veštačenjem utvrđeno je da se „audi“ kretao brzinom od „najmanje 131 kilometar na čas“, ali ne i kolika je bila tačna ili maksimalna brzina u momentu nesreće.
Veštak Bogićević je odgovarajući na pitanja stručnih savetnika odbrane objasnio položaj automobila od momenta kočenja i skretanja u stranu, do naletanja na pešake. On je protestovao jer je morao više puta da odgovara na ista pitanja, nazvavši to „iznurivanjem“ veštaka.
– U trenutku sudara sa pešakom detetom prednji deo „audija“ je bio pod uglom usmere prema kolovozu. Nakon toga „audi“ je nastavio sa dodatnim zanošenjem zadnjeg dela da bi nakon sudara sa odraslim pešačkom bio pod uglom od 85 stepeni u odnosu na osu kolovoza. O načinu kretanja „audija“ od izlaska iz kružnog toka do reagovanja kretanjem odnosno skretanjem, veštak saobraćajne struke ne može da se izjasni odnosno ne može ni da potvrdi ni da odbaci da je vozač izvodio neke od radnji kao što su ubrzavanje, usporavanje, obilaženje, preticanje ili bilo koju drugu radnju jer za to ne postoje materijalni dokazi u spisima predmeta – rekao je veštak Bogićević.
Stamenkoviću je u odbrani naveo da je prilikom preticanja nepoznato vozilo krenulo u njegovu stranu pa je zato skrenuo da puta kako bi izbegao udes, kako je pisao Blic.
– Učinilo mi se da se to vozilo trgnulo ka meni, u levu stranu, kao da će da me udari. Uplašio sam se, stisnuo sam volan sa obe ruke i spustio glavu. Moguće da sam u tom trenutku dao gas kako bih izbegao saobraćajnu nesreću, ali to ne mogu da sigurnošću da potvrdim. Nakon toga osetio sam trnjenje u vratu i mišićima tela i počeo sam da gubim orijentaciju u prostoru. Zatim sam osetio kao neki šum u uhui predmeti su počeli da mi beže pred očima. Sledeće čega se sećam je da sam izašao iz vozila jer mi je bio potreban vazduh da bih se povratio – ispričao je ranije Stamenković pred sudom.
(Glas javnosti)