Osim Dijane, još jedan član porodice Hrkalović oprobao se u politici i menadžmentu. Dok je Hrkalovićeva munjevitom brzinom dospela do samog vrha policije i politike, njen otac Dane zadržao se samo „na lokalu“. Ipak, tamo decenijama opstaje, uprkos aferama u kojima je on, po svemu sudeći, glavni akter.
I Dane će osetiti Dijanin pad, koji će mu doakati kada već nisu malverzacije, štrajkovi radnika preduzeća čiji je bio direktor, ali i stečajevi firmi koje je vodio, a koje su zabeležile milionske gubitke.
Požarevac je i pre Dijaninog oca imao poznate žitelje, a najpoznatiji su, bez sumnje, nekadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i njegova supruga Mira Marković, pa je taj kraj važio za uporište socijalista i julovaca. Tako se i Hrkalović svojevremeno našao na izbornoj listi JUL za taj grad. Nakon promena, promenio se i on, pa se ubrzo našao na izbornoj listi Pokreta snaga Srbije, Bogoljuba Karića. To mu nije donelo mnogo uspeha sve dok pomenuti pokret nije postao koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke.
Tako je Dane Hrkalović 2014. postavljen za direktora JP „Ljubičevo“, što je zvanični naziv ergele „Ljubičevo“, a koju je osnovao još knez Miloš i poklonio Srbiji 1853. godine.
Pod rukovodstvom Hrkalovića ova turistička atrakcija, za koju se u svetu pročulo po „Ljubičevskim igrama“, doživela je svoje najgore i najcrnje dane. Istini za volju, Hrkalović je bio samo poslednji u nizu loših rukovodilaca koji su gazdovali „Ljubičevom“ od 1998. godine. Ako su oni napravili kovčeg za ovaj istorijski spomenik, Dane je, kažu Požarevljani, zakucao poslednji ekser.
Zbog milionskih gubitaka i računa koji je bio u konstantnoj blokadi, na ime duga, na licitaciji 2015. godine rasprodata je sva imovina, pa čak i rasna grla te ergele. U privatne ruke su otišla umetnička dela, ali i nameštaj iz 19. veka, što je pomenuta institucija jedva preživela.
Ipak, fijasko je preživeo Hrkalović koji, istini za volju, nije bio jedini krivac za uništenje ergele „Ljubičevo“, ali nije ni doprineo da se ona spasi. Data mu je nova šansa, pa je postao direktor „Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi“ Požarevac.
Hrkalović se ni tu nije proslavio, pa su zaposleni u septembru prošle godine izašli na ulicu i organizovali jednočasovni štrajk upozorenja. Radnici su tada izneli svoje zahteve, a to je da pisanu, neopozivu ostavku podnese tadašnji direktor Hrkalović i ostali rukovodioci ove firme.
Kao razloge za svoje zahteve, štrajkači su naveli da sumnjaju da je direktor Hrkalović u više navrata zloupotrebio položaj kao odgovorno lice, čime je „naneo ogromnu štetu „PSSS Požarevac““. Naveli su i da je svojim lošim potezima učinio da to preduzeće izgubi poslove u Zaječaru, Boru i sa PKB-om. Direktoru i rukovodstvu se zameralo i nenamensko trošenje sredstava dok je račun firme bio u blokadi, dok radnici za to vreme nisu dobijali plate.
Takođe, Dane nije hteo da naplati dug od 400.000 dinara od firme „Stočar DH“ čiji je vlasnik, u tom trenutku, bio njegov sin Dejan Hrkalović. Zbog toga je protiv Hrkalovića podneta i krivična prijava.
Kasnije se ispostavilo da se otac bivše državne sekretarke MUP oprobao i u privatnom, a ne samo u državnom sektoru, i da je tu bio neuporedivo uspešniji. On je zapravo osnovao već pominjano preduzeće „Stočar DH“, od koga nije hteo da naplati dugovanje prema državnoj firmi na čijem je čelu bio.
Zadruga „Stočar DH“ je, naravno, dobijala novac iz budžeta Republike Srbije, ali je, prema nepotvrđenim saznanjima, to pravdano uz falsifikovanu dokumentaciju. Vlasnička struktura „Stočara DH“ se često menjala, pa je manjinski vlasnik, jedno vreme, bila čak i bivša državna sekretarka MUP Srbije, Dijana.
U vreme kada je direktor zadruge „Stočar DH“ bio Dejan Hrkalović, Danetov sin, Ministarstvo poljoprivrede je decembra prošle godine isplatilo poslednju tranšu pomoći tom preduzeću, u iznosu od 800.000 dinara.
Dane je potvrdio za lokalne medije da dobija pomoć iz budžeta, ali i da je dokumentacija u redu i da su ispoštovane sve procedure.
Zanimljivo je da zadruga „Stočar DH“ gotovo svake godine menja vlasničku strukturu. Na rukovodećoj poziciji su se uglavnom smenjivali članovi porodice, familije, ali i prijatelji.
(Glas javnosti/Nova)