RODITELJI SU IM TRAGIČNO STRADALI NA PRUŽNOM PRELAZU KOD ŠAPCA, potrebna im je naša pomoć: ‘Oni su dobri dečaci i siguran sam da će dobrim vratiti ukazano dobro’

Dečacima, čiji su roditelji tragično stradali u saobraćajnoj nesreći na pružnom prelazu kod Šapca, potrebna je naša pomoć. Apel je uputio njihov deka, koji je preuzeo brigu o svojim unucima. Međutim, kako kaže, ne može da im pruži život kakav zaslužuju.

-Ja sam ne mogu. Star sam, više nemam snage da pokrećem stvari. Ne mogu da zaradim, a ne može ni supruga. Ćerka ne stiže da naradi za sve. Zato sam prinuđen da zamolim dobre ljude da nam pomognu, da nađemo rešenje za moje unuke. Moj život je već prošao, ali je nepravda da njihov stane. Moj je na zalasku, a njihov na početku. Uprkos svemu. Oni su dobri dečaci i siguran sam da će dobrim vratiti ukazano dobro- govori Živorad Milosavljević, otac stradalog Nebojše Milosavljevića.

Deka Živorad iza sebe ima tešku i mučnu prošlost, 1999. godine je napustio ognjište na Kosovu i Metohiji i sa suprugom, sinom i ćerkom stigao u rodnu Kuršumliju, a odatle kod brata Zorana u Laćarak, u Železničku ulicu, odakle su putem Banje Koviljače nekoliko dana pre tragedije kod Šapca na odmor krenuli njegov sin Nebojša, snaja Željka i njihovo dvoje dece.

-Ponovo u patnji, samo što smo onda, pre dvadeset godina mogli još i da mislimo da će biti dobro. Sada je teško misliti o tome. Onda smo bili živi, svi na okupu, daleko od sukoba, u kući koju nam je moj brat bukvalno poklonio. I mada smo ostavili rodni kraj, uspomene, imanje, pomirili smo se sa sudbinom i rešili da kao i drugi naši sunarodnici, krenemo ispočetka. I polako je to sve išlo, sve dok nas život ponovo nije vratio natrag i natovario na leđa teret za koji nisam siguran da ću moći da izdržim - priča Živorad.

Na njemu je nažalost, nakon pogibije sina i snaje, ostala odgovornost i težak zadatak da zajedno sa suprugom odgaji unuke Aleksandra i Nemanju i izvede ih na pravi put. Međutim, u tome mu je potrebna vaša pomoć.

-Deca su dobro i to je, kada je sve ispalo tako kako jeste, najvažnije. U početku su bili u različitim bolnicama, u Beogradu i Šapcu, ali smo mi tražili da se spoje. Sada su kući. Supruga, ćerka Nataša i ja se trudimo da im pomognemo koliko možemo, mada ni nama nije lako. Držimo se zajedno i ne damo bolu da nas slomi - priča Živorad.

Prihvatili su, kaže, istinu da sina i snaje više nema i sada pokušavaju da uredimo život kako moraju.

-Nevolja je i u tome što sam ja već star, invalid sam sa 15.000 mesečno, moja žena je penzioner ima 24.000 dinara primanja. Ćerka je samohrana majka malog ženskog deteta. Imam još jednog sina, ali on je u Kuršumliji i ne može da nam pomogne. Dijabetičar sam… mnogo novca odvajam za lekove, da zaradim ne mogu. Dolazi zima, redovne obaveze sustižu i one vanredne. Bez pomoći sa strane, teško da ćemo uspeti da se izborimo - nastavlja priču Živorad, dodajući da mu naročito teško pada i to što niko iz policije nije došao da im saopšti šta se dogodilo, već su tragične vesti saznali iz medija.

Podsetimo, nesreća se dogodila na pružnom prelazu u Zminjaku kod Šapca, kada se "ford" sudario sa teretnim vozom koji je vozilo vuklo 40 metara. Roditelji dečaka su preminuli na licu mesta, a njihovi sinovi zbog povreda su bili na bolničkom lečenju, sa kog su otpušteni.

Ukoliko želite da pomognete ovoj porodici, možete to učiniti uplatom na: 205-9011008179209-19 račun u Komercijalnoj banci Milosavljević Nataše.

(Glas javnosti/Sremske novine)

SKINI APLIKACIJU