PRVO UBISTVO NA VOŽDOVCU DEVEDESETIH: Radovan Lagundžin nastradao jednim metkom iz KRATEŽA direktno u glavu. Ovom likvidacijom su započete surove egzekucije (VIDEO)

Ko je bio Radovan Raša Lagundžin zvani Žabac, bivši bokser i klasičan kriminalac sa beogradskog asfalta, najviše upamćen kao kum i najbolji prijatelj Aleksandra Kneževića Kneleta?

 Kao najbolji prijatelji iz ranog detinjstva, odrastali su na Voždovcu gde je u to vreme nastajao jedan od najjačih kriminalnih klanova tog perioda. Bili su odlični prijatelji, čak i tetovirali imena jedan drugoga na svojim ramenima kako bi se zavetovali na večno prijateljstvo.

Međutim, njihovi karakteri su bili veoma različiti. Suprotnosti su dolazile do velikog izražaja. Dok je Knele voleo tuču i fer borbu jedan na jedan, njegov kum Žabac je nosio nekoliko pištolja, noževa, pa čak i satare.

I dalje se prepričava njegov napad na trojicu momaka koji su maltretirali školsku drugaricu, kada je u naletu besa dohvatio sataru iz obližnje mesare i krenuo sam na njih, tako da je jednog skoro osakatio na licu mesta i odsekao mu uvo. Kada je policija došla, posle takvog brutalnog čina, niko nije više smeo da ga izda i da se zameri Žapcu.

Obojica su obožavala fudbal, a navijali za različite klubove.

Knele je bio veliki navijač Zvezde, a Žabac Partizana. Njih dvojica su zajedno išli na sever i jug i prkosili predrasudama da „delije“ i „grobari“ ne smeju da budu prijatelji.

Knele je bio druželjubiv, omiljen i popularan, Radovan nije imao poverenja u druge, družio se samo sa Kneletom. Uprkos svim navedenim razlikama, bili su najbolji drugovi. Verovatno su se nekako dopunjavali, tako da je svaka njihova zajednička priča bila pa skoro kao jedna velika pustolovina.

2. decembra 1990. godine, tokom jedne male privatne žurke u Nikšićkoj ulici na Voždovcu, na licu mesta je nastradao Raša Lagundžin. Ubistvo su izvršila trojica napadača, koji su istog dana pobegli u inostranstvo. Motivi ubistva nikada nisu razjašnjeni.

Osam godina kasnije, ubice su ipak izvedene pred lice pravde i suđeno im je u redovnom postupku zbog ubistva Radovana Raše Lagundžina, kuma i najboljeg prijatelja Aleksandra Kneževića Kneleta.

 "Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema, da te neće ni biti. Nekako rasli smo zajedno. Shvatili smo koliko je ceo život surov. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razoračanja i prve boli prošli smo zajedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao", rekao je Knele tokom govora na sahrani Žapca.

Knele se nikada nije povratio od ubistva svog najboljeg prijatelja. Od njegove smrti više nije imao prave prijatelje i mnogi su govorili da previše poverenja daje pogrešnim ljudima koji su ga izdali i omogućili njegovo ubistvo u čuvenoj hotelskoj sobi.

Ubistvo Žapca predstavlja prvu likvidaciju na Voždovcu tokom devedesetih godina, čime je započeta užasna serija u kojima su nastradali Branislav Matić Beli, Aleksandar Knežević Knele, Tanja Nikolić, Bojan Banović, Goran Vuković, Zoran Šubara i mnogi drugi. 

PRESUDA: Ubici Žapca tri godine

Dejan Janković (31) iz Beograda osuđen je u Okružnom sudu u Beogradu na tri godine zatvora zbog ubistva Radovana Lagundžina - Žapca, koje se dogodilo 1. decembra 1990. godine oko 20.30 u Beogradu u Ulici Vojvode Stepe broj 89.

Janković je bio u društvu Milovana Šajkovića i Igora Jovanovića kada ga je Lagundžin, koji se vozio u taksiju, spazio i izašao iz kola. Došlo je do rasprave i Lagundžin je izvadio pištolj, a Janković kratež iz koga je ispalio dva hica - jedan Lagundžinu u glavu, a drugi u prepone. Ovaj je sutradan preminuo u Urgentnom centru.

Veće, kojim je predsedavala sudija Radmila Dragičević-Dičić, utvrdilo je da je Janković pucao prekoračujući nužnu odbranu. Jankoviću je ukinut pritvor u kojem je bio od 10. novembra 1998. godine kada je izručen iz Nemačke. Ranije je u Okružnom sudu osuđen na pet godina zatvora, ali je Vrhovni sud Srbije presudu ukinuo i predmet vratio na novo suđenje.

Glas javnosti, 05. Oct 2001 

SKINI APLIKACIJU