ONI SU BILI NAJVEĆA IMENA SRPSKOG PODZEMLJA: Brz, žestok i kratak život momaka sa BEOGRADSKOG ASFALTA!
Autor: Glas javnosti
Devedesetih su njihovi intervjui punili novine, a žestoki momci sa beogradskog asfalta živeli su po devizi: bolje živeti jedan dan kao kralj, nego ceo život kao crv. Kriminal u Srbiji rasprostranjen devedesetih ostavio je iza sebe brojne jezive priče sa beogradskog asfalta i mnoga nerešena ubistva.
Ovo su 10 najvećih imena koja su svoje živote izgubili što je bila posledica kriminalnih aktivnosti.
10.Bane Grebenarević
Činjenica je da se Bane nije nikada potukao i da je vežbao samo u streljani, kao i da je voleo i poštolje, ali i to da su mu pištolji oduzeli život. Pored svoje kriminalne biografije i načina života koji je bio i te kako prilagođen dobu u kom je živeo, za Baneta se vezuje tragedije jedne devojke koje je kasnije opisana i u pesmi. Naime, 1994. godine Bane je pucao na izvesnog vođu Zvezdarskog klana, Sredoja Šljukića Šljuku, a njegovo bezobzirno pucanje koštalo je života dvadesetogodišnju devojku. Pesma ‘Istina’ u izvedbi dvojca SHA-ILA je posvećena Tatjani Nikolić, nesrećnoj devojci koja je nedužna stradala iz Banetovog pištolja. Način života koji su vodili on i svi oni koji su u to vreme živeli “sa one strane zakona” objasnio je Bane kada je u Budimpešti dočekao Vojislava Tufegdžića i Aleksandra Kneževića, autore kultnog filma "Vidimo se u čitulji".Grebenarević se dva puta izvukao iz pokušaja atetnata. Prvi put je eksplozija raznela zid kuće u kojoj je tada stanovao, dok mu je drugi put pucano s leđa. Preživeo je zahvaljujući panciru koji, žargonski rečeno, "nikada nije skidao".27. marta 1996. Grebenarević je izašao iz zgrade u kojoj su mu živeli roditelji, u Ulici Stojana Aralice na beogradskoj Bežanijskoj kosi, i zajedno sa Šubarom seo u svoj crni “korado”. Čim je auto krenuo niz ulicu, napadači su pripucali iz dva pravca, najverovatnije iz “kalašnjikova”. Ispaljeno je više od 40 metaka, tako da žrtvama nisu pomogli panciri koje su imali na sebi.
NE PROPUSTITE
9. Branislav Matić Beli
Branislav Matić zvani Beli bio je vlasnik 70 auto otpada u Srbiji i najvećeg auto otpada u Holandiji. Jedan je od osnivača i glavnih finansijera Srpske garde. Bio je bogat čovek. Pričalo se da je vlasnik najmanje 70 auto otpada u Srbiji preko kojih je prao automobile ukradene iz inostranstva, ali i novac. Ipak, policija nikada nije pronašla ni jedan dokaz koji bi to potvrdio. Štaviše, za Belog važi da je samo jednom bio u zatvoru jer je zapalio stan taksisti koji mu je silovao devojku, i za to dobio kaznu od šest meseci. 4. juna 1991. godine, zejdno sa najboljim drugom Giškom, Beli osniva Srpsku gardu, paravojnu formaciju kojojm je upravljao SPO. Prema nezvaničnim podacima, kroz jedinicu je prošlo čak 40.000 ljudi, a delovala je u ratnim sukobima u Hrvatskoj i BiH. Jedinica nije potrajala dugo, pa se raspala početkom 1992. godine. Pred smrt, postoje određene priče, Beli je dobijao upozorenja da rasformira jedinicu, što on nije učinio. Spomnjilao se da im je jedan tadašnji funkcioner poslao poruku: “Neće mi oni praviti Spartu u srcu Beograda“. Vraćajući se sa smotre Srpske garde u Takovu 4. avgusta 1991. godine, Beli je došao do svoje adrese na Voždovcu. Iz automobila je prvo izašla njegova supruga, zatim komšinica sa dvoje dece i potom Giškina devojka. Nakon nje, iz automobila je izašao Beli, kada je na njega otvorena vatra. Pri;a se da ga je ubio Naser Orić koji je tada bio deo DB-a.
8.Bojan Petrović
S tek navršene 22 godine života, Bojan Petrović je početkom osamdesetih u Švedskoj od oca preuzeo razrađen posao. Vlasta Petrović slovio je za čoveka koji je proizveo neke od najuspešnijih operativaca bivšeg DB-a, ali su, po svemu sudeći, njegova prijateljstva utrla i put kojim je Bojan krenuo s prvim danima punoletstva. Jer unosan posao ga nije zaokupljao, radio bi petnaestak dana, potom ceo mesec putovao po Evropi: Kopenhagen, Amsterdam, Hamburg, Frankfurt. Najbolje ga je opisao bivši policajac: „Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on”. Nije bio ni nalik uobičajenoj predstavi o kriminalcima, što je često koristio u trenucima kada je lik dobrog dečaka bio dragoceniji od oružja. Bio je na višegodišnjoj robiji, ali to na njemu nije ostavilo vidljivog traga. Upoznao se s moćnim kriminalcima, pomagao im pri bekstvu iz zatvora po Evropi, organizovao im skrivanje od policije. Bojan Petrović je usmrćen 28. februara 1998. rafalima iz automatskih pušaka dvojice napadača dok je u svom „jaguaru” na semaforu u centru Beograda čekao da se upali zeleno svetlo. Nagađalo se, ali se nikada nije zvanično potvrdilo da je ubistvo čin osvete za nestanak i likvidaciju Voje Amerikanc.
7.Zoran Šijan
Bivši šampion Evrope u kik-boksu Zoran Šijan (35) bio je vođa surčinske grupe, koja se bavila organizovanom krađom i preprodajom ukradenih automobila, kao i trgovinom narkoticima. Surčinci su, sa Šijanom na čelu, važili za jedinu preostalu organizovanu ekipu na beogradskom asfaltu, nalik nekadašnjoj voždovačkoj grupi. Za njih se vezivala prodaja narkotika i kradenih automobila u kojoj su bili bez premca u SRJ. Tvrdnje da su Šijanovi momci jedna od najorganizovanijih ekipa u SRJ potvrđene su 12. aprila prošle godine posle spektakularnog upada policije u njihovo surčinsko sedište. U toj akciji pored Šijana uhapšeni su i njegovi najbliži saradnici i prijateljiCilj ove akcije je bio pokušaj da se uđe u trag mnogobrojnim kriminalcima koji su utočište našli u Surčinu a za kojima su izdate poternice zbog ubistva i razbojništva. Posle hapšenja u aprilu prošle godine Šijan se primirio. Otvorio je pumpu u Surčinu, a nedavno je kupio i oko 700 kvadratnih metara poslovnog prostora u Zemunu. ubijen je u subotu 27. novembra 1999 oko 1.30 sati u svom "mercedesu 600", registracije BG 600-000, na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovića u centru Beograda Šijan je ubijen iz automatskog pištolja marke "škorpion"u trenutku kada je vozilo zaustavio na semaforu.
PROČITAJTE JOŠ:
6.Goran Vuković
Vuković je bio vođa voždovačkog klana. Životni put Gorana Vukovića je bio netipičan za čoveka koji je završio kao "ugledni član beogradskog podzemlja". Rođen je u Sarajevskoj ulici u Beogradu, vaspitavan pod budnim nadzorom oca oficira Kontraobaveštajne službe JNA. Goran Vuković je dobio nadimak Majmun zbog toga što se lako verao uz kuće. Iako je rođen u Beogradu, detinjstvo je proveo u Sarajevu, a već u mladosti se otisnuo u Frankfurt i važio je za ozbiljno kriminalno ime. Goran Vuković je od malena "sticao iskustvo" na beogradskom asfaltu. Kako je i sam bio sa Voždovca, uzor mu je bio Đorđe Božović Giška, sa kojim se družio još kao maloletnik. Prvi put dospeva na robiju sa 24 godine, 1983. godine. Javnosti je postao poznat 1986. godine kada je u Frankfurtu, ispred zgrade suda, upucao Ljubomira Magaša poznatijeg kao Ljubu Zemunca. Taj događaj ga je lansirao u sam vrh kriminalnog miljea tadašnje države, a razlog za ubistvo je, najverovatnije, osveta. Goran Vuković često se nalazio na spisku za odstrel, pa je tako sigurnu smrt izbegao čak pet puta. Peti put desio se u blizini diskoteke "Luv" na Voždovcu. Ako je Gorana Vukovića kroz život pratila sreća, napustila ga je 12. decembra 1994. godine. Još jedan, i kako se ispotavilo koban napad na Vukovića, odigrao se ispred Jugoslovenskog dramkog pozorišta dok je ulazio u svoj prepoznatljivi "BMW". Napadači su prišli iz parka "Manjež" i sasuli u smeru Vukovića 25 metaka. Vuković je preminuo na mestu.
5.Aleksandar Knežević Knele
Ovaj Voždovčanin je bio predstavnik dizel generacije, u firmiranoj trenerci, sa kajlama oko vrata, što je ubrzo postalo i glavni trend devedesetih. Devojke su ga opsedale, a muškarci želeli da budu viđeni sa njim. Bio je pripadnik generacije koja "želi sve i odmah", a njegov život se završio kada je imao svega 21 godinu i pojedini su ga nazivali i „princem beogradskog asfalta“.Pošto se aktivno družio sa Giškom, Knele se 1991. godine pridružio Srpskoj gardi i otišao na ratište u Borovo selo, kraj Vukovara. Zajedno sa Giškom i Branislavom Matićem Belim bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića. Učestvovao je u obračunu ispred restorana "Poslednja šansa" i diskoteke "Luv" na Voždovcu, „Freske“ gde je bio i ranjen i čuvenom okršaju ispred legendarne „Nane“ na Senjaku. Nedugo posle svih ovih događaja, Knežević je jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruku jednog gosta uzeo skupocen sat i ključeve od automobila, “nisan patrol” podcenivši gosta, koga nije ni poznavao, Knežević je sav oduševljen napustio hotel. Čovek kome je Knele konfiskovao džip zvao se Miodrag Cvetinović inače zet Radeta Ćaldovića Ćente. Imao je samo 21 godinu kada je 28. oktobra 1992. likvidiran u čuvenom apartmanu 331 hotel "Hajat" u Novom Beogradu. Ležao je na stomaku, a na ogledalu je bila krvlju ispisana poruka: "Broj 1". Ova poruka da danas nije dešifrovana.
4. Đorđe Božović Giška
O njegovom životu prepričavane su brojne priče. Neke od njih su postale pravi mitovi, a na Facebooku postoji i stranica Legende devedesetih koja često objavljuje podatke o Giškinom životu. Na Voždovcu postaje član bokserskog kluba “Radnički”, gde ga, kako kruži legenda, u borbama gotovo niko nije mogao pobediti. Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom, kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Giška je imao bliske veze sa srpskom mafijom (bio je prijatelj sa Ljubomirom Magašem, čije poštovanje je stekao kada je drugi put ilegalno prešao u Italiju, kada je imao 17 godina, da bi se maševao u prvoj tučnjavi) i crnogorskom mafijom u svojoj mladosti gde je dostigao čin Gazde. Krajem 1980-ih, zajedno sa gangsterom Željkom "Arkanom" Ražnatovićem i slikarom Draganom "Tapijem" Maleševićem, Giška je vodio noćni klub Amadeus koji se nalazio u beogradskom naselju Tašmajdan. Međutim, nakon što je otkrio da se pored redovnih aktivnosti klub koristi i za dilovanje droge. Giška je sa Srpskog gardom otišao na ratište 1991 gde je i poginuo u mjestu Gospić kada je ušao u dubinu hrvatske teritorije. Postoje brojne teorije o njegovom ubistvu, a čak se i prepričavalo da je smetao tadašnjoj vlasti Slobodana Miloševića i da je zbog ortačenja sa Vukom Draškovićem i Aleksandrom Kneževićem Kneletom likvidiran.
3.Ljuba Zemunac
Ljubomir Magaš zvani Ljuba Zemunac ubijen je 1986. godine ispred suda u Frankfurtu. Obarač je povukao Goran Vuković Majmun, a ko je "pravi ubica" i dalje je misterija. I pre nego sto je stradao na frankfurtskom pločniku, Ljubomir Magaš je bio "legenda" jugoslovenskog, ali i evropskog podzemlja. Jugosloveni su ga zvali jednostavnije - Ljuba Zemunac. U policiji je prvi put registrovan 1964. godine, kao napasnik. U narednih nekoliko godina često je privođen uglavnom zbog sitnih krivičnih dela: grebanja automobila, pretnji, tuča, otmica torbi. Na Zvezdari je počeo da se bavi ameterskim boksom i uličnim tučama. Godine 1967. je u jednoj tuči na Tehnološkom fakultetu teško prebio studenta Vladimira Vučkovića, pa je u strahu od policije, prvi put pobegao u Austriju. Iste godine kada se vratio iz inostranstva osumnjičen je da je zajedno sa Radetom Ćaldovićem Ćentom i Zoranom Milosavljevićem Robijom silovao jednu devojku. Za ovo delo je dobio tri godine. Dve godine robije je proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Ubrzo nakon izlaska iz zatvora u martu 1971. godine našao se na Interpolovoj poternici zbog krađe automobila. Istog trenutka kad je izdata poternica, Magaš se našao u bekstvu zajedno sa svojim prijateljem Đanijem sa kojim je pobegao u Italiju. Sedamdesetih godina 20. vijeka je boravio u zapadnoj Evropi gdje se bavio pljačkma i iznudama.
NE PROPUSTITE:
2.Dušan Spasojević
Dušan Duća Spasojević, u medijima poznat i po nadimku Šiptar zbog saradnje sa albanskim narko kartelima bio kriminalac i jedan od osnivača i vođa Zemunskog klana. Pretpostavlja se da je Zemunski klan formiran verovatno 1996 ili 1997. godine. Delovali su složno i vršili stare poslove: krađa automobila i trgovina narkoticima, a imali su i znatno više članova neko na početku, jer su im se pridružili: Miloš Simović, Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Sretko Кalinić i braća Кrsmanović. Ipak prekretnica u usponu Zemunskog klana biće smrt Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. godine. Dušan Spasojević ubrzo stupa u kontakt sa Miloradom Ulemekom Legijom, Arkanovim kumom i saborcem, a takođe i komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO). Legija daje Dušanu i njegovoj ekipi oružje i tada počinje serija mafijaških ubistva za koje je odgovoran Zemunski klan, pod komandom Dušana Spasojevića i Milorada Ulemeka Legije. Osim krađom automobila, trgovinom narkoticima, atentatima, reketiranjem, sada kada je već postao moćan mafijaški šef, Dušan Spasojević odlučuje da njegov klan počne da otima ljude i vraća ih za ogromnu svotu novca. Neki od otetih u to vreme bili su: Predrag Ranković Peconi, Vuk Bajrušević, Dragoslav Vuković, Miroslav Mišković, Milija Babović, Batko Musić itd. Zemunski klan se takođe smatra odgovornim za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Dušan Spasojević se krio do 27. marta 2003. godine, kada ga je policija pronašla i usmrtila, prema zvaničnoj verziji, jer je prvi “pripucao” na policiju. Iako je ova verzija priče potvrđena, postoje takođe priče i da je Spasojević pretučen a zatim streljan.
1. Arkan
Reputacija koju je stekao tokom rata donela mu je veliku popularnost u miru. Dok su ga jedni smatrali herojem koji je zaustavio ubijanje i progon srpskog stanovništva, drugi su ga optuživali da je ratni profiter koji se bogatio na nesreći ljudi koje je proterao sa svojih ognjišta. Ipak, najviše je bilo onih koji su ga se plašili. Posle rata je postao nedodirljivi kriminalac, toliko moćan da mu se retko ko suprotstavljao. Kao naoružani pljačkaš osuđivan je ili optuživan u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji. Ražnatović je za policiju radio kao ubica, a verovatno je po zadatku i otišao na zapad. Posao mu je bio da vrši atentate nad teroristima, političkim emigrantima i protivnicima vladajućeg političkog režima. Tečno je govorio engleski, francuski i italijanski, a poznavao je nemački, švedski i holandski. Arkan se vratio u Jugoslaviju početkom devedesetih. Srpsku dobrovoljačku gardu je osnovalo 11. oktobra 1990. dvadeset dobrovoljaca, uglavnom navijača FK Crvene zvezde, kojima je Arkan bio vođa. Željko Ražnatović je ubijen 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 časova, u hotelu Interkontinental u Beogradu. Postoji pretpostavka da je ubistvo bilo deo uklanjanja ljudi koji su „previše znali” i da iza njega stoji deo MUP-a Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
7 sati
