Ratko Butorović koji je bio poznat pod nadimkom Bata Kan Kan, rođen je u Nikšiću, a Butorović je uspeh postigao u Novom Sadu gde je posedovao nekoliko ugostiteljskih objekata, a imao je i vlasništvo nad najpoznatijim gradskim fudbalskim klubom FK Vojvodina.
Poznat po svojoj živopisnoj odeći i ekscentričnim načinima oblačenja, takođe je održavao navodne veze sa raznim ličnostima podzemlja u Srbiji i Crnoj Gori, poput Đorđa Božovića i Brane Mićunovića.
Butorović je bio poznat široj javnosti kao kontroverzni biznismen, a njegov prvi pohod na preduzetništvo dogodio se 1987. godine otvaranjem prodavnice robe široke potrošnje u Novom Sadu. Nazvana „Kan Kan“, radnja je dalje zacementirala njegov, do sada dobro poznati nadimak po gradu, a ubrzo se proširila u lanac prodavnica širom grada.
Butorović je ubrzo diverzifikovao svoje poslovne aktivnosti osnivanjem kompanije za iznajmljivanje automobila, kao i aerodromske taksi službe koja prevozi putnike između Novog Sada i Beogradskog aerodroma.
U septembru 1995. godine devetnaestogodišnja kraljica lepote Jelena Molnar pronađena je mrtva u sobi hotela Park, izdata u zakup Butorovićevoj kompaniji, gde je boravila sa dvadesettrogodišnjim dečkom Cetinjaninom, Predragom Maričićem, jednim Butorovićevih telohranitelja. Kao rezultat, Butorović je napustio Srbiju i SR Jugoslaviju, nastanivši se u Grčkoj. Maričić je optužen za ubistvo, ali je na kraju oslobođen krivice nakon suđenja Okružnog suda u Novom Sadu u kojem je Butorović svedočio.
Dok je bio u Grčkoj, Butorović je boravio u Solunu, vodeći robnu kuću u gradu, pored nekoliko malih hotela na Halkidikiju. Dve godine je navodno držao većinski udeo u vlasništvu kompanije P.A.O.K. košarkaški klub.
Izvor Butorovićevog bogatstva često je ispitivan, mnogi su pretpostavljali da su njegove investicije paravan za Đukanovićevo i Mićunovićevo neovlašćeno finansiranje. U nekoliko devedesetih i ranih 2000-ih, unutrašnje beleške Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) koje su naknadno postale javne putem zahteva za slobodom informacija, Butorović se izričito pominje da „ima direktne veze i održava stalni kontakt sa crnogorskim organizovanim kriminalnim grupama“.
2006. godine Butorović je postao vlasnik fudbalskog kluba FK Vojvodina u Srbiji. Njegova investicija pokrenula je oživljavanje klupske sreće, odmah se probivši među prva tri u Superligi Srbije.
29. januara 2008. godine, Butorović je uhapšen zbog sumnje da je nameštao utakmice. Njegovo privođenje došlo je u sklopu opsežne akcije srpske policije čiji je cilj suočavanje sa široko rasprostranjenom fudbalskom korupcijom u zemlji. Policija je sumnjala da je Butorović, zajedno sa predsednikom upravnog odbora FK Vojvodina Milanom Čabrićem, nameštao fudbalske utakmice podmićivanjem fudbalskih sudija.
Čabrić, Jeknić, Kašanski i Kovačić takođe su istog dana uhapšeni. Butorović je odveden na spektakularan način dok je policija upala u njegovu vilu u ulici Stanoja Glavaša u naselju Telep istražitelja i policajaca.
Butorović je kasnije pušten bez podizanja optužnice zbog nedostatka dokaza. Navodno ga je zaštitio crnogorski predsednik Milo Đukanović.
Butorović je umro pre 8 godina od posledica srčanog udara. Njegovo telo otkriveno je u jutarnjim satima 8. juna 2013. godine u apartmanu u njegovom hotelu Park u Novom Sadu.
Nakon Batine smrti, FK Vojvodinu je nasledio njegov sin koji je, kao po pravu rođenja srednjevekovnih vladara, postao novi predsednik kluba.
(Glas javnosti)