Zbog SVAKODNEVNIH poskupljenja u Srbiji GLADNIH USTA sve više!

Cene prehrambenih proizvoda na svetskim tržištima u martu nastavile da rastu deseti mesec zaredom, a najviše su poskupeli mlečni proizvodi, meso i biljna ulja

To je nedavno potvrdila i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Dakle, poskupela je hrana koju Srbija može da proizvodi ne samo za svoje potrebe nego i za izvoz, i to s „garancijom“ Made in Serbia – GMO free!

Međutim, svedoci smo da je zbog svakodnevnih poskupljenja u Srbiji gladnih usta sve više, i da su globalisti, zahvaljujući pandemiji kovida 19, zapravo, na pragu da ostvare dva cilja – ubijanje nacionalnih ekonomija i depopulaciju stanovništva na planeti Zemlji.
Profesor doktor Miladin Ševarlić, agroekonomista i narodni poslanik u srpskom parlamentu kaže da je porast cena hrane je posledica istovremenog dejstva više međusobno uslovljenih faktora.

- Pre svega, cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (PPP), posebno egzistencijalno najznačajnijih, rastu kada proizvođači hrane usled povećane tražnje, kao u slučaju epidemije, prodaju samo količine koje su im dovoljne da pokriju sopstvene rashode – očekujući da će se tendencija porasta cena tih proizvoda nastaviti i da će ostvariti još veću zaradu, ukoliko imaju skladišta s odgovarajućim uslovima.
Drugo, fondovi i berzanski posrednici koji se bave prometom berzanskih PPP nastoje što pre da raspoloživa novčana sredstva pretvore u robne fondove uvek traženih proizvoda, uključujući čak i otkup „na zeleno“ dok je njihova proizvodnja u toku.
Treće, u uslovima pandemije promet roba je otežan i usporen zbog obezbeđenja dodatne zdravstvene dokumentacije za špeditere, što stvara psihozu kupovine i lagerovanja rezervi hrane kod potrošača iznad uobičajeno nabavljanih količina – posebno proizvoda s dužim rokom upotrebne vrednosti (šećer, ulje, konzerve, pirinač, brašno…) bez njihovog skladištenja u posebnim uslovima (zamrzivači…).
Četvrto, ograničenja kretanja proizvođača i trgovaca, smanjenje njihovog broja zbog eventualne zaraze i bolničkog lečenja, do zabrane rada (na primer) pijaca, kao što je bio slučaj u početku pandemije u Srbiji, dodatni su razlozi za veću „nervozu“ svih aktera u reprocelini od proizvođača inputa za poljoprivrednu proizvodnju, preko farmera, otkupljivača… do finalnih potrošača hrane. Najzad, pojedine države u uslovima pandemija povećavaju svoje robne rezerve i različitim merama ograničavaju slobodu izvoza tržišnih viškova PPP – posebno osnovnih prehrambenih proizvoda, smatra Ševarlić. 

On dalje navodi da je pandemija virusa korona pojačala ekonomsko i socijalno raslojavanje i polarizaciju na sve manji broj enormno bogatih i stalno rastući broj sve siromašnijih, posebno u zemljama s rastućim brojem potrošača – što u Srbiji, nažalost, nije slučaj.

- Svakako da će u uslovima povećane tražnje hrane i moguće pojave gladi, plašeći se „revolucije praznih stomaka“, vlade mnogih država dozvoliti i uvoz manje kvalitetne i GM hrane samo da bi sprečile socijalne nemire siromašnih potrošača.
To, na svu sreću, nije slučaj u Srbiji koja je agrarno suficitarna, jer u spoljnotrgovinskoj razmeni PPP ostvaruje stalni suficit. Međutim, statistički podatak o relativno značajnom povećanju izvoza PPP za 23,18 odsto u periodu 2019–2020. godine, s agroekonomskog gledišta ima dva osporavajuća argumenta. Prvi je opšti porast prodajnih cena PPP u uslovima pandemije virusa korona 2020. godine, a drugi je stalno smanjenje ukupnog broja stanovnika, odnosno potrošača hrane u Srbiji – zbog manjeg broja rođenih u odnosu na značajno veći broj umrlih i zbog emigracije uglavnom mlađih, obrazovanijih i reproduktivno sposobnijih građana!
Čak i ne računajući opšti porast cena hrane u 2020. godini, samo na osnovu smanjenja broja stanovnika u poslednjih 20 godina – koje se procenjuje na 700.000 lica i računajući minimalne troškove „uzdržnog obroka“ od svega 1,25 dolara po stanovniku na dan, proizlazi da je ostvareni dvogodišnji suficit u izvozu PPP iz Srbije od 774.302.100 dolara značajno manji zbog troškova egzistencijalnih obroka za drastično smanjeni broj potrošača hrane: 700.000 stanovnika * 365 dana * 1,25 US $ po danu = 319.375.000 US $, odnosno da je pri stagnirajućem broju stanovnika od pre 20 godina ostvareni statistički suficit u izvozu PPP realno veći samo za 454.927.100 US $, odnosno za svega 13,69 odsto! Posebno treba istaći da je srpska poljoprivreda na početku treće decenije 21. veka za više od 20 puta manje izvozno konkurentna od poljoprivrede Holandije (izvoz PPP od 80 milijardi evra!). A mogli bismo da izvozimo značajne količine visokovrednijeg mesa i prerađevina od mesa, mleka i jaja s robnom markom Made in Serbia – GMO free!, rekao je između ostalog agroekonomista u intervjuu za Pečat.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU