Zakon o stalnim sezoncima u Crnoj Gori: Ovo su najčešće primedbe

„Predlog za trajanje ugovora o radu za studente se ne prihvata, iz razloga diskriminacije u odnosu na druge stalno sezonske zaposlene i trajanje njihovog ugovora i primanja finansijske pomoći preko Zavoda i PIO. Koncept sezonskog zapošljavanja, koji je propisan Zakonom o radu, ostao je nepromenjen, a u ovom slučaju poslodavci mogu koristiti iste mehanizme kao i ranije, kako kada je u pitanju zapošljavanje mlađih od 18 godina, tako i pitanje zapošljavanja stranaca“, navelo je Ministarstvo rada i dodalo da se penzionerima ne može isplaćivati finansijska pomoć i PIO u dužem vremenskom periodu, te da je cilj da se radno sposobni uključe na tržište rada.

PKCG je saopštila da je odredba zakona, prema kojoj stalni sezonski radnik zaposlen duže od osam meseci automatski dobija ugovor na neodređeno vreme, neodrživa, jer nije fer prema drugima koji ga dobiju nakon dve godine rada. Ministarstvo nije prihvatilo predlog, već je navelo da ugovor za stalne sezonske radnike ne može biti duži od osam meseci i da se stalno zaposlenje dobija samo u slučaju zloupotrebe od strane poslodavca, odnosno ako se od radnika traži da radi duže od tog perioda.

Više o troškovima kasnije

Iz PKCG su naveli da im nije jasno ko plaća poreze, Institut, zaposleni ili poslodavac, niti kakav je status obaveza ako sezonski radnik radi za drugu kompaniju, jer može doći do dvostrukog oporezivanja. Ministarstvo je saopštilo da su ova pitanja regulisana poreskim odredbama. PKCG je navela da kazne nisu usklađene sa onima iz Zakona o radu za iste ili slične prekršaje, a Ministarstvo je odgovorilo da će se konsultovati sa Ministarstvom pravde i kaznenim normama.

Unija poslodavaca (UPCG) je naglasila da bi trebalo uključiti meru kojom bi poslodavac mogao da smanji platu, za iznos doprinosa uplaćenih u dužem periodu, kao garanciju ako radnik napusti radno mesto pre isteka ugovora. Ministarstvo rada je ovo odbilo jer bi, kako tvrde, to dovelo do zloupotrebe. UPCG je takođe zahtevala da Institut plaća polovinu novca za uplatu doprinosa za osiguranje u produženom periodu, odnosno da država učestvuje u plaćanju doprinosa kako bi zakon bio afirmativan za poslodavce i primenljiviji.

Ministarstvo je odbilo ovaj predlog, uz objašnjenje da će se finansijski uticaj meriti nakon isteka određenog perioda primene ovog zakona.

Unija slobodnih sindikata predložila je da se u članu 13 reči „rad kod drugog poslodavca na osnovu ugovora“ zamene sa „zasniva se radni odnos kod drugog poslodavca“. Ministarstvo ovo nije prihvatilo, već je saopštilo da bi u slučaju drugog zaposlenja stalni sezonski radnik izgubio pravo na finansijsku pomoć i status zbog dvostrukog oporezivanja, pa mu je dozvoljeno da bude zaposlen preko drugog ugovora koji ne predstavlja radni odnos tokom produženog perioda PIO i isplata iz Zavoda.

Savet stranih investitora je tražio da se u posao uključe i proizvodnja, distribucija i snabdevanje naftom, ugljem i gasom zbog većeg obima posla tokom leta, ali je Ministarstvo to odbilo.

Sezonski i u parkovima

Među predlozima koje je usvojilo Ministarstvo rada bio je i onaj Privredne komore, koji je zahtevao da se aktivnosti botaničkih i zooloških bašta, kao i nacionalnih parkova, uključe u stalne sezonske poslove.

Ovo su zatražili jer je, kako kažu, rad ovih kompanija uslovljen vremenskim uslovima, pa mogu da rade više od osam meseci godišnje, dok u ostatku godine ne pružaju usluge posetiocima.

Ministarstvo je takođe dalo zeleno svetlo predlogu Unije poslodavaca, kojim su tražili pojašnjenje odredbe o broju ugovora, kako ne bi bilo problema u tumačenju zakona i problema u njegovoj primeni u poljoprivredi i građevinarstvu, gde obim i intenzitet rada zavise od vremena. Ministarstvo je naglasilo da se zbog veće preciznosti može zaključiti jedan ili više ugovora, ali da trajanje treba da bude kontinuirano.


Glas javnosti/B06S