„Srećnici“ koji su tog 19. jula 1999. godine potpisali ugovore o prelasku iz „Prve iskre“ u Zarićevu „TGI grupu“, nepune dve godine kasnije pokušavali su na sve načine da se vrate u matičnu firmu pošto su, kako kažu, dovedeni do prosjačkog štapa.
Zarić je tada pravosnažno osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu, ali je vreme provedeno iza rešetaka očigledno iskoristio za smišljanje novog poduhvata i načina kako da na lak način dođe do velike zarade.
Osnovao je fantomsku organizaciju „Nomokratija“, registrovao je kao NVO (naravno na tuđe ime) i predstavio je kao glasilo pokreta koji će novim društvenim uređenjem, odnosno striktnom vladavinom zakona (sic) zameniti demokratiju kao dominantni svetski poredak. Kao oruđe za propagiranje te ideje pokrenuo je medijsku kuću koja je trebala da se sastoji od dnevnih novina, portala i TV kanala.
Raspisao je konkurs preko koga je zaposlio više od trideset ljudi, iznajmio prostorije u zgradi „Vojvodinašped“ i krenuo u akciju, odnosno prikupljanje keša. Novozaposlenima se predstavljao pod imenom Maleš Maleševac, često naglašavajući da je bivši radnik BIA, SID i da je doktorirao ekonomiju na MIT u Americi. Svi zaposleni su potpisali ugovore sa više nego dobrim obećanim platama i krenuli u posao postavljanja medijske kuće na noge.
Ono što je posebno interesantno je to da je Zarić iskoristio ime Mihaila Prohorova, ruskog finansijskog magnata i ime njegove fondacije kao sredstvo za ostvarenje svoje prevare. Ljudi koji su počeli sa radom potpisivali su ugovore na kojima je u zaglavlju stajalo ime kompanije Mihaila Prohorova, a na dnu je bio faksimil njegovog potpisa i pečat fondacije Prohorov. Svi su u tom trenutku bili ubeđeni da potpisuju ugovor sa ruskom kompanijom koja finansijski stoji iza ovog projekta.
Ugovor za dobar deo zaposlenih sadržao je i klauzule koje su se odnosile na dobijanje stana i automobila. Naravno, uz određeno učešće u kešu. Postoje indicije da je Zarić na ovaj način uzeo između pedeset i sto hiljada evra dovodeći ljude u zabludu i lažno se predstavljajući.
Kasnijom proverom koja je usledila nakon nekoliko meseci od potpisivanja ugovora i kada ni jedna plata nije legla na račun zaposlenih, ispostavilo se da fondacija Prohorov nema nikakve veze sa ovom prevarom i da je Zarić jednostavno falsifikovao sve, od pečata i potpisa do zvaničnog znaka koji stoji u zaglavlju dokumenata ruskih državnih organa.
Ljudi koji su oštećeni podneli su kolektivnu krivičnu prijavu protiv njega nadležnom tužilaštvu u Novom Sadu, ali tu sada dolazi do interesantnog momenta, odnosno do nečinjenja i nepostupanja po službenoj dužnosti. Umesto da ceo slučaj preda policiji i naloži privođenje osumnjičenog, tužilaštvo u Novom Sadu već mesecima drži ovaj predmet u fioci.
Za to vreme, Dragan Zarić se slobodno kreće po gradu, a postoje indicije da je u međuvremenu prevario još jednu grupu ljudi. Oštećeni koji su imali tu nesreću da se nađu na putu ovog predatora, obratili su se našoj tredakciji i pozivaju sve ljude koje Dragan Zarić ojadio da se jave najbližoj stanici policijske uprave.
(Nastaviće se)
(Glas javnosti)