Činjenica je da ove reči nikog ne mogu da ostave ravnodušnim, a Slobodan je među građanima pokrenuo lančanu reakciju žaljenja i deljenja bola koji osećaju
Otac ubijene devojčice u pucnjavi u OŠ "Vladislav Ribnikar" naterao je celu Srbiju na suze, ponovo. Iako je tragedija ostavila ogroman trag na srcima svih građana, reči ovog čoveka ponovo su produbile emocije, a na njih niko nije ostao imun.
Slobodan Negić, otac devojčice S. N. (13) koja je ubijena u masakru u potresnom gostovanju na televiziji poručio je da je "ponekad jedini razlog čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe". On je kroz suze ispričao kako je njegova ćerka dobila ime, a svi u studiju ćutali su i potreseno gledali u njega.
- Moja Sofija je dobila ime tako što smo supruga Milanka i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, a njeno devojačko prezime je Mudroša, pa smo joj dali ime Sofija po boginji mudrosti - naveo je on.
Potom podelio je i neverovatnu priču o mudrosti svoje tragično nastradale ćerke. Iako je bila samo tinejdžerka, ovim stavom S.N. je dokazala da ima um mnogo starije i iskusnije osobe.
- Reći ću vam i nešto što je moja Sofija mene naučila. Bilo je situacija u kojima je mama ljuta što je soba u haosu, pa sam ja sam mamo, da bih nju zaštitio, raspravljao. Ali, Sofija je uvek bila jedina zadovoljna kada bih ja saslušao i gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi videla da smo njena mama i ja puni ljubavi. Nomen est omen, njeno ime je stvarno njena sudbina. Naučila nas je da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Mudrost tog deteta me je naučila da i danas gledam svakoga od vas u oči i da budem zahvalan što mi pružate empatiju. Ima je puno, pogledajte Igora (Jurića), pogledajte gospodu Snežanu (Miljević), pogledaj se Olja, idu ti suze. Hvala vam svima, shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija tome mudro naučila - rekao je kroz suze Slobodan Negić.
Činjenica je da ove reči nikog ne mogu da ostave ravnodušnim, a Slobodan je među građanima pokrenuo lančanu reakciju žaljenja i deljenja bola koji osećaju. Jedan od naših čitalaca sa ostalima je podelio svoju ispovest. Kako kaže, dva dana je neprestano plakao.
- Dva dana sam plakao i jedva sam se smirio imam 67 godina i preživeo svašta i mislim da život mora ići dalje. Tuga je velika ali nije rešenje ostavka direktorke i ostalih nije rešenje ni 6 policajaca, nekog je život odredio da pre sazri od ostalih i odraste, pitao bih da li ne treba ići ulicama gde je preminulo mnogo dece? Da li se ne treba ženiti i udavati jer je mnogo stradalo u porodičnom nasilju? Voziti kola, avion ili brod? Snaga je suočavanju sa tragedijom. Još jednom i danas žalim ali sve ovo posle što se dešava nije rešenje - naveo je on.
Drugi su priliku iskoristili da još jednom upute saučešće porodicama preminulih, a neki su čak imali ideju i šta bi moglo da se uradi sa školom u kojoj je počinjen masakr.
- Školu srušiti i posaditi travu! Ako zgrada mora da ostane u glavi, na zemlji ne mora...nije zaslužila, promašila je svrhu!!! - besni su građani.
- Mnogo mi je žao i srce mi se cepa i daj Bože da se ovo nikad više ne ponovi jer samo ti možda nam možeš pomoći, a bojim se da su ovi vapaji kratkoročni s obzirom kakvi smo i bojim se da ovo nije kraj nasilju koje je zahvatilo ceo svet nažalost pa i nas - glasio je jedan od komentara.
Neki su čak nakon ove situacije shvatili da su srećni što ne mogu da imaju decu.
- Ja nemam dece. Nije išlo. Pokušali smo sve. Ja 45 godina, žena 47. Posle svega ovoga kažem - Bože, hvala ti što nemam dece. Roditeljima svim naklon do poda.... - napisao je jedan čitalac.
- Ovo treba pustiti na svim medijima!Kolko je veliki ovaj ČOVEK, posle tragedije koja ga je zadesila, pričati ovako
Drugi su pisali kako je krivica na svima nama i da kao društvo treba da se trgnemo.
- Roditeljima ubijene dece nema ni utehe ni olakšanja kroz bilo kakve akcije, jer sada je kasno...ali ostale mogu da pitam:"Mislite li da se bilo šta događa bez razloga"??? "Mislite li da je zakon akcije i reakcije prestao da postoji samo zato jer vas to ne zanima"??? Za ovakvu tragediju svi mi smo krivci podjednako, hteli da priznamo ili ne, jer ako ništa nismo činili da do takvih užasa ne dođe,onda je presuda jasna??? - poručuju građani.
Glas javnosti / T40S
.png)
.jpg)
.png)
