U okviru obimne studije UNODC, posebno poglavlje posvećeno je nasilju vezanom za trgovinu kokainom, od mafijaških ubistava do uličnog nasilja, a u mnogim brutalnim činovima akteri su upravo pripadnici srpsko-crnogorskih klanova. Koliko su oni uticajni govori i podatak da ih Europol u svojoj zvaničnoj komunikaciji sada zove „Balkanski kartel“, a ne klan, što je stepenica više u policijskoj terminologiji.
Zapravo, ovo je verovatno prvi put da se neka organizacija van Južne Amerike naziva narko-kartelom.
UNODC navodi da je primećena eskalacija nasilja u Evropi, a da i tu značajnu ulogu imaju ubice i žrtve poreklom sa Balkana, pa tako i Srbije. Uzrok za to je borba za prevlast nad unosnim poslom, koji donosi milijarde evra, tačnije prema procenama Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti EMCDDA, vrednost tržišta kokaina u Evropi je u 2020. godini bila najmanje 12.8 milijardi evra.
Od tada vrednost tržišta i profit kriminalaca su porasli.
U studiji se navodi da srpsko-crnogorski klanovi pribegavaju ubistvima, otmicama, mučenjima, pretnjama i da umeju da budu izuzetno surovi. Njihove žrtve su članovi suparničkih grupa, a većina ubistava se dogodila na teritoriji Srbije, Crne Gore i Albanije. Ali, ono što je posebno zabrinjavajuće je da se talas nasilja prelio i van granica Srbije i Crne Gore. Nabrojane su i evropske zemlje gde su zabeležene mafijaške likvidacije vezane za „rat klanova“. To su Austrija, Nemačka, Holandija, Grčka i Španija.
U izveštaju se posebno naglašava da je 2020. godine napravljen prodor, kada su francuska i holandska policija upale i demontirale mrežu kriptovanih telefona preko koje su komunicirali kriminalci po svetu, pa i mafijaši sa ovih prostora. Ovo otkriće je zapravo pružilo uvid u rasprostranjenost i uticaj srpsko-crnogorskih klanova što je možda bio i šok za policajce.
Ali, osim što su otkrili šemu šverca kokaina za koju su se specijalizovali srpski kriminalci, zaplenjeni su i materijali: poruke, fotografije, video klipovi sa stravičnim scenama mučenja, sakaćenja i ubijanja žrtava, pripadnika suparničkih kriminalnih grupa. Broj takvih snimaka i podataka procenjen je na hiljade.
Ono što se u ovom izveštaju naglašava je da srpsko-crnogorski kriminalci pokušavaju da izbegnu civilne žrtve, ukoliko je to mogući.
Ipak, nažalost, tu izveštaj UNODC nije baš u potpunosti tačan, jer je u Crnoj Gori i Srbiji ubijeno nekoliko ljudi ili zbog zamene identiteta ili su se našli, ni krivi ni dužni, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Kao najčešća sredstva likvidacija, navedeno je vatreno oružje i postavljanje bombi.
Inače, nakon razbijanja „Skaj“ aplikacije pale su brojne kriminalne grupe u Evropi, ali i u Srbiji. Među njima je i klan Veljka Belivuka, a nakon razbijanja „Skaj“ aplikacije otkriveni su uznemirujući detalji mučenja žrtava klana.
Oni su ljude tukli i mučili, zatim ubijali, a potom kasapili.
Zločinci su potom putem „Skaj“ aplikacije razmenjivali slike mučenja žrtava.
Glas javnosti/N07S