EKSKLUZIVNO - LEGIJA I ČLANOVI ZEMUNSKOG KLANA NA SLOBODI PO SILI ZAKONA

Sila Boga ne moli! Ova izreka se koristi kada opisujemo stanje u koje smo dovedeni silom prilika. Tako će Milorad Ulemek Legija, članovi zemunskog klana i svi ostali koji su osuđeni na kazne od 40 i 30 godina zatvora, koje već dve godine ne postoje, po sili zakona biti oslobođeni!

EKSKLUZIVNO: STOTINE ZATVORENIKA VEĆ DVE GODINE ČEKA PREOKRET U SRPSKIM ZATVORIMA
 IZBRISANE KAZNE OD 40 i 30 GODINA - Legija i članovi zemunskog klana na slobodi po sili zakona! 

U Srbiji je 1.decembra 2019. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a njegovim članom 5 stav 1 iz kaznenog sistema Republike Srbije su izbrisane kazne zatvora od 30 i 40 godina. Međutim, sudovi i dalje krše Ustav, ratifikovani međunarodni ugovor i Krivični zakonik Srbije i okrivljenima izriču kazne od 30 i 40 godina koje više ne postoje! Najnoviji primeri kršenja zakona su presude Višeg suda u Beogradu koje su izrečene Jeleni Špagović i Zoranju Marjanoviću.  

Jelena Špagović (27), ćerka pokojnog funkcionera Srpske desnice Saše Dujovića, osuđena je 1. juna 2022. godine zbog ubistva komšinice Majde Garović (80). Sud je utvrdio da je ona namamila staricu 15. juna 2019. godine da se sastanu, a onda je udarala šoljom po glavi i na kraju je davila kablom i jastucima. Njeno telo je potom iskasapila i spakovala u kofer, koji je odvezla u Krčedin i zapalila ga u jednom kontejneru. 

Zoran Marjanović je 22. jula 2022. proglašen krivim za ubistvo supruge i pevačice Jelene Marjanović i osuđen na 40 godina zatvora. Pevačica je brutalno ubijena 2. aprila 2016. godine na nasipu, u naselju Crvenka u Borči, gde je sa suprugom Zoranom i kćerkom Janom navodno otišla da trči. 

U Srbiji na stotine zatovrenika trenuto čeka da se reši problem izdržavanja nepostojećih kazni!

Dragutin Vidosavljević, operativni saradnik Odbora za ljudska prava Leskovac kaže za portal Glas javnosti da je posle brisanja kazni od 40 i 30 godina u našem kaznenom sistemu ostala na snazi kazna od 20 godina kao najveća.  

- Odredbom čl. 5 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 1.decembra 2019. godine, izmenjene su odredbe čl.45 st.3 i st.4 Krivičnog zakonika Republike Srbije tako što su iz kaznenog sistema Republike Srbije izbrisane kazne zatvora od 30 i 40 godina. Ostala je na snazi odredba čl. 45 st.1 Krivičnog zakonika kojom je kao najveća kazna zatvora propisana kazna od 20 godina zatvora - objašnjava Dragutin Vidosavljević.

Prema njegovim rečima, po odredbama čl. 21 st.1 Ustava Republike Srbije, pred Ustavom i zakonom su SVI jednaki, a po odredbi st. 2 SVAKO ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, po bilo kom osnovu.

- Odredbama čl. 34 st. 2 Ustava Republike Srbije krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom, a kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kada je delo učinjeno, izuzev kada je kasniji propis povoljniji za učinioca. Ustav kao najviši pravni akt Srbije za primenu ovog standarada ne koristi procesne termine, kao što su „osumnjičeni", „okrivljeni” i „optuženi”, kojim se označavaju osobe za koje nije utvrđeno da su učinile krivično delo, i za koje važi pretpostavka nevinosti, već koristi termin „učinilac”, koji se koristi za osobe za koje je nesumnjivo utvrđeno da su učinile krivično delo. Ustav ne propisuje da će se odredba o primeni kasnije donetog zakona koji je blaži za učinioca, nejednako i selektivno primenjivati samo na osobe koje imaju status „osumnjičenog”, „okrivljenog” ili „optuženog”, a ne i na „učinioca” krivičnog dela za koga je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je učinio društveno opasno delo, koje je zakonom određeno kao krivično delo. Ustavom Republike Srbije propisana je retroaktivna primena krivičnog zakona, ali samo u korist UČINIOCA -  naglašava Vidosvljević.     

On kaže da to pravo učiniocu krivičnog dela priznaje i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima kao ratifikovani međunarodni ugovor, odredbom čl.15 st.1. 

 - Ako posle izvršenja krivičnog dela zakon predviđa lakšu kaznu, krivac treba da se koristi time. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima još je konkretniji pri određivanju svojstva osobe koja može i treba da koristi privilegiju kasnije donetog blažeg zakona, koristeći termin „krivac”, kao oznaku za osobu, za koju je nadležni sud, u zakonito i pravično sprovedenom sudskom postupku, pravnosnažnom presudom utvrdio da je izvršila krivično delo i da je KRIVA. Ovim ratifikovanim međunarodnim ugovorom nije propisano da se ova odredba o primeni kasnije donetog blažeg zakona primenjuje selektivno i nejednako samo kao „procesna odredba” na osobe koje imaju status „osumnjičenih”, „okrivljenih” i „optuženih” prema kojima je krivični postupak u toku, i za koja veži pretpostavka nevinosti, već naprotiv da se primenjuje na osobe koje su krive - ističe naš sagovornik. 

Vidosavljević objašnjava da ovaj problem na čije rešavanje čeka na stotine robijaša u srpskim zatvorima nije više pravno, već političko pitanje! 

- Svi pokušaji zatvorenika koji u Srbiji izdržavaju nepostojeće kazne od 30 i 40 godina zatvora i njihovih advokata, da se uspostavi jednakost u primeni kasnije donetog zakona koji je blaži za učinioca krivičnog dela, i da se to primeni i na njih nailazili su na snažan otpor sudova, tužilaca i drugih državnih institucija daleko od očiju i ušiju javnosti.

- Tužioci i sudije nemaju dovoljno profesionalne hrabrosti, a često ni pravničkog znanja. Oni su posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika po službenoj dužnosti morali da preduzmu delotvorne mere da se kazneni sitem u Srbiji uskladi sa Ustavom, ratifikovanim međunarodnim ugovorom i domaćim krivičnim zakonom i spreče da se masovno izvršavaju kazne koje ne postoje u kaznenom sistemu! Niko od njih nije u stanju da argumentovano objasni kako je bilo moguće da se ne izvrši nijedna smrtna kazna posle njenog ukidanja, a da se izvršavaju kazne od 30 i 40 godina koje ne postoje u kaznenom sistemu - izričit je Leskovčanin, koji se sa članovima Odbora za ljudska prava bori da robijaši ne trunu iza rešetaka bez zakonskog osnova. 

Milorad Ulemek Legija je skoro 19 godina u pritvoru i strogoj izolaciji ćelije u Alkatrazu, koji se nalazi u požarevačkoj Zabeli, dok je njegov kum Nenad Bujošević Rambo pune 22 godine u samici! Ukoliko Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika počne odmah da se primenjuje Rambo će prvi izaći na slobodu, jer je odležao dve godine više od trenutnog zakonsko maksimuma. Članovima zemunskog klana i ostalim zatvorenicima koji su osuđeni na 40 i 30 godina zatvora, kazne će po sili zakona biti smanjene na 20 godina.    

ANTRFILE  

Pre 20 godina pomilovani svi robijaši osuđeni na smrtnu kaznu 

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Savezne Republike Jugoslavije i Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Sbije ukinuta je smrtna kazna posle čega nije izvršena nijedna od smrtnih kazni koje su bile izrečene pravnosnažnim presudama.  

Predsenik Republike Srbije je 2. avgusta 2002. godine doneo Odluku broj 3.KPRS 208 kojom je sve osuđenike pomilovao tako što im je smrtne kazne zamenio blažom kaznom zatvora, koja je bila propisana kasnije donetim zakonom koji je po njih blaži. 

SKINI APLIKACIJU