Despot Mrđić, četvorogodišnji dečak iz Beograda poginuo je 24. novembra u Zemunu na autobuskom stajalištu. Nesreća se dogodila kobnog dana u Prvomajskoj ulici oko 18.30, na stajalištu "Bosanska". Kada se autobus na liniji 18, kojim je upravljao R. D. zaustavio na stanici, među putnicima koji su izašli na zadnja vrata bili su i nastradali dečak i njegova baka, koja ga je držala za ruku.
Baka je izašla prva, a dečaku se zaglavila noga taman kada je trebalo da kroči na trotoar. Uznemirena žena je mahala vozaču i vikala da stane. Međutim, niko je nije čuo. Šofer je nastavio sa vožnjom, i priveden je tek na Voždovcu, pošto je stigao do Zemuna i krenuo nazad na novu turu.
Mališan je zadobio po život kobne povrede glave i tela, i preminuo uprkos trudu lekara u Tiršovoj. Svedoci su tada kazali da je prizor u Prvomajskoj bio potresan, da je baka jaukala naglas, a plakali su i prolaznici.
Sutra je tačno pet meseci od kada je maleni Despot stradao, a prema rečima njegovog oca Vukašina, epiloga nesreće i dalje nema.
Svakog meseca na dan kada je stradao, porodica i prijatelji se okupljaju na toj autobuskoj stanici kako bi mu zapalili sveću.
Tako će biti i sutra, u 18 časova, rekao je otac malog Despota za Kurir.
On je i dalje izrevoltiran time što je čovek koji je vozio autobus kobnog dana na slobodi, i što se slučaj nije pomerio sa mrtve tačke.
- Čovek koji je ubio naše dete još uvek je na slobodi. On i dalje radi u istom preduzeću, vozi autobus, što nije ni po jednom kodeksu. Nema pomaka u suđenju, ništa nije još zakazano - kaže Vukašin Mrđić.
Nesrećni otac naveo je da je cilj svakog okupljanja porodice, rodbine i prijatelja na mestu tragedije upozorenje da samo jedan pogled u retrovizor nekome može značiti ceo život.
- Vozači se snimaju dok voze, kucaju poruke, a zbog nekih grešaka ili bahatosti čak i deca ginu. Mog Despota više nema, ali on živi u nama. Borićemo se svim silama, pogotovo zakonskim alatima da se neke stvari u ovom sistemu promene na bolje zarad svih nas. Ne želimo da neko dete doživi ono što je naš anđeo kog više nema - zaključuje Vukašin.
(Glas javnosti)