Zašto su Amerika i Kina prekinule trgovinski rat

Dogovor postignut između dve sile ovog vikenda svedoči o tome da bi njihov "ekonomski razvod" bio previše bolan za obe strane

Sporazum predsednika Donalda Trampa o dramatičnom smanjenju carina Kini oduševio je tržište i ponudio olakšanje preduzećima širom zemlje. Takođe je otkrio važnu lekciju: Čak ni teflon ne može da pobegne od ekonomske stvarnosti.

Sporazum postignut u Ženevi, u kojem su se obe strane složile da smanje carinske stope za trocifrene procente, došao je u trenutku kada je rasla zabrinutost zbog potencijalnog pada u SAD. Proizvodni sektor, koji prati kako porudžbine presušuju, smanjuje svoju radnu snagu. Luke upozoravaju na pad isporuka. Ekonomisti su proračunali značajne šanse za recesiju.

U tom kontekstu, SAD i Kina su se složile oko povlačenja sa ivice žestoke carinske borbe koja je prerasla u potpuni trgovinski embargo između dve najveće svetske ekonomije, iako se Peking nije obavezao da promeni svoje trgovinske prakse.

Berze odmah reagovale na trgovinski sporazum SAD i Kine

Sporazum je priznanje da bi potpuni ekonomski razvod SAD i Kine bio previše bolan za obe strane, uprkos spoljašnjem hvalisanju i Trampa i Pekinga. Zaista, ministar finansija Skot Besent je u ponedeljak naglasio da cilj nije „potpuno odvajanje od Kine“.

„Znam da mnogi "jastrebovi", ljudi na našoj strani, žele potpuno odvajanje - ali to nije 100% pobeda“, rekao je Stiv Benon, dugogodišnji Trampov savetnik, u njegovoj emisiji „Ratna soba“. „Ali to je u redu. To je proces, i ovo pokazuje ozbiljno angažovanje.“

Za sada, glavna pobeda je početak pregovora i radnog odnosa među visokim zvaničnicima; Besent i vicepremijer He Lifeng će se ponovo sastati u junu.

Zvaničnik administracije rekao je da su obe strane ponudile ustupke: Kina je ukinula sve netarifne kontramere i prihvatila tarife vezane za fentanil, dok su se SAD složile da dozvole Kini određenu odmazdu, za razliku od stava prema drugim zemljama.

„Šok terapija predsednika Trampa 2. aprila dovešće do značajnog uklanjanja netarifnih barijera kod svih trgovinskih partnera“, rekao je zvaničnik.

Obe zemlje su bile pod rastućim ekonomskim pritiskom. U Kini se govorilo o zatvaranju fabrika i većoj nezaposlenosti, dok su se u SAD strahovali ne samo od viših cena već i od nestašica.

Vašington: Kina želi da poboljša trgovinske odnose sa SAD

„Obe strane pokušavaju da prikažu da je ona druga bila očajnija“, rekao je Nikolas Borst, direktor istraživanja Kine u investiciono-savetodavnoj firmi Seafarer Capital Partners. „Međutim, ono što smo videli bio je samo početni nalet ekonomske patnje.“

Bela kuća nije komentarisala pregovore.

Za američke korporacije koje posluju preko granica, deeskalacija bi mogla da ponudi izvesnu utehu. Ali preostalih 30 procenata carine dodate kineskoj robi značajno će smanjiti profit - i biti previsoke u nekim sektorima. Prosečna efektivna carinska stopa u SAD je i dalje 17,8 procenata nakon povlačenja, što je najviše od 1937. godine, prema podacima Jejl Badžet Laba.

„Povećanje cena od 30 procenata bilo čega nije beznačajno, pa je pitanje kako se raspoređuje tih dodatnih 30 procenata?“, rekao je Hari Brodman, bivši pomoćnik američkog trgovinskog predstavnika u administracijama Džordža Buša Starijeg i Bila Klintona. „Neko mora to da plati.“

Taj teret troškova već je imao efekat domina kroz lanac snabdevanja, od radnika luka koji imaju manje smena u lukama, preko kamiondžija koji prevoze robu, do proizvođača, trgovaca i vlasnika malih preduzeća koji pokušavaju da se snađu u često promenljivim carinama. 

Preduzeća će verovatno pokušati da iskoriste novi, 90-dnevni rok sa nižim carinama kako bi premestila neke od proizvoda koje su držala u Kini, što bi izazvalo nagli porast pošiljki za oko mesec dana. Malo je verovatno da će se poljoprivredni izvoz oporaviti od pauze, jer su njihovi kupci pronašli druga tržišta za kupovinu tih proizvoda.

„Zdravi lanci snabdevanja zavise od doslednosti i pouzdanosti“, rekla je Kejt Nolan, portparolka Severozapadnog saveza morskih luka, lučke uprave u regionu Pjudžet Saund. „Pretnja carinama, bez obzira da li su u potpunosti sprovedene ili ne, ima značajan uticaj na planiranje, a rezultirajuće odluke mogu uticati na naše luke mesecima i godinama.“

Očekuje se da će se puni efekti osetiti u junu ili julu, kad se zalihe koje su preduzeća skladištila pre Trampovih carinskih odluka potroše. To bi moglo da traje do kraja leta, jer trgovci na malo pokušavaju da nabave zalihe za rasprodaje povodom povratka u školu koje obično budu na samom kraju leta.

Nema garancije da će preduzeća odmah moći da nastave sa isporukom svih proizvoda. Iako je 30 procenata mnogo manje od kažnjavajućih tarifa koje su SAD uvele Kini tokom proteklog meseca, to bi i dalje moglo biti preveliki trošak za neka preduzeća, posebno ako uskoro uslede viši troškovi isporuke.

FAJNENŠEL TAJMS: Kina će pobediti u trgovinskom ratu protiv Amerike

„Mislim da to zavisi od preduzeća, zavisi od kategorije proizvoda. Ali kada počnete da dobijate preko 25 procenata, to je prilično značajno“, rekao je Džonatan Gold, potpredsednik za lanac snabdevanja i carinsku politiku Nacionalne federacije maloprodaje. „Što su tarife veće, to se troškovi više prenose.“

Bela kuća se borila sa ovom realnošću – koja je pretila da poveća cenu robe široke potrošnje i poremeti lance snabdevanja ključne za bezbednost nacije – dok je dogovarala sastanak sa Kinom u Švajcarskoj.

Jedan bivši zvaničnik Trampove administracije, koji je ostao anoniman da bi mogao otvoreno govoriti, rekao je da je sastanak između SAD i Kine rezultat pritiska na Belu kuću iz raznih industrija. Ali proizvođači automobila i odbrambena industrija, rekla je ta osoba, bili su posebno zabrinuti zbog svoje sposobnosti da nabave retke magnete iz Kine kako bi održali proizvodnju.

„Kineska ograničenja izvoza u Sjedinjene Države su delovala. Stvorila su dovoljno problema i primorala američku vladu da zamoli kinesku vladu za promenu kursa“, rekao je bivši zvaničnik. „Naši lanci snabdevanja nisu bili spremni za poremećaje, pa je Bela kuća tražila sastanak sa kineskom vladom kako bi rešila ovaj problem za američku industriju.“

Peking je takođe posmatrao kako njegova ekonomija posustaje čak i pre Trampovog trgovinskog rata. Kina se bori sa anemičnim ekonomskim rastom zbog pada u sektoru nekretnina u zemlji i spore domaće potrošnje koja je prkosila merama stimulacije.

Trampove tarife „Dan oslobođenja“ pogoršale su te probleme ciljajući kineski sektor izvozne proizvodnje, koji obezbeđuje jednu petinu godišnjeg BDP-a zemlje. Fabrička proizvodnja je smanjena u aprilu zbog onoga što je Nacionalni zavod za statistiku Kine nazvao „oštrim promenama u spoljnom okruženju“, prema Gardijanu. Za vladajuću Komunističku partiju Kine, čiji legitimitet počiva na ostvarivanju konstantnog ekonomskog rasta, takvi padovi su formula za potencijalne javne proteste koji bi mogli da ugroze stabilnost režima.

„Ne želimo da povredimo Kinu. Kina je veoma teško pogođena“, rekao je Tramp novinarima u ponedeljak u Ruzveltovoj sobi. „Zatvarali su fabrike. Imali su mnogo nemira i bili su veoma srećni što su mogli nešto da urade sa nama.“

Smanjenje je prevazišlo brojke koje je Tramp izneo uoči objave; prošle nedelje je u objavi na Trut Sošlu izneo vrednost od 80 procenata, ali je rekao da će konačna odluka biti na „Skotu B.“

Žiofre: EU ostaje najveći trgovinski partner i podrška privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu

Ali čak i tako, neki skeptični članovi industrije ističu da nova carinska stopa za Kinu i dalje zamanjuje vrednosti od pre početka Trampovog drugog mandata i da bi mogla da nastavi da utiče na industriju. Takođe bi mogla da optereti investicione odluke.

„Mislim da [smanjenje carina] pravi veliku, veliku razliku za mnoge kompanije, [ali] ako razmišljate o velikom infrastrukturnom projektu ili nečemu sličnom, još uvek postoji mnogo nepoznanica, hoće li se ovo zadržati?“, dodao je Everet Ajsenstat, zamenik direktora Nacionalnog ekonomskog saveta u prvoj Trampovoj administraciji. „Da li da sada nastavim i investiram? Predvidljivost toga još uvek ne postoji.“

Zagovornici trgovinskih ograničenja, u međuvremenu, ohrabreni su kada vide znake bar delimične pobede. Administracija je zadržala i dalje značajnih 30% ukupnih carina na robu iz Kine i obavezala se da će održati osnovnu carinu od 10% za sve zemlje, bez obzira na trgovinske pregovore koje vodi.

Abigejl Bol, izvršna direktorka Američkog kompasa, konzervativnog ekonomskog tink-tenka povezanog sa potpredsednikom DŽ. D. Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom, nazvala je početnu vrednost od 10 procenata „ogromnim pomeranjem Overtonovog prozora“.

„Ovo bi bilo neverovatno pre godinu dana“, rekla je Bol.

Za sada, postoji malo konkretnih znakova da se ekonomski rast opasno usporava, iako su potrošači i preduzeća postali sve pesimističniji u pogledu onoga što je pred nama. Samo to raspoloženje je znak upozorenja.

Sporazum o smanjenju carina omogućiće delimičan oporavak trgovine između SAD i Kine. „Smanjenje carina sa 145 procenata na 30 procenata menja veliki deo kineskog uvoza od preterano skupog do prilično skupog“, rekao je Stiven Kamin, bivši visoki službenik Federalnih rezervi, koji je sada viši saradnik Američkog instituta za preduzetništvo.

Koliko će Ameriku zapravo koštati trgovinski rat

Ali to ponovno pokretanje će zahtevati preusmeravanje teretnih brodova koje su izvoznici preusmerili na tržišta u jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi kao odgovor na američku carinsku barijeru. A to se ne može dogoditi preko noći.

„Prozor od 90 dana u osnovi sprečava bilo kakvu božićnu katastrofu“, rekao je Kameron Džonson, viši partner u konsultantskoj kući za lanac snabdevanja Tidalwave Solutions sa sedištem u Šangaju. „Ali to ne spasava Dan očeva i i dalje će uticati na artikle iz Kine koji se vraćaju u školu.“

Glas janvosti 

SKINI APLIKACIJU