Najteže je Goranovoj majci Stojanki, koja je ranije izgubila jednog sina, koji je bolovao od raka, a sada je izgubila troje bližnjih
- Boli me, šta drugo da vam kažem - izustila je Stojanka gotovo nečujno.
Trenutak kasnije izašla je i njena rođaka Verica, koja je staricu uhvatila pod ruku i uvela je u dom, govoreći nam preko ramena:
- Previše smo pričali. Morate nas razumeti. Preostalo nam je samo da sačekamo epilog - rekla je Verica i zatvorila vrata.
Uska ulica u kojoj Đokići decenijama žive broji nekoliko desetina kuća. Pusta je i hladna. Tek pokoji meštanin koracima uznemiri tišinu koja joj se nedavno nametnula. Kada je nalet vetra podigao oblak prašine, iz susednog dvorišta izašle su Vaska Stojanović, Goranova tetka i njena komšinica Slavica Stošić. U njihovim pogledima čitali su se očaj i nemoć.
- Nemojte da ispitujete Šojku. Nek se malo odmori. Pre nekoliko dana je popila otrov, ali ne znam koji. Srećom, preživela je. Tužna sam zbog nje, ali je i razumem. Izgubila je sina, snaju i unuku na bolan neoprostiv način - priča baka Vaska dok joj se suze slivaju niz obraze.
Jednom rukom namešta maramu na glavi i nastavlja:
- To je bila porodica bez mrlje. Lidija je bila predivno dete. Često ćete ovde čuti da za nju kažu da je "jedared devojče". Goran je radio u menjačnici, a Gordana je bila domaćica - spušta ruku na srce i odmahuje glavom Komšinica Slavica potvrđuje njene reči:
Sve što čujete od nas, čućete i od ostalih meštana. Svi u Moravcu poznaju Đokiće i niko ništa loše neće reći o njima - tvrdi Slavica.
Govoreći o zločinu, komšinice su saglasne da je ubica verovatno Goranov poslovni partner iz Aleksinca. Porodica je u Moravac dolazila uglavnom na večeru da obiđu Šojku i ovde nemaju neprijatelje. Ubica je zasigurno neko iz Aleksinca. Možda je Goran nekome pozajmio novac, a taj nije imao da mu vrati, pa se dužnik odlučio da preduzme drastične mere.
- Ne možemo ni da nagađamo zbog koga su ubijeni. Goran je bio poštenjačina i to niko neće demantovati. Pominjalo se i da je razlog Lidijina prošlost, ali to ne može biti istina. Nije imala dečka i nije se družila s problematičnim ljudima. To je dete koje je uvek nosilo osmeh - priča Slavica i napominje da istina o zverskom ubistvu porodice Đokić toliko izmiče, da meštani možda nikada neće dotaknuti ni porub na njenoj haljini.
(Glas javnosti/Alo)