Prijavu je podneo radnik MUP-a Dejan Tripković, diplomirani inženjer elektrotehnike, i to još 30. decembra 2015. godine. U njoj se do detalja objašnjava kako su funkcionisale paralelne strukture u policiji, ko su bili članovi, koga su prisluškivali, kako su uklanjani dokazi... Da su policija i Specijalno tužilaštvo išta uradili po ovoj prijavi nikada ne bi došlo do zloupotreba u policiji, formiranja klana Veljka Belivuka, monstruoznih zločina koji su zaprepastili ne samo Srbiju već i svet.
Meta grupe
Krivičnu prijavu podneo je Dejan Tripković, zaposlen na bezbednosno-tehničkim poslovima u Odeljenju za poslove bezbednosti Kabineta ministra unutrašnjih poslova, ali je posle upozorenja postao meta šikaniranja. Tokom svoje uspešne profesionalne karijere je i 2004. godine imenovan za člana radne grupe za rasvetljavanje ubistva novinara Milana Pantića, a pomagao u rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije.
Nebojšu Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, i Dijanu Hrkalović, u to vreme zamenik šefa kabineta ministra, tereti za zloupotrebu službenog položaja jer su sprovodili mere opservacija i tajnog praćenja od decembra 2014. godine, bez otvorene operativne obrade, bez naredbe suda, suprotno instrukciji o operativnom postupanju. Terete se, takođe, za trgovinu uticajem zato što su, koristeći svoj službeni položaj uticali da se unište.
"Glas" i u drugom delu nastavka objavljuje istinu koja kasni punih šest godina:
Akcijama u Odeljenju za poslove bezbednosti Kabineta ministra unutrašnjih poslova rukovode Aleksandar Ljubičić, Dejan Udovičić i Goran Papić. Piše se ogroman prekovremeni rad za sve uključene u ovaj posao. Dobijaju službene automobile na lično zaduženje, iako su neki od njih tek dva-tri meseca u MUP-u. Stalno se pišu razni izveštaji, beleške i nose lično Dijani Hrkalović. Kao podrška ovoj grupi dok obavlja terenske poslove, u prostorijama odeljenja smenjuju se Branko Ćelap i Gordana Trifunović. Vrši se prekomerna i bez zakonskog osnova obrada plodataka o ličnosti ogromnim brojem upita na informacioni sistem MUP-a.
Tadašnji načelnik Odeljenja za poslove bezbednosti Nebojša Grujić nije bio upoznat sa aktivnostima grupe, jer su njeni pripadnici sva uputstva dobijali lično od Hrkalovićke. Grujić je potom dobio rešenje o premeštaju u Sektor unutrašnje kontrole. Načelnik Odeljenja postaje Milutin Ateljević, a njegov zamenik Aleksandar Ljubičić, ljudi od poverenja Dijane Hrkalović. Ljubičić i Udovičić imali su ozbiljan uticaj na rukovođenje Odeljenjem, a i na druga postavljenja u Ministarstvu, navodi Tripković, dodavši da je Udovičić kreirao obrazac za već pomenuti dokument o praćenju novinarke lista Svetlane Vojinović i da je davao uputstva kako se on sastavlja.
Nakon saznanja o protivzakonitoj pratnji novinarke smatrao sam se obaveznim da o tome obavestim ministra Stefanovića. S obzirom na to da do njega nisam mogao da dođem na poslu, jer bi o tome saznala Dijana Hrkalović, rešio je da preko prijateljske veze stupim u kontakt sa ministrovim ocem Brankom Stefanovićem. Sa njim sam se sastao 10. decembra 2014. godine u restoranu „Stara Hercegovina“, predočio mu dokument i objasnio da se radi o zloupotrebi, da to nije dobro za ugled ministra i samog Ministarstva. Branko Stefanović mu je odgovorio da će Nebojšu videti za vikend i da će mu preneti informaciju.
Međutim, u ponedeljak, 15. decembra, umesto očekivane reakcije na zloupotrebe, počinje drugi scenario. Odmah po dolasku na posao, oko 7.30, Aleksandar Ljubičić mi je saopštio da je Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost naložila da se u Odeljenju za poslove bezbednosti zamene i unište stari hard diskovi na računarima. Rečeno je, takođe, da će nove, veće hard diskove obezbediti Uprava za informacione i komunikacione tehnologije. O tome nisu postojali nikakvi dopisi, a radilo se o uništavanju diskova koji nemaju nikakve veze sa nadležnostima Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost.
Izabrani su samo hard diskovi računara na kojima su radili pripadnici Hrkalovićkine grupe.
Nastaviće se...
(Glas javnosti)