Prvi korak u borbi protiv huliganskog nasilja, protiv hordi sa vojničkom strukturom, je razdvajanje navijača od huligana. Potom sledi konstantan pritisak policije i brza suđenja koja bi trebalo da rezultiraju velikim brojem ozbiljnih kazni, kaže povodom poslednje masovne navijačke tuče u Beogradu novinar Miloš Lazić.
Umesto po prijatnoj večeri u kojoj je nebo nad Beogradom svetlelo u crveno-belim bojama, subota u kojoj je Crvena Zvezda na spektakularan način proslavljala četvrtu uzastopnu titulu ostaće upamćena po masovnoj navijačkoj tuči u Beton hali. Epilog - 130 uhapšenih i nekoliko povređenih, među kojima ima i policajaca.
Tako se, opet iznova, otvorila priča o huliganskom nasilju, koje se odavno, sa stadiona prelilo na gradske ulice. Nekada je huligansko nasilje bilo povezano za dan kada se igra utakmica – danas su čitavi krajevi Beograda izdeljeni na teritorije koje drže pojedine navijačke grupe, a samo pojavljivanje u bojama suparničkog tima može da bude rizično, bez obzira igra li se utakmica ili ne, kaže Lazić.
Iako je policija, prema njegovim rečima, reagovala dobro, intervenišući samo tamo gde je bilo nasilnih incidenata, manjkavost našeg sistema u sprečavanju navijačkog nasilja leži u tome što su kazne za huliganstvo blage, pa tako očekuje da će 130 uhapšenih u petak uveče biti ili odmah pušteni, ili blago kažnjeni. I to je najveći problem – procesuiranje huligana trebalo bi da bude brže i strože, kao u Velikoj Britaniji.
Tri su grupe navijača, kaže Lazić – prva koja odlazi na utakmice da se provede, gleda utakmicu, izviče se, tuguje i raduje se. Druga, čije je nasilje vezano za stadion i utakmice. Treća grupa je najopasnija i ti huligani su vezani za organizovani kriminal.
- To je kod nas već malo specifičnije, mada i u drugim zemljama postoje navijačke grupe povezane sa organizovanim kriminalom. Problem je što se oni utapaju u masu i među navijačima imaju bazu za regrutovanje. Regrutuju vrlo mlade ljude, koji se, kroz surovu selekciju penju po lestvici - objašnjava Lazić.
Idući problem u borbi protiv huligana jeste to što uprave klubova, u strahu od moćnih navijačkih bosova, često brane huligane, umesto da se distanciraju od njih i da se približe pravim navijačima.
- Oni su u strahu, jer dovoljno je da navijačka grupa tri puta vikne „Uprava napolje“, ovi će im dati sve što žele - kaže Lazić.
Veliki je problem, takođe, i to što su navijačke grupe često povezane sa politikom, koja je na tribine, prema Lazićevim rečima ušla pre tri decenije.
- Političari treba potpuno da se odreknu huligana, policija treba da ih hapsi i progoni, sudovi da im sude. Svako samo treba da radi svoj posao, ali treba raditi mnogo brže, strože. Nema naših i vaših - kategoričan je Lazić.
Tuča u Beton hali je, ipak, za one koji poznaju taj milje, očekivana i ne odudara od uobičajenog huliganskog ponašanja, objašnjava naš sagovornik, dobar poznavalac srpskih navijačkih grupa, jer proslava ne bi bila dovoljno „slatka“ ako nije začinjena nasiljem dve najveće zakrvljene navijačke grupe – navijača Crvene Zvezde i Partizana.
Pri tome, Beton hala nije slučajno izabrana kao poprište nasilja – većinu lokala u tom delu grada obezbeđuju ljudi bliski navijačkim grupama Partizana – zvezdaši su baš tu došli da pale baklje, dok su dva povređena policajca, prema njegovim rečima, najverovatnije „kolateralna šteta“.
- To je poseban milje sa posebnim pravilima. Moraju da se pokažu zubi, bolje je da bude tuče i da se dobiju batine, nego da prođe bez tuče. Oni imaju vojničku strukturu, vrlo su agresivni i na taj način moraju da se pokažu i dokažu - objašnjava Lazić.
(Glas javnosti/Sputnjik)