Ovo je, inače, treće rešenje po redu, od prvog iz 2014. godine, od kada je Bugarska raspisala poternicu za kontroverznim Cvetanom Vasilevim, u kome se se donosi i identično obrazloženje kako su “bitno povređene odredbe krivičnog postupka, a izreka rešenja nerazumljiva i međusobno protivrečna”.
Advokati Cvetana Vasileva sve vreme tvrde da se protiv njega vodi politički postupak, kao i da zato u Bugarskoj ne bio imao pravedno suđenje, pa bi mu tamo bilo ugroženo zdravlje i život.
Dodaju i da se u Bugarskoj vodi i postupak protiv njegove supruge i ćerke,čime potkrepljuju dokaze da je reč o monitiranom političkom procesu.
S druge strane, bugarsko tužilaštvo tvrdi da Cvetana Vasileva isključivo sumnjiče jer je bio na čelu kriminalne organizacije koja je utajila oko 1,3 milijarde evra, čime je i ugrozio njihov monetarni sistem i doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji.
Na istinu oko ova dva pritivrečna stava svakako ćemo sačekati, ali zato se može pouzdano saznati da je Cvetan Vasilev bio većinski akcionar Korporativne komercijalne banke ,inače, četvrte po veličini u Bugarskoj. Kada je ta banka bankrotirala, Cvetan Vasilev je optužen za umešanost u 144 slučaja pronevere novca u ukupno iznosu od 1,3 milijarde evra, pa mu u Bugarskoj po toj optužbi preti zatvorska kazna od 10 do 20 godina. Takođe, on se tereti da je bilo na čelu organiozovane grupe sa još 18 pripadnika, što je i pretočeno u optužnicu od 11.000 stranica, u kojoj se tvrdi da su tim udruženim delovanjem i malverzacijama "ugrozili stabilnost bugarskog bankarskog sistema i njene finansijske sigurnosti".
Sudski proces u slučaju bankrota ove banke zvanično traje od februara 2018. godine. Bugarski mediji prenose saznanja njihovog tužilaštva da je Cvetan Vasilev još 2014. godine pobegao u Srbiju, gde i danas živi, kao i da mu kod nas nije određen ekstradicioni pritvor, ali mu je oduzet pasoš.
Elem, i naši mediji potvrđuju da je Cvetan Vasilev u Srbiju došao 2014. godine, oko dve nedelje pre nego je bila raspisana poternica za njim. Dalje se zna da se u Srbiji odmah uspustio u biznis vode, pa se pamti da je ušao vlasništvo u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, koja će kasnije, pod protivrečnim okolnostima, otići u stečaj. Takođe, neki naši portali su pre nekoliko godina objavili da je Vasilev dao donaciju od 1,2 miliona dinara fondaciji supruge, bivšeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića. Opozicioni političari su trvdili da se Vasilev nalazi na Interpolovoj poternici, ali da uživa političku zaštitu Tomislava Nikolića, koji “ne dozvoljava” njegovo izručenje Bugarskoj.
Intrigantno nećkanje srskog pravosuđa nije i bez posledica na međunarodnom planu, jer se prošle godine bugarski državni tužilac žalio pismom Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope i Evropskom komitetu za probleme kriminala, gde oštro kritikuje vlasti u Srbiji jer ne izručuju Cvetana Vasileva. Nakon toga, slična pisma uputio je i na više adrese u Briselu, kao što su predsednici Evropskog parlamenta i Evropske komisije, žaleći se da Srbija ide ka članstvu u EU, a ne poštuje vladavinu prava u odnosu na druge članice.
Kod nas, za to vreme, Cvetan Vasilev uživa poverenje medija, pa i samog nacionalnog RTS-a, koji u afirmativnom prilogu izjavljuje da će preuzimanjem staklare u Paraćinu “promeniti mišljenje o bugarskom biznisu u Srbiji”. Dok će portal Insajder pisati je da su dugovi ove staklare “uvećani čak 70 puta od dolaska bugarskog biznismena”. Prema podacima Narodne banke Srbije račun paraćinske fabrike stakla bio je od 2016-2020. godine u povremenoj blokadi više od 1.200 dana, da bi od septembra 2020. godine otišli u stečaj, na osnovu odluke Privrednog suda u Kragujevcu.
Oglasiće se i bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, da “razjasni” donaciju njegovoj supruzi, tvrdeći da je Cvetan Vasilev 2014. godine, zaista, uplatio fondaciji Dragice Nikolić, ipak, samo 200.000 dinara, kao i da “nema lične kontakte sa njim”.
Podsećanja radi, u Srbiji se poslednjih godina vodilo nekoliko ekstradicionih postupaka koji su intrigirali javnost. Možda je, zvučan kao i ovaj sa Vasilevim, bio postupak za izručenje rumunskog biznismena i političara Sebastiana Gice, koji je na kraju dobio politički azil u Srbiji. A još je aktuelan i slučaj gde Srbija, takođe, godinama ne izručuje bivšeg predsednika Državne zajednice SCG Svetozara Marovića matičnoj Crnoj Gori.
Još samo reći da prema važećem zakonu u Srbiji konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde, koga na tu funkciju postavlja ili odobrava najjača politička partija. I to vam je - to.
(Glas javnosti)