-Od njega jedno vreme nije moglo da se živi, pojavljivao se u raznim delovima grada i pucao. Ranjavao je ljude, bacao im "kašikare" u dvorište. Kada god smo imali dojavu da se negde pojavio, jurili smo tamo, ali pre nego što bi krenuli, oblačili bi pancire i spremali automatske puške, jer smo znali da se neće tek tako predati- seća se jedan penzionisani član tadašnje interventne ekipe beogradske policije.
Đorđe Blagojević zvani Ludi Đole umro je sa samo 19 godina, 2. juna 1998. godine. Vozio je motor i stao na semaforu u Požeškoj ulici na Banovom Brdu. Pored njega je stao automobil iz kojeg su odjeknuli pucnji. Pogođen u glavu, Ludi Đole je bio mrtav pre nego što je pao na zemlju. Nikqaa nije ustanovljeno ko ga je ubio, pretpostavlja se da je "stao na žulj" nekom od jačih igrača u beogradskom podzemlju, jer je tako divljao da nije smetao samo policajcima, već i kriminalcima. Ovi drugi su ga našli prvi, oni su bili tužioci i sudije, suđenje je bilo kratko, presuda - rafal u glavu.
Dve godine je trajala mahnita jurnjava dečaka iz Kumodraža, koji je bio maloletan kada je prvi put zapucao. U februaru 1995. godine upao je u minimarket, kako bi iznudio reket od vlasnika.
Ipak, gazda nije pristao da preda novac i pozvao se na lokalnog bosa iz tog kraja, rekavši da ga on štiti. Đole nije bio lenj, otišao je, našao izvesnog Srđana Veličkovića i pucao mu u noge. Tako je Đole počeo da se penje u kriminalnom "lancu ishrane". Još uvek klinac, jedan od mnogih, počeo je na najsuroviji način da stiče ime.
Policija je doznala ko je pucao u Veličkkovića i počela je da traga za Đoletom. Blagojević je krivca za to video u vlasniku minimarketa u čije dvorište je nekoliko dana bacio "kašikaru".
Policija skoro da nije valjano ni završila uviđaj u dvorištu gde je eksplodirala bomba, kada je Blagojević opet zapucao. Svi su počeli da ga shvataju vrlo ozbiljno ali i da zaziru od njega.
Ovog puta sve se odigralo ispred kafića "Stefan". kada je Ludi Đole pucao na Gorana Marjanovića zvanog Franja. Đole je teđko ranio Marjanovićša a onda mu, dok je ležao krvav, uzeo zlatni lanac i pištolj.
Izgleda da Ludi Đole nije imao vremena za gubljenje. Samo nedelju dana kasnije opet poteže oružje i iz automobila sa diplomatskim tablicama puca na Ljubomira Zorića, koji je sa devojkom izašao u grad.Jednom je stigla da je Ludi Đole viđen u Tržnom centru "Piramida". Odmah su tamo krenule brojne policijske snage, teško naoružane. Opkoljen je ceo centar koji je ispražnjen od mušterija jer je pretila opasnos da Blagojević i njegova ekipa počnu da pucaju i da neko nevin strada. Ipak, Đoleta nije bilo tu, ali nije daleko otišao.
-Interventna ekipa ga je pronašla na Savskom nasipu, bio je sa još nekoliko drugova u kolima. Vozili su sumanuto, pravo na Interventnu. Tek u poslednjem trenutku su skrenuli, nekim čudom se nisu prevrnuli i pobegli su- rekao je jedan policajac koji je učestvovao u poteri.
Usledilo je još nekoliko pucnjava i razbojništava i uvek bi to bio Ludi Đole, koji nije birao ni vreme ni mesto ni žrtvu. Postajao je svima trn u oku, jer se zamerio i moćnim figurama u podzemlju.
-On je imao svoju bandu. Uporno smo ih tražiili da bi ih sve pohapsili dok ne naprave neku veću štetu ili ih neko ne pobije, jer su počeli svima da smetaju. A bili su skoro deca, ali surova deca. Najzad smo im ušli u trag. Ali ako je neko hapšenje rizično, to je bilo. Nismo znali šta da radimo, jer smo očekivali da će pružiti otpor. Na kraju smo razbili vrata i uleteli, ja sam se bukvalno bacio na momka koji je ležao u krevetu a pored koga je bio kratež. Spasao sam i njega ali i nekod od policajaca. Ali, na našu žalost, te večeri Blagojević nije bio na legalu- ispričao je svojevremeno jedan policijski inspektor.
Đorđe Blagojević je pobegao iz zemlje i nije ga bilo jedno vreme, kao da je u zemlju propao iako je policija sve vreme tragala za njim. A onda, potpuno iznenađenje. Ludi Đole se pojavio, i to na televiziji! Tokom utakmice AEK - Partizan, kamera je zumirala i grupu srpskih navijače među kojima je bio i Đorđe Blagojević, zvani Ludi Đole.
Onda je opet nestao, ovog puta grčkoj policiji. Ipak, ne bi opravdao nadimak da se nije vratio u zemlju, gde se svima već zamerio. Vratio se u Srbiju, u rodni Beograd. Tu je i završio, mrtav na asfaltu, 2. juna 1998. godine. Mnogo ljudi je odahnulo kada je ovaj devetnaestogodišnjak, čija je kriminalna karijera trajala nepune dve godine, konačno likvidiran.
(Glas javnosti)
56 min