Zvanično bez posla preko sedam hiljada radnika, sindikati barataju s brojkom od gotovo 50.000. 

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se, od početka vanrednog stanja, Nacionalnoj službi za zapošljavanje javilo 7.317 ljudi koji su ostali bez posla, ipak sindikati barataju brojkom od gotovo 50.000 radnika bez zaposlenja. 

Mali je u Vladi Srbije novinarima rekao da je država uspela da spreči povećanje broja nezaposlenih u vreme pandemije, zahvaljujući paketom pomoći od 5,1 milijardu evra koja uključuje mere - uplata minimalca za tri meseca zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa , prijava pravnih lica za jeftine kredite kod Fonda za razvoj i isplata direktne pomoći od 100 evra punoletnim građanima.

 Na pitanje šta je sa onima koji su radili "na crno", ne vode se kao nezaposleni i nemaju primanja, ministar finansija je istakao da "država tu ne može da pomogne" i da je na svakom da se "bori s poslodavcem da ne radi na crno".

- Jer, kada radite ''na belo'', imate ugovor o radu, plaćate porez i doprinose, imate i mogućnost da vam država pomogne. Ko radi ''na crno'', ko se nije prijavio službi za zapošljavanje, kako država da pomogne", istakao je  Mali.

Iz ugla sindikata, slika stanja u Srbiji nije "ružičasta". Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić prognozira da iz krize privreda neće izaći bez većih socijalnih potresa i tvrdi da je bezmalo 50.000 radnika ostalo bez posla, zbog virusa korona.

- U tih 50.000 ljudi nisu uračunati samo oni koji su proglašeni tehnološkim viškom ili su im raskinuti ugovori na neodređeno već i oni kojima nisu produženi ugovori na određeno vreme, koji su radili na privremeno-povremenim poslovima, preko omladinskih i studentskih zadruga, slobodni umetnici... I svi oni su ostali bez primanja, a državni minimalac kasni, pa ga mnogi radnici neće ni dočekati – objašnjava Savić.

Prema njenim rečima u toku krize koja je nastala kao posledica virusa korona, 995 privrednih subjekata u blokadi, oko 1.500 kompanija je prepolovilo ili potpuno obustavilo proces proizvodnje, a čak 115.000 radnika poslato je na prinudne odmore.

- Najveći deo njih, i posle ukidanja vanrednog stanja sigurno se neće vratiti na svoje radno mesto. U zemlju je ušlo i oko 400.000 građana koji će sigurno pritisnuti domaće tržište rada i socijalne fondove, tvrdi Savić.

U Srbiji je, zvanično, posao izgubilo 6.047 ljudi koliko se prijavilo Nacionalnoj službi za zapošljavanje za isplatu naknade za nezaposlenost.

Međutim, IT i prerađivačka industrija zabeležili rast zaposlenosti u toku krize, što je  nedavno obznanila premijerka Ana Brnabić, dok su u Privrednoj komori Srbije podsetili da se od 130.000 zaposlenih, koliko ih je u jeku krize bilo na prinudnim odmorima, njih 42.000 već vratilo na posao.

Prema najnovijem istraživanju uticaja pandemije kovida 19 na tržište rada u Srbiji pokazuje da 90 odsto IT kompanija u Srbiji nije otpustilo nijednog radnika zbog pandemije, dok se 71 odsto od 73 anketirane IT kompanije izjasnile da neće pauzirati razvoj svojih novih proizvoda i usluga tokom krize. Poslodavci iz IT sektora, gotovo polovina njih, dodaju da će im razmimoilaženja u odnosu na planirane finansije za 2020. biti "umereno manja" u odnosu na projekcije, a u 16 odsto IT firmi ističu da će dostići plan.

Prema sopstvenom priznanju, u dve petine IT kompanija ova kriza kratkoročno dovodi održivost njihovog biznisa u rizik, ali 44 procenta privrednih subjekata IT industrije smatra da kovid 19 nije opasnost za njihov posao. Ova kriza uticala je i na zapošljavanje u svim industrijama, pa se tako osetila i u IT sektoru. Anketa pokazuje da je u ovom trenutku pauzirano zapošljavanje u polovini IT firmi. Ipak, u svakoj četvrtoj kompaniji posao mogu da dobiju samo oni koji konkurišu na takozvane kritične pozicije u firmi. Interesantan je i podatak da četiri odsto IT poslodavaca zapošljava više nego ranije, a oko 57 odsto kompanija najavljuje da neće otpuštati radnike. U ovom istraživanju se navodi i da u 80 odsto firmi IT sektora nisu smanjivane plate zaposlenima, dok je petina tih kompanija to već učinila.

(Tanjug/Politika)

SKINI APLIKACIJU