ISPOVEST OCA DEČAKA KOJEG JE NAPAO SNS BATINAŠ U BATAJNICI: „Plakao sam u policiji kada sam pričao šta se dogodilo mom detetu“
Autor: Glas javnosti
Otac napadnutog dečaka Vladimir Kurbalija kaže da ne zna dobro Bojovića, da nema ništa protiv njega, ali da želi da zaštiti svoje i drugu decu.
Vladimir Kurbalija, otac dečaka kojeg je napao batinaš Srpske napredne stranke (SNS) u Batajnici (o čemu je Glas javnosti prvi pisao), kaže da samo želi da zaštiti svoje dete i drugu decu od nasilnika.
Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kome se vidi kako Milan Bojović, funkcioner SNS-a iz Batajnice rukom davi dečaka, a potom ga uvodi u ruiniranu kuću iz koje se čulo njegovo urlanje i zapomaganje deteta. Ceo događaj su snimili dečakovi drugari koji su se sa njim nalazili na dečjem igralištu. Povod za ovaj brutalni napad na dete je bila petarda koju je dečak (14) bacio u tada ruiniranu kuću, što je izazvalo nekontrolisanu reakciju Milana Bojovića.
Otac napadnutog dečaka Vladimir Kurbalija kaže da ne zna dobro Bojovića, da nema ništa protiv njega, ali da želi da zaštiti svoje i drugu decu.
„Nisam ni znao šta se dogodilo dok me nije kontaktirao jedan zajednički prijatelj. On mi je pokazao i snimak i rekao da je Milan Bojović spreman da se izvini meni i mom detetu ako se sve zaboravi. Zamolio sam tog prijatelja da mi pošalje snimak, on je to odbio. Pominjao mi je da Bojović zna inspektore. Ja sam rekao da moram da pričam sa porodicom, ja sam samohrani otac dva maloletna sina, a živim u domaćinstvu sa sestrom i roditeljima koji imaju zdravstvenih problema“, objašnja Vladimir Kurbalija.
Tada se poznanik naljutio, a Vladimir je rešio da ceo događaj od 11. juna prijavi policiji. Došao je do snimka na kome se vidi kako Milan Bojović njegovog sina hvata za vrat i dovlači ga u, tada, napuštenu i ruiniranu kuću. Iz kuće se čuje urlanje Bojovića, dok deca koja su bila na igralištu viču i mole siledžiju da im pusti druga.
Napad na dečaka dogodio se 11. juna, a 13. juna je njegov otac video snimke i odmah otišao u policiju.
„Prvo smo otišli u policiju u Batajnici. Tamo su me policajci saslušali, ali, iz nekog razloga su ceo slučaj prebacili na policijsku stanicu Zemun. Izvadili smo povrednu listu i otišli da damo izjavu. Primio nas je jedan inspektor sa kojim sam pričao. Ja sam čovek od 200 kilograma, a rasplakao sam se kada sam pričao sa inspektorom koga je to iznenadilo. Nije me sramota što sam plakao. Samohrani sam otac, naporno radim da bih ishranio i odškolovao svoju decu. Samo želim da ih zaštitim, moj sin je pogrešio, ali niko nema pravo da davi i maltretira decu“, kaže Vladimir Kurbalija.
Inspektor koji vodi slučaj rekao je ocu i sinu da nigde ne putuju i da im bude pri ruci telefon u slučaju da mora da ih kontaktira. Na njegovo ponašanje otac dečaka nema zamerki.
Dečak se oseća bolje, iako je povraćao i imao crvenilo na vratu, fizički se oporavio, ali je nemio događaj na njega ostavio posledice.
„Ni ja ni on nismo spavali dva dana. Budi se noću, kaže da ima utisak da ga neko davi, da se guši“, kaže Vladimir Kurbalija.
— Tatarski (@VavilonTatarski) June 14, 2023
Nova.rs već dva dana pokušava da dobije odgovor od policije o tome da li je postupak u toku i da li je Milan Bojović saslušan, ali odgovor iz MUP nije stigao.
Iz Trećeg osnovnog tužilaštva su za portal Nova.rs rekli „da su obavešteni o slučaju i da su policiji dati nalozi da preduzme potrebne radnje“.
Kuća ispred koje i u kojoj je napadnut dečak 11. juna, danas je potpuno sređena. Iako je pre samo nekoliko dana bila išarana grafitima, nije bilo vrata ni svetla, a prozori su bili razbijeni, danas je potpuno drugačija. Stavljena su vrata, PVC prozori, grafiti su prekrečeni, čak su ugrađena i četiri svetla sa foto-senzorom koja se uključuju na pokret.
Žbunje i rastinje koje se nalazilo pored kuće je isečeno i sve je sređeno. To su, kako smo saznali, uradili radnici JKP „Zelenilo Beograd“, mada nije jasno zašto su to uradili na privatnom posedu, ako je tačno da je to vlasništvo Milana Bojovića.
Ipak, i dalje nema nikakve ograde niti kapije koja bi zaštitila imanje funkconera SNS iz Batajnice od dece i drugih neželjenih gostiju. Nekoliko metara ispred kuće nalazi se staza kojom prolaze stanovnici ovog dela Batajnice, a iza staze je park posvećen Milici Rakić, detetu koje je ubijeno tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.
Po priči meštana, događaj od 11. juna nije bio prvi napad Bojovića na decu. Navodno je takođe jednu devojčicu pre izvesnog vremena oborio na zemlju i vukao po prašini, ali to niko od dece nije snimio.
Starosedeoci tvrde da je i ta kuća u koju je Bojović odvukao dečaka i maltretirao ga, udarao u zid i urlao na njega, zapravo izgrađena na zemljištu koje nije njegovo vlasništvo. O nasilniku iz Batajnice niko ne sme da govori javno.
„Ja sam dugo ovde, to je ranije bio deo parka, a onda je Bojović tu izgradio kuću koju je izdavao ranije Kinezima. Kada su oni otišli godinama tu nikog nije bilo. Pričalo se da je tu trebalo da bude izbrađen parking za crkvu i poštu, ali je Bojović pre toga izgradio taj manji objekat koji je izdavao, odmah pošto je izgradio veću kuću u kojoj živi. Čak se i priključio na hidrant, a ne na vodovod, ali ipak mu niko nije smeo ništa. Već je ranije dolazio u sukob sa meštanima. Tukao je neke ljude, ali niko nije smeo da ga prijavi, jer ima dobre veze. Jednom je rekao da mogu svi da mu po…, a da je on milioner. Hvalio se kako je prodavao oružje u inostranstvu, znam da je radio u „Jugoimport SDPR“, a njegov sin drži i restoran Salaš 140″, kaže za portal Nova.rs jedan žitelj Batajnice koji je želeo da ostane anoniman.
— Tatarski (@VavilonTatarski) June 14, 2023
Kuća ispred koje i u kojoj je napadnut dečak 11. juna, danas je potpuno sređena. Iako je pre samo nekoliko dana bila išarana grafitima, nije bilo vrata ni svetla, a prozori su bili razbijeni, danas je potpuno drugačija. Stavljena su vrata, PVC prozori, grafiti su prekrečeni, čak su ugrađena i četiri svetla sa foto-senzorom koja se uključuju na pokret.
Žbunje i rastinje koje se nalazilo pored kuće je isečeno i sve je sređeno. To su, kako smo saznali, uradili radnici JKP „Zelenilo Beograd“, mada nije jasno zašto su to uradili na privatnom posedu, ako je tačno da je to vlasništvo Milana Bojovića.
Ipak, i dalje nema nikakve ograde niti kapije koja bi zaštitila imanje funkconera SNS iz Batajnice od dece i drugih neželjenih gostiju. Nekoliko metara ispred kuće nalazi se staza kojom prolaze stanovnici ovog dela Batajnice, a iza staze je park posvećen Milici Rakić, detetu koje je ubijeno tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.
Po priči meštana, događaj od 11. juna nije bio prvi napad Bojovića na decu. Navodno je takođe jednu devojčicu pre izvesnog vremena oborio na zemlju i vukao po prašini, ali to niko od dece nije snimio.
Starosedeoci tvrde da je i ta kuća u koju je Bojović odvukao dečaka i maltretirao ga, udarao u zid i urlao na njega, zapravo izgrađena na zemljištu koje nije njegovo vlasništvo. O nasilniku iz Batajnice niko ne sme da govori javno.
„Ja sam dugo ovde, to je ranije bio deo parka, a onda je Bojović tu izgradio kuću koju je izdavao ranije Kinezima. Kada su oni otišli godinama tu nikog nije bilo. Pričalo se da je tu trebalo da bude izbrađen parking za crkvu i poštu, ali je Bojović pre toga izgradio taj manji objekat koji je izdavao, odmah pošto je izgradio veću kuću u kojoj živi. Čak se i priključio na hidrant, a ne na vodovod, ali ipak mu niko nije smeo ništa. Već je ranije dolazio u sukob sa meštanima. Tukao je neke ljude, ali niko nije smeo da ga prijavi, jer ima dobre veze. Jednom je rekao da mogu svi da mu po…, a da je on milioner. Hvalio se kako je prodavao oružje u inostranstvu, znam da je radio u „Jugomiport SDPR“, a njegov sin drži i restoran Salaš 140″, kaže za portal Nova.rs jedan žitelj Batajnice koji je želeo da ostane anoniman.
Glas javnosti/N07S
SKINI APLIKACIJU
