Dopunjeno izdanje prve knjige Sretka Kalinića „Zemunski klan – ko je ko, Carta abierta para un amigo" podigla je prašinu u srpskom podzemlju!
"Carta abierta para un amigo" na španskom znači "Otvoreno pismo prijatelju", a Kalinić ga je posvetio svom bivšem prijatelju koga naziva "Amigo".
Na koricama knjige je čuvena poternica MUP-a, koja je raspisana za članovima zemunskog klana 12. marta 2003. godine neposredno posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a Kalinić je iznad fotografija članova klana svojom rukom ispisao ko su izdajnici.
Sretko Kalinić (50), je jedan od najbolje čuvanih zatvorenika u Sedmom paviljonu požarevačke „Zabele“, gde izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog zločina zemunskog klana i pomaganja posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Knjigu je napisao 2022. posle 12 godina provedenih u samici, a u međuvremenu je pregurao još dve godinu zatvorskog staža, tako da je u decembru 2023. godine bilo tačno 14 godina koliko je u samici.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Knjiga Sretka Kalinića
On je potpuno ogolio zemunski klan i prvi put javnosti otkrio ko su ljudi najmoćnije mafijaške organizacije na Balkanu, koja je bila pod pokroviteljstvom tadašnje vlasti. Glavni egzekutor zemunskog klana tvrdi da su 80 odsto ekipe, pod komandom Dušana Spasojevića zvanog Duća i Mileta Lukovića zvanog Kum, činili cinkaroši koji su zaslužni za raspad ovog klana.
On otkriva da je Dušan Spasojević vršio pritisak na sve ostale da se danonoćno traži lokacija za snajper i ubistvo Đinđića, ko je naručio ubistvo, kome je Zveki podneo raport da je zadatak uspešno izvršen, kao i nepoznate detalje da je Dejan Milenković Bagzi poplaveo od straha, dok je Miloš Simović zvani Derpe Glavati tražio sedative.
- Na moje veliko iznenađenje Đura Mutavi se dobro držao, potpuno se normalno ponašao, nije bio u strahu, iako je situacija bila kao da je 1941. godina! Činilo mi se čak da je Đuri Mutavom bilo drago što je sve otišlo u pizdu materinu. Svuda su bili pretresi, hapšenja, maltretiranje ljudi po ulici. Derpe Glavati Simović, Aca i Vlada Budala su bili zajedno, čini mi se u stanu u Ulici Triše Kaclerovića na Voždovcu. Rekao sam Dušanu da se vraćam kod Kuma i Zvekija, ali mi je on predlagao da ostanem s njim. Ubeđivao me je dva-tri sata da ne idem, ali sam ipak morao da se vratim. Strahovao sam da bi Kum mogao da krene ka nama i da bi policija mogla da ga uhapsi zbog gluposti. Pozdravio sam se s Dušanom i to je bio poslednji put da sam ga video živog. Vratio sam se u stan kod Kuma i Zvekija, gde smo zajedno pratili vesti. Na TV-u su neprekidno izlazile njihove slike, a posle ponoći se pojavila i moja fotografija na poternici.
Zveki je ujutro rekao da mora da ide i obećao je da će doći po nas da nas negde štekuje, ali nas je zajebao. Odlučili smo da pređemo u drugi štek u blizini ovoga, pa je Đura Mutavi došao kolima da bi poneo naše stvari i povezao Kuma. Ja sam uzeo utoku od Kuma i krenuo peške prema šteku u kojem je bila i Ljiljana Buha. Tamo je bila i Đurina majka Iboljka. Bilo nam je dobro s ovim ženama, jer je Iboljka pravi zajebant, dok je Ljilja Buha još veći. Kum je svakog dana obilazio Derpeta Glavatog Simovića da ga smiruje i nosio mu „bensedine". Bagzi je bio sa Dušanom u šteku na Banovom brdu. Premro je od straha, bukvalno je poplaveo u licu i tresao se kao da se nalazi u stanju hipotermije - piše između ostalog u knjizi " Zemunski klan - ko je ko" u kojoj ima puno humora i dogodovština "zemunaca".