Zemlje G7 bi zbog pandemije trebalo da ulažu billion dolara godišnje u oporavak globalne ekonomije

 Grupa od sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) trebalo bi da do 2030. ulaže godišnje billion dolara, kako bi pomogla globalnoj ekonomiji da se oporavi od pandemije i ostane na putu održivog rasta.

Ovo se navodi u izveštaju eksperata koji je zatražio britanski premijer Boris Džonson, uoči samita G7 koji će se održati u Kornvalu na jugu Velike Britanije od 11. do 13. juna, a kojim će upravo on predsedavati. Liderima na predstojećem samitu G7, prema izveštajima stranih agencija, trebalo bi da se pridruži i američki predsednik Džo Bajden.

Planovi takođe predviđaju transformaciju energetskog sektora radi usporavanja globalnog zagrevanja. G7 čine Sjedinjene Države, Кanada, Japan, Engleska, Nemačka, Francuska i Italija.

Nikolas Stern, profesor ekonomije na Londonskoj ekonomskoj školi (LSE), naveo je u izveštaju premijeru Johnsonu da G7 ima jedinstvenu priliku da najbogatije zapadne zemlje suštinski promene globalnu ekonomiju.

„Prelazak u svet sa nultom emisijom i održivom klimom pružiće najveće mogućnosti našeg vremena, kako za ekonomiju, tako i za poslovanje“, rekao je Stern u izveštaju. „Suština predložene vizije ekonomskog odgovora na pandemiju je koordinisani globalni program ulaganja u obnovu, rekonstrukciju i transformaciju koji može podržati sve oblike kapitala - fizički, ljudski, prirodni i socijalni“, nastavlja profesor Stern. 

Prema njegovim rečima, zemlje G7 treba da postave kolektivni cilj da u ovoj deceniji i kasnije povećaju godišnje investicije za dva procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznad nivoa pre-pandemije. Trebalo bi, međutim, kako se navodi u izveštaju, da poboljšaju kvalitet investicija. Rezultat bi trebalo da budu dodatne investicije od pomenutih billion dolara godišnje, tokom narednih 10 godina. 

Lideri G7 takođe bi trebalo da obezbede redovni postupak vakcinacije širom sveta tako što će odmah pronaći nedostajućih 20 milijardi dolara za finansiranje globalnog programa COVAКS, koji omogućava vakcinaciju, posebno u siromašnim zemljama.

Džonson je već pozvao druge zemlje G7 da više rade i delaju, umesto što samo strastveno raspravljaju o klimatskim promenama.

U izveštaju se predlaže da se zemlje G7 obavežu da će najkasnije do 2025. godine ukinuti sve subvencije uvedene za podršku fosilnim gorivima. One bi,  takođe, trebalo da budu u prvom planu zalaganja da se transformiše energetski sektor, ukine strana podrška za ulaganja u fosilna goriva i da uvaže minimalnu stopu poreza na dobit od 21 odsto.

G7 je osnovan 1975. godine kao forum za najbogatije zapadne zemlje radi rešavanja kriznih situacija, poput naftnog embarga Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC). U junu je planiramo da članice G7 u Britaniji razgovaraju o temama koje smatraju najvećim pretnjama današnjice.

 (Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU