KAKVA KAZNA ČEKA OČUHA I MAJKU DETETA KOJE JE UMRLO OD BRUTALNIH BATINA: Advokatica o STRAŠNOM SLUČAJU

Zločin je otkriven u utorak, kada je majka (23) dovela ćerku u bolnicu s brojnim povredama, ali nažalost, lekari nisu uspeli da je reanimiraju i ona je oko 18 sati preminula.

Dvogodišnja devojčica iz Zaječara, koju je nasmrt pretukao očuh Miloš N. (25) dok je njena majka Jelena T. (23) navodno posmatrala zlostavljanje i ništa nije učinila da zaštiti svoje dete, sahranjena je juče.

Zločin je otkriven u utorak, kada je majka (23) dovela ćerku u bolnicu s brojnim povredama, ali nažalost, lekari nisu uspeli da je reanimiraju i ona je oko 18 sati preminula.

Očuh se tereti za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom, dok se majka tereti za zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Advokat Tijana Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević za portal Espreso objasnila je kakva bi kazna mogla da sačeka očuha koji se sumnjiči da je maloletnoj devojčici naneo povrede opasne po život nakon čega je nesrećno dete preminulo.

"Za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom, u ovom slučaju maloletne žrtve, predviđena je kazna od najmanje deset godina zatvora. Prema domaćem zakonu u ovom kontetnom slučaju, ako se dokaže izvršenje krivičnog dela, i pod uslovom da ne bude izvšrena prekvalifikacija krivičnog dela, počinioca – očuha maloletnog deteta, očekuje ozbiljna zatvorska kazna od najmanje 10 godina zatvora", kazala je sagovornica i dodala:

Ako pak nadležni tužilac nakon ispitivanja svih okonosti ovo delo okvalifikuje kao krivično delo Teško ubistvo - deteta, osumnjičenom očuhu shodno zakonu preti i maksimalna kazna doživotnog zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta", pojasnila je naša sagovornica.

Majku ubijene devojčice takođe čeka ozbiljna kazna zatvora!

"Ako bi se u konkretnom slučaju ispostavilo da je majka zanemarivala i zlostavljala dete, a da nije na koji drugi način pomgla izvršenje krivičnog dela za koje se predpostavlja da je očuh počinio, sud bi je mogao osuditi za krivično delo - Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica - za koja je propisana kazna do tri godine zatvor za blaži oblik, i do maksimalnih pet godina zatvora za teži oblik dela", objašnjava advokat Tijana Vladisavljević i dodaje:

"U slučaju da nadležni tužilac nakon utvrđivanja relevantnih okolnosti utvrdi da se kod osumnjičene majke devojčice, radi o krivočnom delu „Napuštanje nemoćnog lica“, kom prilikom je nastupila smrt lica, pretila bi joj kazna zatvora u trajanju i do osam godina zatvora", kazala je ona.

Kako sprečiti nasilje u porodici?

"Odgovor na ovo pitanje će zavisiti od toga na kom nivou posmatramo problem. Ako govorimo o žrtvama, svakako je najvažnije da žrtve što pre prijave nasilje i da se odmah sklone od nasilnika, što sve nije lako, a žrtve često nemaju kuda da odu. Taj problem se posebno usložnjava kada su u celoj priči uključena i maloletna deca", kazala je sagovornica i dodala:

- Ako navedeno pitanje posmatramo sa nivoa države i šireg društva, onda smatram da će se nasilje u porodici najbolje sprečiti tako što će država pojačano preduzimati sledeće mere:

• Obezbeđivati finansije za više sigurnih kuća u koje žrtve mogu pobeći od nasilnika, te oglašavanjem kontakata sos brojeva organizacija i dežurnih organa koji se bave ovim pitanjima, kao i kroz obezbedjivanje advokata koji će zastupati žrtve porodičnog nasilja;

• Češćim organizovanjem javnih predavanja na kojima bi se više govorilo o prepoznavanju nasilja i nasilnika te važnosti blagovremenog prijavljivanja;

• Efikasnijom primenom zakona i efikasnijim procesuiranjem nasilnika, sa prekidanjem ranije prakse odredjivanja minimalnih propisanih kazni za počinioce;

• Kao vrlo važno takođe vidimo ohrabrivanje gradjana da rano prijavljuju nasilje kojem svedoče (čim ga primete) u svojoj blizini, a ne da na isto okreću glavu.

Iz dosadašnjeg iskustva, zbog čega najčešće roditelj dovede sebe u situaciju da izvrši brutalno nasilje nad detetom?

"Teško je ući u glavu počinioca najbrutalnijeg nasilja, jer se tu najčešće radi o iracionalnim razlozima za takvo postupanje, često se radi o raznim poremećenim psihičkim stanjima, alkoholizmu, bolestima zavisnosti itd. Ono što advokatska praksa pokazuje je da se u značajnom broju slučajeva brutalnog porodičnog ili partnerskog nasilja radi o povratnicima, tojest ljudima koji su već ranije činili prestupe sličnog tipa i bili prijavljivani. Počinioci krivičnih dela porodičnog nasilja čak i nakon odsluženih kazni zatvora, često se vraćaju na stare obrasce ponašanja. Ono što u tom smislu nesumnjivo manjka u domaćem pravnom sistemu je centralni registar sa evidencijom o slučajeva nasilja u porodici. Preporuka za sve žrtve nasilja je da se blagovremeno obrate nadležim službama i organima kao i da angažuju advokate koji će ih savetovati i predstavljati pred nadležnim institucijama", zaključila je Tijana Vladisavljević iz Advokatske kancelarije Vladisavljević.

SKINI APLIKACIJU