KATASTROFA SA AMONIJAKOM OTVORILA DUBLJE PROBLEME: Koje se sve opasne materije prevoze kroz Srbiju svakodnevno
Autor: Glas javnosti
Oko 900 tona amonijaka prilikom čijeg železničkog transporta je došlo do iskliznuća i curenja amonijaka kod Pirota, usled čega su preminule dve osobe, a više od 50 je hospitalizovano, samo je jedan u nizu opasnih tereta koji se prevoze kroz Srbiju.
Pored ostalog, kako nam je rečeno u „Infrastrukturama železnica Srbije“, svakodnevno kroz Srbiju prolaze naftni derivati, tečni naftni gas, sumporna, sirćetna i azotna kiselina i veštačka đubriva.
Razmere nezgode u mestu Staničenje kod Pirota, nakon curenja amonijaka iz cisterne vagona, i dalje nije u potpunosti sanirano. Opasna materija je ostavljena da iscuri, proglašena je vanredna situacija u Pirotu, privremeno je bila ugašena i fabrika vode, a što je najtragičnije, bilo je i ljudskih žrtava.
Bratislav J. zvani Batko, iz pirotskog sela Sopot, preminuo je jer je kobnog dana svojim „jugom“ išao od kuće do kuće i obaveštavao komšije o opasnosti, dok je turski kamiondžija, najverovatnije usled guste magle amonijaka, na auto-putu izašao iz kamiona i pao sa nadvožnjaka. I na njegovom telu primećene su opekotine od otrovnih isparenja, ali i povrede nastale prilikom pada.
Opasan teret putuje kroz Srbiju svakodnevno
Ovaj akcident otvorio je niz pitanja u javnosti, pre svega šta se i kojim količinama prevozi kroz Srbiju, kada je reč o opasnom teretu.
„Na prugama „Infrastrukture železnica Srbije“ od opasnih tereta se najčešće prevoze, pored ostalog, naftni derivati, tečni naftni gas, sumporna, sirćetna i azotna kiselina, veštačka đubriva i amonijak. Na srpskim prugama prosečno dnevno saobraća oko 15 teretnih vozova kojima se prevoze opasni tereti. To na godišnjem nivou iznosi oko pet do pet i po hiljada teretnih vozova. Prosečno godišnje oko 10 odsto ukupnog teretnog železničkog transporta čini prevoz opasnih tereta“, rečeno nam je iz „Infrastruktura železnica Srbije“.
Kako su pojasnili, transport opasne robe na prugama obavlja se u skladu sa Pravilnikom o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe (Pravilnik RID), Zakonom o transportu opasne robe i podzakonskim aktima, kao i svim ostalim važećim međunarodnim i nacionalnim propisima.
„Navedenim normativnim i zakonskim aktima definisane su obaveze i odgovornosti svih učesnika u transportu (pošiljalac, prevoznik i upravljač železničke infrastrukture), odnosno u potpunosti procedure i postupci za obezbeđivanje opasnog tereta. U skladu sa zakonskim rešenjima, učesnici u transportu dužni su, s obzirom na vrstu predvidivih opasnosti, da preduzmu sve propisane mere kako bi sprečili vanredni događaj, odnosno u najvećoj mogućoj meri umanjili posledice vanrednog događaja“, kazali su iz ovog preduzeća.
U skladu sa tim odredbama, kako navode u odgovoru, na primer, opasna roba u železničkom saobraćaju može se prevoziti samo kolima koja imaju dozvolu za korišćenje, utovar i istovar opasne robe mogu se obavljati samo na mestima koja ispunjavaju propisane uslove, a kola namenjena za transport opasne robe moraju biti ispitana, obeležena i označena u skladu sa odredbama Pravilnika RID.
„U suštini, generalne obaveze „Infrastrukture železnica Srbije“, kao upravljača železničke infrastrukture, su da održava infrastrukturne kapacitete u funkcionalnom i bezbednom stanju, odvijanje redovnog i urednog saobraćaja pod optimalnim uslovima bezbednosti i sigurnosti, operativno praćenje svake pošiljke opasne robe svih prevoznika na prugama, reagovanje po potrebi kod razvnih nepravilnosti koje izazivaju povećanje rizika u transportu opasne robe, obučavanje zaposlenih iz oblasti transporta opasne robe i slično. U „Infrastrukturi železnica Srbije“, inače, postoji organizovano Odeljenje za praćenje prevoza opasnih materija”, objašnjavaju iz ovog preduzeća.
Kako kažu, prevoznik brine o svom vozu, opasnoj robi, kolima u kojima se ona nalazi, o tehničkoj ispravnosti, održavanju, dokumentaciji koja prati svaku pošiljku opasne robe, o obučenosti zaposlenih u skladu sa propisanim obavezama, kao i sigurnosti i bezbednosti pošiljke.
Šta se dogodilo kod Pirota?
Na pitanje šta se dogodilo na pruzi kod Pirota, iz ovog preduzeća kažu da su odmah nakon iskluznuća formirali Zajedničku komisiju za isleđenje vanrednog događaja koja, paralelno sa drugim državnim i inspekcijskim organima, prikuplja informacije o događaju, nakon čega će se doneti zaključak.
„Infrastruktura na deonici pruge Pirot – Staničenje, između Niša i Dimitrovgrada, bila je osposobljena za ovakvu vrstu transporta. U 2022. godini prosečno mesečno na ovoj pruzi između saobraćalo je 347 teretnih vozova, od čega prosečno mesečno 48 teretnih vozova kojima su se prevozile opasne materije. Međutim, zbog stare železničke infrastrukture na pruzi Niš – Dimitrovgrad, uvedena je lagana vožnja. Tako je brzina vozova između Niša i Pirota, uključujući i deonicu Staničenje – Pirot, ograničena na 30 km/sat, dok je brzina vozova od Pirota do Dimitrovgrada ograničena na 50 km/sat“, navode.
Opasni tereti i dalje u Vračarskom tunelu
Na pitanje da li opasan teret i dalje prolazi „Vračarskim tunelom“, praktično, kroz centar Beograda, kažu da se transport odvija samo tokom noći, odnosno u terminu u kom je stanica zabranjena za putničke vozove.
„Pored toga, na delu pruge Karađorđev Park – Pančevački most na oba koloseka može se nalaziti samo jedan voz koji u svom sastavu ima vagone sa oznakom RID. U stanicama Pančevo Glavna i Rakovica (Beograd Ranžirna) obavlja se pregled svih teretnih vozova koji u svom sastavu imaju vagone za prevoz opasnih roba. Uslovi kojima je definisan transport opasnih roba kroz Vračarski tunel, kao i preventivne mere koje „Infrastruktura železnica Srbije“ preduzima predstavljaju prevenciju bezbednog funkcionisanja saobraćaja vozova sa opasnim robama“, navode.
SKINI APLIKACIJU
.png)
