Vladine mere za pomoć privredi - pomažu, ali i obavezuju

Privrednici od danas mogu da se prijave za program ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije koronovarusa, koji je ukupno vredan 5,1 milijardu evra, ali bi oni pre toga trebalo dobro da izvagaju koje su mere za njih pogodne i mogu li da ih servisiraju, smatra Radojka Nikolić.

Glavna i odgovorna urednica časopisa „Ekonometar“ i „Biznis magazin“, podseća da je naš paket mera sličan onima koje su donele i države u regionu i da je fokusiran na zadržavanje radnih mesta, odnosno sprečavanje većeg rasta nezaposlenosti. Mere su posebno usmerene i na zadržavanje poslovanja malih i srednjih preduzeća koja su najugroženija, a posebno sektor usluga, napominje ona za Sputnjik.

Treba izvagati hoćete li u januaru moći da servisirate obaveze  
Nikolićeva ističe da koliko god bile slične, postoji i razlika u pojedinim rešenjima, pa su se tako, na primer, u Hrvatskoj i Sloveniji opredelili da  država na sebe preuzme plaćanje poreza i doprinosa, što je jako značajno za mala i srednja preduzeća. Srbija se, pak, odlučila za odlaganje plaćanja tih obaveza.

Naša mera o isplati tri minimalne zarade tokom tri meseca svim zaposlenim u firmama koje nisu otpustile više od 10 odsto zaposlenih je velika pomoć preduzećima,  ali sagovornica Sputnjika napominje da treba voditi računa o tome da se i na te minimalne zarade plaćaju porezi i doprinosi.

Ta obaveza je odložena za sledeću godinu, kada 4. januara počinje njeno izmirivanje u najviše 24 mesečne rate, bez plaćanja kamate. Ali i za druge obaveze poput plaćanja poreza na dodatu vrednost i poreza na dobit, ponuđena je otplata od januara sledeće godine. Zato Nikolićeva upozorava:

„Treba imati u vidu da sve te obaveze koje firme imaju dolaze na naplatu sledeće godine i svako mora za sebe da projektuje da li će od januara sledeće godine imati finansijski kapacitet da izmire sve te obaveze koje će doći na red zajedno sa tekućim obavezama koje će takođe pristići. To je jako važna dimenzija kada je reč o minimalnim zaradama i obavezama prema isplati poreza i doprinosa“. 
Ona smatra da bi zainteresovani za ove pogodnosti trebalo sa svojim knjigovoidstvom, računovodstvom, ili finansijskim savetnicima, pažljivo da rasčlane svaku uredbu i projektuju u kojoj meri će firma biti sposobna da ostvari dobitak i da sledeće godine ispunjava sve te obaveze. Ukazuje i na još jednu jako važnu stvar o kojoj se malo govori.

„Ukoliko firma prihvati da od države tokom tri meseca uzme tri neto minimalca, ona posle u naredna tri meseca može da zapošljava, ali ne sme da otpušta nikoga. To je jako važno pošto je kod malih preduzeća, naročito u jako pogođenoj uslužnoj delatnosti, velika frekvencija zaposlenih, jer se ljudi uzimaju da obave neke privremene poslove i onda je migracija sasvim moguća pa i to da im neko od zaposlenih neće biti potreban u naredna tri meseca“, podseća urednica „Ekonometra“ i „Biznis magazina“.

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća treba dobro da procene da li mogu da zadrže zaposlene u naredna tri meseca. Ako to ne učine ostaju bez tog poklona u vidu tri minimalca i državi onda moraju sve da vrate, upozorava ona.

Kreditno zaduživanje samo ako je to neophodno
Druga dimenzija mera su kreditna sredstva za održavanje likvidnosti  do kojih će preduzeća dolaziti preko Fonda za razvoj i preko banaka. Reč je, kako kaže, o sumi od oko dve milijarde evra i pretpostavlja se da će kamate na ta sredstva koja će ići preko bankarskog sistema ići do tri odsto, s obzirom na to da je Narodna banka Srbije snizila referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto.

„U ovkiru te mere će najpovoljniji biti krediti uzeti preko Fonda za razvoj preko koga će biti plasirano 200 miliona evra, sa kamatom od jedan odsto. Kao i do sada uvek je najpovoljnije uzimati kredite od Fonda za razvoj, ali ni ovi drugi nisu loši, nije to visoka kamata. I ne procenjuje se da će doći do rasta kamata u narednih nekoliko godina zato što će sve ekonomije sveta ponuditi velike količine novca za ozdravljenje privrede“, ocenjuje sagovornica Sputnjika.

Ona podseća da finansijski eksperti ne očekuju da u ovakvoj sitruaciji može doći do rasta kamatnih stopa. U tom pogledu sredstva za likvidnost jesu dobra, ali samo za onoga kome su neophodna i, kako kaže, treba uzimati samo ono što vam je neophodno, a ne zato što mislite da ne treba da se odreknete nečega što se smatra poklonom.

„Ipak treba dobro sagledati sve performanse preduzeća i projektovati poslovanje do kraja ove godine i čak za sledeću godinu, jer sve procene ukazuju na to da do značajnijeg oporavka privrede i ekonomskog rasta ne može doći pre kraja sledeće godine. Potpuno je jasno da svet klizi u recesiju i da će se posledice te recesije osećati u naredne dve godine“, naglasila je Nikolićeva.

Sputnik

SKINI APLIKACIJU