– Nije bitno šta će sa mnom biti. Najbitnije mi je da se dete potpuno oporavi i da nema posledice. Od trenutka kad se nesreća desila, ne prestajem da mislim na tu devojčicu i da se molim za njeno zdravlje. Ne bih mogao da podnesem da se nešto gore njoj desilo – rekao je Dragomir.
Njemu je nakon završenog uviđaja određeno zadržavanje, a potom i pritvor, koji mu je ukinut prošle nedelje
– Neću bežati od odgovornosti. Ukoliko sud odluči da sam kriv, prihvatiću kaznu, kakva god da je. Objasnio sam šta se desilo u konkretnom slučaju. Da je sreće da se ovako nešto nikada nije dogodilo – kaže Dragomir i nastavlja:
– Ispričao sam svaki detalj. Nisam mogao da ukočim, ne znam iz kog razloga. Autobus je dobio ubrzanje, motor je, nakon što sam udario u vozila, radio. Ključ nije reagovao. Pokušao sam da otvorim sva vrata, ali su se samo zadnja otvorila – rekao je on, prenosi Kurir.
Dragomir H. nakon nesreće kaže da je otišao do dispečerske kućice.
– Izašao sam iz autobusa i odjednom začuo galamu, vrisku. Uplašio sam se da će me napasti, pa sam otrčao 200 metara dalje, do dispečera, ujedno da ih i obavestim o udesu – priča vozač i dodaje da ne može rečima da opiše šok koji preživeo. Kako je objasnio, na toj liniji je radio punih šest godina.
– Vozač sam duže od 50 godina, prvi put sam se susreo sa ovakvom situacijom. Ne znam šta da kažem – kaže Dragomir i dodaje da je već neko vreme u penziji, ali da je osećao da može još da vozi, a da mu je trebalo i još novca. Dragomir kaže da se sve vreme raspitivao o devojčicinom stanju. – Imam unučiće i ne smem ni da pomislim kroz šta je njena porodica prošla – rekao je Dragomir.
(Glas javnosti)