Glas Javnosti
Posta

NA DANAŠNJI DAN PRE 20 GODINA UBIJEN JE HRABRI NOVINAR MILAN PANTIĆ: TOLIKO TRAJE I NEMOĆ DRŽAVE DA RASVETLI OVAJ ZLOČIN!

Hronika
Autor: Glas Javnosti

Pre punih 20 godina, 11.juna 2001. zločinačka ruka je usmrtila u Jagodini Milana Pantića, simbol za hrabrost i čestitost u srpskom novinarstvu, ali iako je prošlo dve pune decenije i dan danas njegovi dželati slobodno šetaju, jer naši politički moćnici još nemaju snage ili volje da zadovolje pravo i pravdu, iz samo njima znanih razloga.

Uspomena na Milana Pantića je i seta na kolegu beskompromisnog istraživača, nepopravljivog  zaljubljenika u novinarstvo, jednog od onih koji održavali, bar iluziju, da ima smisla to što radimo.  Znao je Milan Pantić, lokalno zvani Panta, da je to novinarstvo ustvari jedan pošten zanat, koji je umeo, kao retki među nama, da od toga pravi i umetnost zapisivanja stvarnosti. E, ta umetnost je opasna, traži poveću hrabrost i posvećenost. Smelo je živeo u plemenitoj  misiji  novinara pravednika, jer sve drugo nema smisla ako se baviš, čime se već baviš.   

Elem, Milan Pantić je rođen 1954. godine u levačkom selu Dragovu. Srednju mašinsku Milan će završiti u Kragujevcu, a onda i upisati Prirodno- matematički fakultet u Beogradu. Klikeraš za matermatiku od malena i studije su mu solidno išle do treće godine ali materijalna oskudica uzimala je sve veći danak. Možda je i želja za pisanjem prevagnula pa napušta svet brojki i jednačina pa odlazi trajno u novinarski svet. Diplomira na Institutu za novinarstvo a objavljuje i prve aforzme i slične vesele umotvorine u humorističkom časopisu Jež, kome će dugo ostati veran. Talenat za humor i satiru, na sreću, ne ostaje neprimećen pa u Radio Jagodini dobija autorsku emisju ,,Klackalica”. Vrlo slušana, vrcava emisija.          

Zaslužuje i zaposlenje u Radio - novinskom javnom preduzecu Novi put u Jagodini ali počinje i honorarnu saradnju sa Večernjim novostima. Tu mu je tek krenulo, jer 1996. godine dobija nagradu za najboljeg honorarca za tu godinu i odmah mu i nude stalni radni odnos. Novosti, najtiražnije novine u državi, se ne odbijaju tako lako i prelazi u najuticajniju redakciju tog vremena, za dopisnika iz Jagodine i vascelog Pomoravlja.  

Eto sreće, pod kapom nebeskom i za Pantu, govorile su kolege, novinara sa urođenim posebnim nervom za reportera. U društvu je omiljen po izrazitom smislu za humor jer ga svi zovu u kafanu na druženja iako ne pije, ne puši a i kafu izbergava. Nema veze, sa Pantom je veselo i zabavno i uz kiselu vodu!   

JAGODINA POSTAJE LEGLO KRIMINALA

Ludačke devedesete mese i menjaju iz korena sve naše sredine, pa i Jagodinu. Kao i još neki naši gradovi, Jagodina je tada bila pravo leglo svakojakog kriminala. Neki navode, čak su i treći u državi po prometu droge. To Pantiću nije promicalo i o tome pisao. Koliko se zna Pantiću su dileri droge prvi i počeli da prete.

U tom kontekstu ,, mutne Morave’’ Milan Pantić u svojim istraživačkim tekstovima uglavnom se bavio aktuelnim temama iz Jagodine, ali i sa posebnom pažnjom, na ono što je i tištilo njegovog čitaoca, o procvatu privrednog kriminala i malverzacijama i korupciji u popovačkoj Cementari, Jagodinskoj pivari, AIK-u, konfekciji Resava…

Sve te društvene anomalije, slučajeve Pantić je pratio profesionalno, znači u   kontinuitetu, predano, sa obostranim izvorima. A i radio je kao u tri smene na traci, pa je mesečno u Novostima objavljivao oko 80 tekstova! Trostuka norma, od obaveznih 25 za stalno zaposlene!

Foto: Youtube

Od njegove supruge Živke tek ćemo kasnije čuti da su mu, kao i celoj porodici, nepoznati glasovi često pretili telefonom baš zbog tih njegovih tekstova i da su zbog toga  bili i prinuđeni da promene broj telefona. Pretnje su, kako ona tvrdi, i dalje stizale, ostajući zabeležene na telefonskoj sekretarici.

Jednom čak i dok je samo mali sinčić kod kuće nezvani gosti kucaju na vrata, a kasnije se ispostavilo da su to bili roditelji lokalnog narkodilera koji su bili da zamole da Panta ,,malo manje piše o njihovom mezimcu“! Na sreću sve se završilo samo kucanjem na vrata, pa su onda otišli očigledno pametnijim poslom. 

Zanesen svojom novinarskom misijom Milan kao da se nije obazirao na te pretnje. Poslednja, što porodica uopšte zna, desila se mesec dana pre ubistva, pretio mu je neki tip iz žutog automobila. I to rečima:

- Samo nastavi ovako i ne znam dokle ćeš stići!?!

Na ovu ovu očigledno zlokobnu pretnju Milan Pantić kažu da skoro nije ni reagovao.  Nije je ni prijavio policiji, kao da je smatrao da je i to deo njegovog posla. Tad su Pantići promenili broj kućnog broja telefona i izbrisali se iz službe PTT informacija. I dalje se Milan Pantić rukovodio jednostavnim rezonom: šta mi ko može, ako radim ispravnu stvar!  

Nažalost, ne biva uvek tako!

Foto: Youtube

Dešava se i jedan strašni 11. jun 2001. godine.

Supruga Živka, izjutra u šest sati i nekih  45 minuta kreće na posao. U polasku je poručila  Milanu da probudi sina Nemanju za školu, pre nego i on krene na posao. Posle toga Milan odlazi do prodavnice da kupi hleb...

I onda zločin…

Milan Pantić je ubijen na ulazu u zgradu u kojoj je živeo u Ulici Branka Radičevića, u Jagodini, oko osam sati, tog 11. juna 2001. godine.

Večernje novosti emituju vest toga dana:

,,Ponedeljak, 11.06.2001, 15:43

Ubijen  Milan  Pantić  dopisnik Večernjih novosti

Novinar Milan Pantic star 47 godina, dopisnik Večernjih novosti iz Pomoravlja ubijen je u ponedeljak oko 7 časova i 30 minuta ujutru na ulazu svoje zgrade u ulici Branka Radičevića u Jagodini. Kako javlja dopisnik Anema, prema prvim, nezvaničnim informacijama, Milan Pantic ubijen je jakim udarcem tupim predmetom s leđa, a nepoznati napadač, za kojim se intenzivno traga, smrtonosni udarac mu je zadao na temenom delu glave. Smrt nije nastupila trenutno, a istražni sudija naložio je obdukciju.’’

ISTRAGA, NAJAVE, BEZNAĐE…

Iste godine, kada se i desio zločin, policija iz Jagodine saopštava da su, u vezi istrage ubistva Milana Pantića, obavljeni razgovori sa skoro dve hiljade osoba, kao i da su ,,angažovana sva raspoloživa sredstva i ljudstvo na rešavanju ovog zločina’’. Ono što je možda i najznačajnije tada je rečeno da je ,,krug osumnjičenih sveden na tri osobe’’. I dalje se ne zna, kao što ni tada, a ni posle nije saopšteno da se pojavio očevidac događaja.

Svaka sledeća vlast tvrdila  je da je ,,razrešenje ubistva novinara Milana Pantića jedan od prioriteta’’, ali da su sada u ceo slučaj ,, uključeni timovi iskusnih inspektora’’… Elem, policija je nakon ubistva Milana Pantića raspisala i nagradu od 300.000 maraka za informacije o ovom slučaju ubistva, ali ni to nije dalo vidljive rezultate.

Očevidaca isprva nije bilo, mada...

Prema izjavi jednog komšije, noć pre ubistva, oko ponoći, video je muškarca sa kačketom ispred stana porodice Pantić. Takav čovek, skoro identičnog opisa, ispostaviće se, viđen je i tri dana ranije pre ubistva.

Policijski inspektor, koji radi na slučaju ubistva Pantića, rekao je kasnije Milanovoj supruzi Živki, kako ,,imaju saznanja da su bili praćeni nedelju dana’’. I inspektor tada spominje čoveka sa kačketom.

Kao i u ostalim slučajevima ubistava novinara istrage će vremenom oscilarati, od iznenadnih otkrića do dugog tapkanja u mestu. Tako je i policija vremenom saopštila da se istraga ubrzava i da je napavljen foto robot ubice Milana Pantića. I opet muk i mnoštvo neodgovorenih pitanja. Ostaje tajna kako je taj foto robot sačinjjen, jer nema osnovnih informacija na osnovu  kojih svedoka i dokaza je to urađeno. Da bi, posle pritiska javnosti, bila puštena nezvanična informacija kako je ,,neki komšija’’ prepoznao ubicu po slikama u policiji.

Mediji se trude, verujem ne samo iz kolegijalne solidarnosti, ali konkretnih pomaka ipak nema. Tako, prema saznanjima ekipe tv emisije Insajder, policija je posle ubistva došla do jedne osobe koja je počinioce zločina prepoznala u policijskom albumu. Međutim, policija nikada ništa detaljnije o tome nije saopštila. Podsećaju i da je neposredno posle ubistva policija je objavila i foto-robot ubice, a raspisana je i novčana nagrada, ali bez rezultata.

.Milanova supruga, Živka Pantić, kaže vremenom za medije da polako gubi nadu da će ubica i nalogodavac tog zločina uopšte biti otkriveni i privedeni pravdi.
- Godinama nemam informacije iz policije o tome dokle se stiglo u istrazi i da li se uopšte radi na slučaju. Kontakte s policijom imala sam 2001. i 2002. godine, a nakon toga počelo je zatišje, koje traje i danas.

I bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović još 2004. godine izjavljuje da policija ima saznanja o motivima i o izvršiocu ubistva. Izjava Mihajlovićevog naslednika, ministra Dragana Jočića 2005.godine, tek izaziva lavinu nezadovoljstva, i kao primer neumesno izgovorene javne reči, jer on na konferenciji za štampu tvrdi da „nije bila ni namera da se taj novinar ubije, već da se zastraši“ i da je to bio sticaj nesrećnih okolnosti.

To, očekivano, ne ostavlja ravnodušnim ni suprugu Živku, ni porodicu, jer ih je, kako tvrde, sve teško pogodila Jočićeva izjava, pa se ona pita:

- Zna za plašenje a ne zna od koga? Ne plaši se čovek sa tri udarca u glavu, tako se ubija. Milan je udaren šipkom tri puta: u slepočni, potiljački i vratni deo glave! Taj treći udarac, prema nalazima odbukcije, bio je uzrok trenutne smrti. Ministar nas vređa. Neko se kao samo plaši, a onda do perfekcije ubicu kriju od zločina, zaustavljaju istrage, ima moć... Težak cinizam, ministra, države..., - pričala je Živka rezignirano.

Od 2007. godine do danas ni tužilaštvo ni policija u Jagodini nisu ništa saznali.

CEMENTARA I PIVARA

Sve većim protokom vremena, bez vidljivijih rezultata, u medijima preovladava mišljenje da  su se policijska i tužilačka istraga suzile motive ubistva Milana Pantića na dve opcije.  Naime, konkretnije, sumnja se da je novinar Milan Pantić ubijen zbog kritičkih tekstova objavljenih o malverzacijama u “Jagodinskoj pivari” i cementari “Novi Popovac” u Paraćinu. O oba preduzeća Pantić je objavio seriju tekstova mesecima predano, kontinuirano. Takođe, prema ovakvom načinu mišljenja, pretpostavlja se da krivce treba onda tražiti među onima koji su bili prozvani ili su mogli da sebe vide kao glavne ličnosti u nekoj od narednih tema.

Činjenica je, a može se lako utvrditi pregledom novinske dokumentacije, da je Milan Pantić dve nedelje pre ubistva i osam meseci pre privatizacije cementare, znači od 17. do 30. maja 2001. godine,  objavio šest tekstova o privatizaciji cementare u Popovcu.  
U tim tekstovima Milan Pantić je najavljivao kad će fabrika biti privatizovana, kome će se prodati i za koju cenu. Iz tekstova se vidi i da je Pantića posebno zanimalo šta će biti sa zaposlenim radnicima cementare, istovremeno navodeći da je cena za koju je dogovorena prodaja mala za jedno tako profitabilno preduzeće. Pantić će, čak, osam meseci pre privatizacije napisati je da je već ,,dogovorena prodaja cementare Švajcarcima čije se ime drži u tajnosti’’.

Mediji i javljaju da je pokrenuta istraga protiv Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, tada ljude bliske Vladi Srbije, i da su oni, kako piše dnevni list Danas, ,,odbili su da daju iskaz na poligrafu u slučaju ubistva novinara Milana Pantića iz Jagodine”. No, međutim, Viši sud u Beograd je u decembru 2010. godine obustavio istragu protiv Kolesara, Janjuševića i još dvojice osumnjičenih da su zloupotrebili službeni položaj u privatizaciji fabrike cementa „Novi Popovac“ kod Paraćina.

Pantić je u više desetina tekstova pisao o malverzacijama nekadašnjeg direktora „Jagodinske pivare” Jovana Stojanovića i ostalih rukovodilaca preduzeća. Detaljno informišući javnost o nezakonitim poslovima u ovom fabričkom gigantu, Pantić je navodio da je Stojanović sa pomagačima tokom 1999. do februara 2000. godine oštetio pivaru za 10,6 miliona dinara i to tako što je kragujevačkom preduzeću „Azuro” isporučeno oko 3,6 miliona polulitarskih flaša, navodno, pokvarenog piva.

U nekim našim medijima često se moglo pročitati da pripadnici BIA i Uprave kriminalističke policije nemaju identične stavove o istrazi ubistva Milana Pantića. Naime, prema tim izvorima, agenti BIA koji su pomogli u prikupljanju dokaza presretnutih razgovora smatraju da ima dovoljno činjenica da se okonča istraga, dok u UKP-u žele da prikupe još dokaza.

Ko se u to razume, u te njihove odnose, valjda mu nešto i znači.

 Prema nezvaničnim izvorima, kompletna porodica Pantić je praćena od nepoznate grupe ljudi u teget ,,mercedesu - slonče”, sa zatamnjenim staklima, ceo vikend pre zločina nad Milanom. Pantići - Milan, Živka i Nemanja, su tog vikenda, od petka do do nedelje popodne, bili u svojoj porodičnoj kući u selu Dragovo, inače idaljenom 42 kilometara od Jagodine.   

Vozač ,,mercedesa’’ se u nedelju popodne raspitivao kod rođaka i prvog komšije da li su Pantiću još u kući i saznao da su se vratili u Jagodinu. Automobil odlazi i nikad se više nije pojavljivao u Dragovu. Što se zna.

Po ovoj priči zločinci su čekali da se Pantići razdvoje i da učlne zlodelo nad Milanom. I to se, nažalost, i desilo u ponedeljak ujutru kad je Živka otišla na posao a Nemanja u školu. Milan odlazi na kratko do prodavnice po hleb a zločinci čekaju sakriveni u hodniku...

Foto: Youtube

Žurilo im se. Nisu Milana ispuštali iz vida od petka do ponedeljaka i sačekali su prvu priliku kad je bio sam. A jedino tada je bio sam.

UMESTO ZAKLJUČKA

I još nešto, i krajnje logično. Zločinci ne bi toliko žurili da ubiju Milana ako je tekst već objavljen, javnost pročitala a na trafikama je novi broj Novosti. Dnevne novine, ionako,  žive samo jedan dan. Zato ova danonoćna pratnja pred ubistvo ukazuje na druge motive. Ako krenemo tom logikom onda su Milana žurili da ubiju zbog teksta koji se sprema da napiše! A neko je to dobro znao. I surovo je poresudio i poslao ubice.

Takođe, ako se prisetimo surovih likvidacija Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije uočićete i jednu zlokobnu sličnost sa prethodnim redovima. Dada je, navodno, spremila knjigu koju niko u Srbiji nije smeo da objavi pa su roditelji pronašli izdavača u Nemačkoj, gde su i živeli. Zašto nema njenih audio kaseta za koje mi mnogi tvrde da su i dokazi za nikad objavljenu  knjigu. Kasete i fascikle sa dokumentacijom su nestale one noćo kada je ubijena i Dada.  Slavko Ćuruvija je najavio ulazak u političke vode a bio je popularan u narodu kao borac za demokratiju, harizmatičan, prodroran i odličan govrnik.   

Milsite i o tome.

Ali i ne zaboravitre, da živimo u zemlji koju crne statistike optužuju da je sedma u Evropi i 13. u svetu po broju ubijenih novinara u mirnodopskim uslovima. Ali, nažalost, ni  to nije sve. Zemlja u kojoj živimo je i crni, najcrnji rekorder, kao poslednja zemlja u svetu po broju rasvetljenih ubistava novinara.

U našoj zemlji se uglavnom ne zna, nedovoljno zna ili je malo brige za ,,oko’’ 40  novinara i medijskih radnika, koji su radili za naše redakcije, a ubijeni su, kidnapovani, nestali ili su ,,izgubili život pod nerasvetljenim okolnostima’’, u periodu od 1991. do kraja 2001. godine. Ne postoji profesija, u našoj zemlji, sa tako crnim bilansom.

O Komisiji za istrage o ubistvima novinara, pod vođstvom kontroverznog Verna Matića, čiji su rezultati, od kada je osnovana 2012. godine, jednostavno zanemarljivi da čak izazivaju opravdanu sumnju da je i nastala da stvori privid za skretanje pažnje javnosti, dok se ne pojavi famozna “politička volja koja sve rešava”, ne zaslužuje, realno, ni reč posebnog komentara.        

 (Glas javnosti)

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR