Ovaj frapantan podatak naveden je u zaključku krivične prijave, koju je protiv sada uhapšene Dijane Hrkalović bivše i njenog šefa Nebojšu Stefanovića, eksministra policije, podneo 30. decembra 2015. godine operativac MUP-a Dejan Tripković, diplomirani inženjer elektrotehnike. Međutim, ovog policajca i svedoka zloupotreba u vrhu policije niko nije slušao. a njegova krivična prijava zavedena pod brojem KTP 978/15 završila je u fioci Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala.
A da su tužilac i policija radili svoj posao nikada ne bi došlo do osnivanja klana Veljka Belivuka –Velje Nevolje i zverskih zločina koje su počinili.
Posle uništavanja dokaza – policijskih hard diskova i štampača, na kojima su pisani izveštaji o nezakonitim praćenjima po nalogu Dijane Hrkalović, počela je osveta! Njeni „vojnici“ iz Odeljenja za poslove bezbednosti Kabineta ministra unutrašnjih poslova počeli su da šikaniraju i teraju iz službe sve nepodobne. Kako je ova osveta krenula najbolje govori Tripković.
Zato "Glas" u celini, u četiri nastavka, prenosi krivičnu prijavu po kojoj se Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović (u to vreme zamenik šefa kabineta ministra) sumnjiče za zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem.
Ovo je nastavak krivične prijave...
Uništavanjem devet hard diskova i tri štampača u prizemlju Palate „Srbija“, međutim, nisu okončani svi problemi. Već sledećeg dana po uništavanju dokaza, u utorak 16. decembra 2014. godine, dolazeći na posao sreo sam Dragana Kecmana, tada zamenika načelnika odeljenja u Službi za kriminalističko obaveštajne poslove pri Upravi kriminalističke policije u Direkciji policije. On je bio i vođa Radne grupe za rasvetljavanje ubistava novinara i Radne grupe za rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije. Počeo sam da mu govorim o svemu što se dogodilo prethodnog dana (ilegalni proces uništavanja dokaza), smatrajući da o tome možda treba obavestiti i premijera Aleksandra Vučića. Primetio sam da me prate Dejan Udovičić i Aleksandar Ljubičić, tada zamenika načelnika Odeljenja za poslove bezbednosti Kabineta ministra unutrašnjih poslova (obojica vojnici Dijane Hrkalović i policajci zaduženi za tajna nezakonita praćenja). Kecman i ja smo odmah otišli u kabinet savetnice ministra Tanje Santrač i upoznali je onim što se desilo, našta je ona kazala da će o tome obavestiti ministra.
Već sledećeg dana iz Odeljenja su udaljeni Dijanin saradnici Aleksandar Ljubičić, Dejan Pejić, Dejan Udovičić, Marko Zorica, Darko Luković, Srećko Lazić, Vladimir Tintor i Goran Papić. Većina njih upućena je u druge jedinice MUP-a, ali su zadržali veće, kabinetske plate. Prema svima, osim prema Ljubičiću, Dijana Hrkalović je imala posebno pozitivan odnos, što se oslikavalo i u njihovom napredovanju u službi u narednih godinu dana. Poseban pozitivan odnos se ogledao i u činjenici da su mnogi od njih vraćeni u Službu za bezbednost i zaštitu podataka koja je nastala od Odeljenja za poslove bezbednosti.
Luković, Lazić i Tintor su čak postavljeni na rukovodeća mesta u Upravi kriminalističke policije i Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. Ljubičić je premešten u Službu za otkrivanje ratnih zločina Uprave kriminalitičke policije kao operativac.
U međuvremenu, zajedno sa kolegom Momčilom Stevanovićem, više puta sam pitao zaposlene u Savetu za nacionalnu bezbednost Sanju Dašić i Nenada Kovačevića zašto su diskovi uništeni. Dobili su odgovor da oni nisu upoznati sa tim i da Kancelarija nema nadležnost da naloži tako nešto.
Kasnije, saopšteno mi je da ću biti premešten iz Odeljenja za poslove bezbednosti za šta je direktno intervenisala Dijana Hrkalović. Drugog novembra 2015, odmah po dolasku na posao, pozvao me je načelnik novoformirane Službe za bezbednost i zaštitu podataka Milutin Ateljević. Sa njim je bio kum ministra Stefanovića, Goran Papić, koji je već dobio rešenje za novu Službu. Papić je saopštio da je razgovarao sa ministrom i da ja ne treba da budem u novoj Službi. Uputio me je kod pomoćnika ministra Slobodana Nedeljkovića da se dogovorim njim o premeštanju u Sektor za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije, na radno mesto izvršioca.
U vreme podnošenja ove prijave, u Ministarstvu unutrašnjih poslova se užurbano radilo na otpuštanju radnika. O mnogima se odlučivalo samo na osnovu apsolutno neproverenih i nepotpisanih izveštaja pripadnika grupe Dijane Hrkalović.
Primer za to je koleginica Slađana Arsenijević, izuzetni radnik Odeljenjai najškolovanijaosoba za završenim specijalističkim studijama. Za nju su napisali lani izveštaj da je u "rođačkim vezama sa bivšim državnim sekretarom i da ima nekakav vlasnički udeo u firmi sanjima". Bez ikakve mrlje u karijeri, Slađana Aresenijević se po ovom lažnom i nepotpisanom izveštaju premešta iz Odeljenja 17. decembra 2015. godine i zatim dobija otkaz.
Zamolio bih Tužilaštvo da, ukoliko uopšte žele da prikupljaju obaveštenja o navodima iz ove prijave, imaju u vidu da Dijana Hrkalović, čak i sada sa pozicije sekretara u Upravi kriminalističke policije, ima ogroman uticaj na načelnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a.
Kraj
(Glas javnosti)