Voćari pretrpeli štetu od 25 miliona evra: Najviše stradao Fruškogorski region
Autor: Glas javnosti
Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi još se sumiraju. Od vetra, grada, vode i žege stradali su i objekti i usevi. Voće i povrće nešto više od ratarstva.
Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi da je jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata načinilo štetu voćarima u iznosu od preko 25 miliona evra, a da je najviše stradao Fruškogorski region.
Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da je nevreme koje je pogodilo Srbiju prethodnih dana napravilo veliku štetu ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji.
"Ova godina je jako specifična. Imali smo jako velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu. I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada je napravila velike štete, ne samo u Vojvodini, u celoj centralnoj Srbiji", kaže Keserović.
Prema njegovoj proceni nevreme je smanjilo rod za otprilike 5 odsto.
"Ako sada računamo sve voćne vrste koje nisu obrane, kao što je šljiva, jabuka, kruška, to je negde otprilike oko milion tona - 5 odsto, to je negde otprilike oko 50.000 tona. Ako je samo kilogram voća oko 50 evro centi, znači ja procenjujem da je negde otprilike šteta preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije", kaže Keserović.
Ukazuje da je najviše stradao Fruškogorski region.
"Tamo se nalaze najintenzivniji zasadi, zasadi sa protivgradnom mrežom. Samo na Fruškoj Gori je zabeleženo negde preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom. To su pretežno zasadi jabuke i kruške. Zna se da za podizanje jednog hektara takvog zasada je potrebno negde 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Znači to je negde samo na 100 hektara gubitak negde oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvođač treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da uloži u takav sistem negde 35.000 do 40.000 evra", kaže Keserović.
Ukazuje da ne pamti da je u prethodnih trideset pet godina, u trećoj dekadi julu, došlo do ovakvih olujnih vetrova.
Olujno nevreme u Srbiji nanelo veliku štetu poljoprivredi,infrastrukturi...
Olujno nevreme praćeno gradom koje je prethodnih dana zahvatilo skoro sve krajeve Srbije nanelo je velike štete poljoprivrednim kulturama, instrastrukturi, automobilima, ali i stambenim objektima.
Za neke poljoprivredne kulture ova sezona je gotova, a poljoprivrednici se nadaju da će uz pomoć agrotehničkih mera uspeti da sačuvaju rod za narednu godinu.
Direktor Instituta za voćastvo u Čačku Darko Jevremović rekao je da je nevreme koje je ovih dana pogodilo Čačak i okolinu nanelo velike štete poljoprivrednim kulturama,kao i da je su na lokalitetima gde su ledenice bile tako velike nanele ogromne štete, oštećeni su plodovi, drveće, izdanci kod maline.
On je rekao da se zbog toga savetuje proizvođačima da odmah nakon nevremena kada vremenski uslovi to dozvole istretiraju svoje zasade fungicidima, naravno dozvoljenim i registrovanim za tu namenu.
"Nakon toga mogu da koriste neke biostimulatore koji će pomoći biljkama u ovako stresnim situacijama. Ukoliko se još odvija berba moraju da se koriste preparati sa kratkom karencom i tek nakon isteka karence plodovi mogu da se beru i plasiraju na tržište", rekao je Jevremović.
Prema njegovim rečima, veliki broj poljoprivrednih proizvođača je svoje zasade zaštitio protivgradnom mrežom, ali da su jačina oluje i količina grada uništile zaštitu, pa kulturama nije bilo spasa.
"Dobra zaštita od ovakvih nepogoda jesu i protivgradne mreže, međutim veliki broj proizvođača još uvek ih nema iznad svojih zasada, u nekim lokalitetima usled velike količine leda došlo je do pucanja odgovarajućih elemenata konstrukcije tako da je i pored zaštite došlo do oštećenja na kulturi", rekao je Jevremović.
Glas javnosti/T01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
