GLEDAO ME JE U OČI, IAKO MI JE MUŽA ODVEO U KLANICU: Jeziva ispovest Goksijeve udovice, do detalja opisala susret sa Belivukom

Užasno sam loše, nisam se oporavila i neću nikada jer sam prošla golgotu, prvo kad je nestao moj Goran, posle kada je otkriveno da je namamljen i ubijen i treći put kad sam videla na sudu oči optuženih za zverska ubistva.

Ovako priča Jelena Veličković, udovica Gorana Veličkovića Goksija, navijača za čije su ubistvo optuženi pripadnici klana Belivuk-Miljković.

Ona kaže da 3. avgust, dan kada je porodični ručak prekinuo telefonski poziv, nikada neće zaboraviti. Tada je Goran od nje tražio da ga s njihovo dvoje dece odveze do Višegradske ulice na sastanak s njegovim drugom. Od tog dana ga više nije videla. Njegov nestanak je policiji prijavila sutradan.

- Goran je meni bio sve. I prvi dečko i muž i prijatelj i drug. Zavoleli smo se još u školskoj klupi. Njegovo srce je bilo ogromno. Bio je pozitivac, najbolji i najodaniji za svoje prijatelje. Ponosan i uporan i platio je cenu kad su se nameračili da ga uklone. Prodao ga je Hrvatin kome je prethodno pomogao. On nije čovek, on je zver - priča ona i dodaje kako je izgledao susret sa njim na pripremnom ročitu klanu Velje Nevolje:

- Sedeo je iza mene, gore, iznad sa Spasojevićem. I kad su nam se pogledi sreli, nije odustajao, nastavio je da me gleda pravo u oči iako mi je muža i oca bebe, koju je video, poveo u klanicu za ljude. Tu strahotu i atmosferu u sudnici od tog dana ne želim više da vidim. Nemam snage i neću ići ako se ne bude moralo zbog postpuka. Svojoj deci sam i otac i majka i nisam im potrebna luda, a tamo se to postaje.

Fotografije ubijenog muža, kaže, videla je na televiziji u feruaru prošle godine.


- Krenula sam na psihoterapije čim sam videla fotografije mog ubijenog muža. Prvo na televiziji, a onda u tužilaštvu. Videla sam i druga iskasapljena tela, za neka se još ne zna čija su - kaže ona.

Kaže da je najviše boli to što je Goran predstavljen kakav nikada nije bio i da je njegov "jedini greh bio to što je s navijačima hteo sa tribina da istera huligane".


- Ostala sam sama sa dva mala deteta. zbog čega? Zbog Goranove potrebe da pripada nekome i da ima porodicu veliku navijačku jer nije imao onu pravu kao dete, kad mu je bila najpotrebnija. S tri godine ga je ostavila majka. Živeo je u Zvečanskoj pored žive majke koja je izrodila osmoro dece - priča Goksijeva udovica i dodaje da je upravo zbog toga on voleo "partizan, tribine, fudbal".

- Išla sam i ja s njim na utakmice dok nisu postale horor mesto. Preklinjala sam ga da se ne suprotstavlja Belivukovoj ekipi i ostalima koji su na silu zauzeli njihovo mesto na jugu. Znala sam da se to neće dobro završiti, ali ovakve zločine nisam mogla ni da naslutim - dodala je, između ostalog, ona za Srpski Telegraf.