Злато скупље од сувог злата

Цена злата премашила је 1.700 долара за унцу и достигла највећу вредност од 2012. године. Расту је, још једном је "кумовао" корона вирус, због чијих последица инвеститори широм света све масовније извлаче новац из акција, и улажу га у злато које је у условима кризе најсигурнија лука.

Јуче је једна унца достигла вредност од 1.700 долара, што је њена највећа вредност у последњих осам година. Само у једном дану цена злата је скочила за око два одсто, а толики дневни раст током претходних месец дана није био реткост. Напротив, само за последњих неколико месеци вредност унце је порасла за више од 20 одсто, а злато је добијало на вредности и током прошле године.

Почетком прошле године једна унца је вредела 1.290 долара, што значи да се само на њој за годину дана могло зарадити више од 400 евра.

Бранислав Јоргић власник истоимене брокерске куће и дугогодишњи учесник на српском тржишту капитала каже да у Србији није развијена традиција инвестирања у злато, али да се у последње време све више људи интересује за овај начин улагања.

"Злато је дугорочна инвестиција која међу улагачима постаје популарна нарочито у кризи. У тренуцима берзанских криза и пада цена акција, као што је то сада случај, инвеститори беже у сигурније и стабилније пласмане. Између осталог то је инвестирање у злато, што за последицу и има актуелни скок цене унце", објашњава Јоргић за "Блиц Бизнис".

Јоргић објашњава да се из Србије злато на светским тржиштима капитала може купити посредством неке од банака које тргују на иностраним тржиштима, којих је данас све више.

"Нећете добити злато као полугу, већ потврду да сте власник неке имовине у злату. То је похрањено у трезорима, најчешће у Швајцарској и када вам затреба новац практично продате потврду и добијате свој новац", наводи Јоргић.

Важан савет

У претходне две године улагање у злато показало се и као добра краткорочна инвестиција. Познаваоци, међутим, често саветују да сав новац никако није добро уложити "у једну корпу", већ да је потребно диверсификовати ризик.

Указују, међутим, и да на одлуку о инвестирању често утичу различите околности на тржишту. Тако се рецимо, некада, оптималан износ капитала који се улагао у злато кретао од 5 до 10 одсто. Међутим, због геоекономских дешавања свету, као и због новонастале ситуације на светском финансијском тржишту , проценат капитала који се алоцира у злато се осетно увећао на око 30 одсто.

Најбољи показатељ оправданости улагања у злато јесте тај да развијене државе и до трећину својих девизних резерви алоцирају у злато. Лидер Турске недавно је купио 2.300 полуга, Србија 9 тона, а две земље су панично почеле да повлаче резерве из Лондона. О златној опсесији лидера у Источној Европи можете прочитати у одвојеној вести.

SKINI APLIKACIJU