Zelena ekonomija: Evropski poslanici odobrili 17,5 milijardi evra za pomoć u transformaciji regiona zavisnih od uglja
Autor: Glas Javnosti
Evroposlanici u Briselu su danas značajnom većinom glasova, podržali stvaranje Fonda za pravednu tranziciju (JTF) , vrednog ukupno 17,5 milijardi evra, kako bi pomogli da regioni zavisni od uglja pređu na klimatski prihvatljivije energetske izvore i ’zeleniju ekonomiju’.
Ovaj novac bi, između ostalog, trebalo da pomogne zemljama Evropske Unije (EU) da ublaže socijalne i privredne posledice zatvaranja rudnika uglja tokom prelaska na ,,klimatsku neutralnost“. Predlog je usvojen sa 615 glasova (za): 35 (protiv): 46 (uzdržanih).
Fond tek treba da formalno odobre države članice koje su se o tome već unapred dogovorile sa evropskim poslanicima krajem prošle godine. Regioni će iz njega moći da povuku 7,5 milijardi evra u okviru sedmogodišnjeg budžeta za period od 2021 do 2027, a preostalih deset milijardi u okviru vanrednog fonda za obnovu. Fond će podržati projekte usmerene na ekonomsku diverzifikaciju, ekonomsku transformaciju, otvaranje novih radnih mesta ili doprinos tranziciji ka održivoj, klimatski neutralnoj i cirkularnoj evropskoj ekonomiji. Кada Savet EU formalno usvoji sporazum, uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u Službenom listu EU.
Od tog novca najviše će dobiti Poljska, čiji regioni mogu da potroše u te svrhe više od tri milijarde evra, ali će deo tih novčanih sredstava stići i do tri češke regije, Moravskosleske, Karlovarske i Ustecke, za čije je projekte predviđeno ukupno više od 1,5 milijardi evra, objavila je češka novinska agencija ČTK.
NE PROPUSTITE
Evropska komisija je, međutim, upozorila Varšavu da ako regioni prošire vađenje uglja, onda se može desiti da ne dobiju taj novac iz fonda. To može uticati, na primer, na područje oko rudnika poljskog lignita Turov, čije su širenje nedavno sankcionisale poljske vlasti. Rudnik lignita Turov u Poljskoj stvara probleme u prirodnoj sredini i lokalnim zajednicama, čak i u Nemačkoj i Češkoj, pošto se nalazi u neposrednoj blizini granice sa tim zemljama. Planovi proširenja površinskog kopa rudnika uznemirili su građane koji strahuju da će zagađenje biti još veće.
EU se obavezala da će značajno smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, tako da do sredine veka neće proizvoditi nikakve aktivne emisije.
Upravo zbog svoje velike zavisnosti od fosilnih goriva, mnoge zemlje traže finansijsku podršku, uključujući JTF (Just Transition Fund). „JTF je ključ za tranziciju ka klimatski neutralnoj ekonomiji, pravedno i tu niko ne izostaje“, rekao je Manolis Кefalogiannis, izvestilac najveće grupe EP.
NE PROPUSTITE
„Prikladno je da se dostojanstveno oprostimo od rudarstva uglja i, pre svega, osiguramo da ti regioni ostanu privlačni ljudima“, rekao je izvestilac Ondrej Кnotek iz Liberalne frakcije. Prema njegovim rečima, novac iz fonda mogao bi da pomogne u sprečavanju čestih odlazaka, posebno mladih ljudi koji ne vide budućnost u rudarskim oblastima. Investicije iz fonda moći će da idu, na primer, za pomoć malim progresivnim kompanijama, ili za razvoj lokalne infrastrukture, piše ČTK.
Glavni cilj fonda je da pomogne onima pogođenim transformacijom ekonomije ka klimatskoj neutralnosti da poboljšaju svoje veštine, ili se prekvalifikuju da bi lakše pronašli novi posao. Međutim, grantovi će se dodeljivati i mikro preduzećima, poslovnim inkubatorima, univerzitetima i javnim istraživačkim institucijama, a fond će doprineti i ulaganju u nove energetske tehnologije, energetsku efikasnost i održivu lokalnu mobilnost.
Šta je isključeno iz subvencija
Projekti spaljivanja otpada, izgradnje ili demontaže nuklearnih elektrana, aktivnosti u vezi sa duvanskim proizvodima i ulaganja u fosilna goriva isključeni su iz subvencija. Međutim, da bi dobile finansijska sreedstva, države članice moraju prvo da naprave takozvane teritorijalne planove za pravičnu transformaciju. Oni će identifikovati najugroženija područja koja bi trebalo da dobiju podršku. Posebnu pažnju treba obratiti na specifičnosti ostrva, ostrvskih područja i najudaljenijih regiona.
NE PROPUSTITE
„Evropski parlament je poslao jasan politički signal: treba se pozabaviti socijalnim, ekonomskim i ekološkim uticajima transformacije energije u najugroženijim regionima. Ulazimo u novu, zelenu eru za Evropu, a da nikoga ne ostavljamo za sobom “, rekao je grčki izvestilac Manolis Кefalogiannis.
Tokom pregovora sa predstavnicima država članica o konačnoj formulaciji pravila poslovanja Fonda, poslanici su uspeli da poguraju uvođenje takozvanog „zelenog mehanizma nagrađivanja“ u slučaju povećanja budžeta Fonda nakon 31. decembra 2024. To bi bili dodatni resursi koji bi se distribuirali među državama članicama, u skladu sa napretkom koji su postigle u smanjenju industrijskih emisija.
Ostali ključni elementi propisa
Države članice moći će da koriste Fond pod uslovom da se na nacionalnom nivou obavežu na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Dok se ne obavežu, imaće pravo samo na 50 odsto sredstava koja su im dodeljena u Fondu. Preduzeća u finansijskim poteškoćama mogu dobiti pomoć u skladu sa privremenim pravilima EU o državnoj pomoći utvrđenim u izuzetnim okolnostima. Države će moći dobrovoljno da prenose sredstva i iz drugih kohezionih fondova. Države članice EU, kako prenose zapadni mediji, moraju same da doprinesu delu ulaganja.
Fond za pravednu tranziciju prvi je stub Mehanizma poštene transformacije. Ovaj mehanizam je ključno sredstvo za podršku regionima, industrijama i radnicima od kojih se očekuje da se suoče sa najvećim izazovima u primeni Zelenog sporazuma za Evropu. Zakonodavci su postigli preliminarni politički dogovor o o vom Fondu 9. decembra 2020. godine.
(Glas Javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
