Kako ocenio, primetan je i znatan nedostatak kvalifikovane radne snage u određenim zanimanjima, poput građevinskih radnika, vozača teretnog i transportnog saobraćaja, frizera, kuvara, automehaničara, stolara/tesara i bravara.
„Ovi zanatski poslovi zahtevaju specifične veštine koje su trenutno nedovoljno zastupljene na tržištu rada. Takođe, primećuje se da postoji više kandidata sa visokim kvalifikacijama, poput fakultetske ili master diplome, nego što je trenutno potražnje za njima, dok je potražnja za poslovima koji zahtevaju srednju stručnu spremu veća od ponude kandidata za te pozicije“, navodi Turinski.
Ti podaci, kako kaže, sugerišu potrebu za prilagođavanjem obrazovnog sistema i usmeravanjem kandidata prema sektorima gde postoji veća potražnja za radnom snagom.
Prema rečima sagovornika N1, najteže je naći kvalifikovane radnike u zanatskim poslovima.
„Ovi poslovi zahtevaju specifične veštine koje su trenutno nedovoljno zastupljene u radnoj snazi“, ističe Turinski.
Pored toga, kako navodi, primećuje se i nedostatak IT stručnjaka, mašinaca i elektrotehničara, što ukazuje na potrebu za dodatnom obukom i usmeravanjem kandidata ka ovim sektorima gde postoji veća potražnja za radnom snagom.
„Ovi profili su u deficitu na tržištu rada, što može predstavljati izazov za kompanije koje ih traže i ukazuje na potrebu za daljim razvojem obrazovnog sistema kako bi se zadovoljile potrebe tržišta rada“, ocenjuje Turinski.
Šta pokazuju trendovi u oblasti potražnje poslova
Podaci ukazuju na trendove koji vode ka sve većoj potražnji poslova u oblasti tehnologije i analitike, kaže Miloš Turinski.
„Automatizacija je sve prisutnija, što transformiše tržište rada i dovodi do smanjenja potrebe za određenim fizičkim poslovima, ali povećava potražnju za radnim mestima koja zahtevaju digitalne veštine. Takođe, primećuje se izdizanje IT sektora, što rezultira povećanom potražnjom za programerima, dizajnerima web-stranica i drugim IT stručnjacima“, rekao je on.
Objašnjava da analiza podataka postaje sve važnija za donošenje poslovnih odluka, što dovodi do veće potražnje za poslovima kao što su analitičari podataka i poslovni analitičari.
„Uzimajući u obzir ove trendove, verovatno će poslovi kao što su inženjeri za podatke, softver developeri, specijalisti za sajber bezbednost i inženjeri za mašinsko učenje (AI) postati sve traženiji na tržištu rada u Srbiji“, naveo je Turinski.
Fakultetska diploma i(ili) posebne veštine?
Važnost diplome fakulteta i posebnih veština može varirati u zavisnosti od industrije, posla i zahteva poslodavca. Dok diploma fakulteta često pruža osnovno znanje i teorijski okvir korisne za razumevanje poslovnog sveta, posebne veštine mogu biti jednako, ako ne i važnije, prilikom zapošljavanja, objašnjava nam Turinski.
„U mnogim slučajevima, poslodavci traže kandidate sa konkretnim veštinama koje su direktno relevantne za posao, bilo da su to tehničke veštine, jezička znanja, digitalne veštine ili komunikacione veštine. Praktično iskustvo takođe može biti ključno, jer rad na stvarnim projektima ili u stvarnim radnim okruženjima može dodatno istaći kandidata. Kombinacija diplome fakulteta, posebnih veština i praktičnog iskustva često predstavlja idealan profil kandidata koji se ističe na tržištu rada“, kaže on.
Koja zanimanja se najmanje traže
Iako postoje oblasti koje beleže manju potražnju za radnom snagom u određenim periodima, trenutno nije zapažen značajan trend opadanja potražnje za određenim oblastima poslova prema podacima Infostuda.
Međutim, kako navod Turinski, moguće je da se potražnja za određenim tradicionalnim zanimanjima, kao što su neki poslovi u proizvodnji, administraciji ili nekvalifikovanim sektorima, postepeno smanjuje zbog automatizacije i promena u industriji. Takođe, kako kaže, promene u potrebama tržišta i tehnološki napredak mogu uticati na promene u potražnji za određenim zanimanjima.
„Kako bi se utvrdili konkretni trendovi u opadanju potražnje za određenim oblastima, potrebno je analizirati podatke o zapošljavanju i tržište rada na duži period. Ipak, važno je napomenuti da se tržište rada stalno menja i prilagođava novim uslovima, te da se oblasti u kojima se beleži manja potražnja mogu promeniti u skladu sa ekonomskim, tehnološkim i društvenim faktorima“, istakao je Turinski.
.png)
